Centar „Šumice“ na Voždovcu postaje i kuća onih koji, osim dobrog starog sportskog duha, neguju i ljubav prema umetnosti, kulturi i obrazovanju. Samo tokom ovog proleća, biće održane brojne predstave kako za decu tako i za odrasle, a ulaz je slobodan za sve.
Koji su to sve još sadržaji besplatni za građane svih starosnih dobi, i kako je na novom parketu, na kojem se igraju značajne rukometne utakmice, zaživela i jedna raznovrsna pozorišna scena i radionička oaza, saznajemo u razgovoru sa direktorkom Ustanove Voždovački centar „Šumice“, diplomiranim novinarom – komunikologom, master politikologom, Andrijanom Rusić:
LW: Kada kažemo „Šumice“ običnom nam je prva asocijacija sport. Međutim, ova ustanova ima i još jednu svoju podjednako važnu ulogu, i sve bogatiju ponudu, kada je u pitanju kulturno-obrazovani program. Šta Vam je cilj kada govorimo o pozicioniranju „Šumica“ na kulturno-umetničkoj mapi grada?
Apsolutni cilj je, kako meni lično tako i celom Voždovcu, da od Šumica napravimo jedan urbani kulturni centar. Imamo sve uslove za to. Lokacija na Pašinom brdu u šumi je fantastična, s tim da je bezmalo pa u centru grada. Između ostalog, tu je i naša predivna pozorišna sala.
S tim u vezi, ideja je da omogućimo dosta besplatnog kulturnog sadržaja za sve starosne grupacije, i za sve građane.
Voždovčani već imaju priliku da na svojoj opštini, zajedno s sugrađanima iz drugih krajeva grada, uživaju u takvom sadržaju. U pitanju su besplatne predstave, koncerti, radionice…
Bilo je mnogo teško izaći iz tog takozvanog sportskog prepoznavanja i doći na kulturnu mapu. Mi se borimo u tom smislu, i u tome uspevamo.
LW: U „Šumicama“ postoji i obrazovni program za školarce, i to takođe besplatno? Šta deca mogu dodatno van školske nastave da uče kod vas?
Da, trenutno imamo drugu generaciju polaznika školice engleskog jezika, koja je naš poklon mlađim osnovcima. Održava se dva puta nedeljno za uzrast do petog razreda. Takođe, aktuelna nam je i muzička radionica za decu od 6 do 12 godina, na kojoj se mališani potpuno upoznaju s osnovama muzike – instrumentima i pevanjem. Pored ova dva, trenutno aktuelna, programa imali smo i radionice fotografije, glume, slikanja, vajarstva… To se sve dešavalo u poslednjih godinu i po dana, od kada smo se preorijentisali na kulturnu priču.
LW: Koliko je interesovanje za takve i slične programe – imate ih ne samo za decu, već i za odrasle, kada imamo u vidu i tu činjenicu da su besplatni?
Interesovanje je zaista veliko. Posebno za školicu engleskog. Nisu svi roditelji u situaciji da priušte to svojoj deci, a neka od njih bi možda išla i na više dodatnih aktivnosti odjednom. Zato imaju tu mogućnost da kod nas dovedu svoje mališane na edukativne programe, kao što su to gluma ili pomenuti jezik, a koje vode sertifikovani predavači.
Kad god bih svratila na neki čas, da vidim kako sve to funkcioniše, u razgovoru s roditeljima bih saznala da su prezadovoljni. Tako da mogu da kažem da smo već prepoznati i u tom smislu, pre svega kod Voždovčana, a onda i u celom gradu.
Za predstave nam je, takođe, izuzetno veliko interesovanje, posebno za dečje. Njih imamo na programu prosečno jednom u dve nedelje, dok celodnevnu animaciju za decu imamo jednom mesečno i to u trajanju od pet do šest sati. U tim prilikama imamo i klovnove, žonglere, maskote… Sve to je potpuno besplatno za decu.
Predstave za odrasle, u proseku, se igraju jednom mesečno. U pitanju su uglavnom komedije. Na primer, prošle nedelje smo imali predstavu „Samci i samice“. Ljudi žele da dođu kako bi se malo razonodili, nasmejali.
Najčešće nas zainteresovani pitaju da li je moguće da je u pitanju besplatna karta. To jeste zaista besplatno za građane, jer mi to finansiramo uz podršku Opštine Voždovac, koja nam pomaže u realizaciji takvih programa i u sprovođenju rekonstrukcija.
Napomenula bih da imamo i besplatan program za penzionere. Ples za seniore je petkom, a čas drže instruktori iz plesne škole „Vračar“. Tu je i pilates, koji je veoma popularan, sa čak 30 vežbača u grupi.
LW: Recite nam nešto više o pozorištu. Pre svega, koji su prostorni kapaciteti?
Svečana sala, koju zovemo i Pozorišna, jer će uskoro biti potpuno pozorišna, ima 350 mesta, što je njen pun kapacitet. Mada organizacijski gledano, uvek se trudimo da taj broj ne prelazi 300. Inače, na našim predstavama uvek bude sve popunjeno, jer kako objavimo na mrežama da su karte dostupne, tog istog dana budu i podeljene.
LW: Kako programski određujete svoju pozorišnu scenu? Kako birate naslove predstava, gostovanja, trupe..?
Uglavnom gledamo da to budu komedije, i da to budu naslovi koji su nama produkcijski prihvatljivi. To bi bio neki srednji cenovni rang i lagani humor, jer ljudi to stvarno vole.
Do sada smo imali dva zvučna imena. Andrija Milošević i Dragan Marinković Maca su gostovali sa svojim predstavama.
Veoma bih volela da dovedemo još poznatih glumaca, ali to opravdano dosta košta. Imali smo priličan broj predstava iz Slavije, kao i komade koje glumci sami rade, takozvane gostujuće predstave.
LW: Šta je od besplatnog kulturno-zabavnog programa aktuelno u narednim danima?
Trenutno nam je aktuelan Prolećni pozorišni festival Šumice, koji je počeo 1. aprila i trajaće do 20. maja. Do tada ćemo imati do četiri predstave za odrasle i isto toliko predstava za decu.
Nakon toga sledi i Voždovačko kulturno leto, za koje još nemamo definisanu listu izvođača, ali zato smo sve pripremili da ovog vikenda, 9. aprila imamo celodnevnu manifestaciju za decu.
U pitanju je veliki „Uskršnji karneval“, u trajanju od četiri sata, koji će se održati sad u nedelju. Biće tu i podele slatkiša i balona za mališane, kao i crtanje po licu, pa žonglerska tačka, predstava, likovna i sportska radionica… Zatim, pripremili smo i besplatan foto-kutak gde će posetioci moći da se fotografišu, i dobiju na poklon fotografije i to na licu mesta.
LW: Kako smo već govorili o letu, da li će biti nekog programa i za decu školskog uzrasta, koja će na raspustu ostati u Beogradu?
I leti i zimi, imamo dečji sportski kamp u trajanju od dve do tri nedelje, koji finansira Sekretarijat za sport i omladinu. To su, kao što volim da kažem, dečje igre bez granica. Reč je o različitim sportovima, oko desetak.
LW: Po kom sportu su „Šumice“ prepoznatljive?
Nas zovu rukometni centar. Najviše klubova koji ovde treniraju su rukometni, a jedan od njih je i Crvena zvezda, čije domaćinske utakmice se održavaju kod nas. Pored njih, imamo još četiri rukometna kluba, a tu su i košarka i odbojka…
Takođe smo i kuća džudoa. Džudo savez Srbija i Džudo savez Beograd organizuju sva svoja takmičenja kod nas, a oni su nam zapravo i najveći korisnici. U svetu tog sporta nema ko nije čuo za Šumice ili ko nije dolazio ovde bilo od domaćih, regionalnih, pa čak i svetskih takmičara. Kod nas su se održavala Svetska juniorska i Evropska juniorska takmičenja. Mi smo kao sportski centar prepoznati, i sav sportski program radi kao sat već dugi niz godina.
LW: Biće uskoro i pola veka kako je ovaj objekat izgrađen, zar ne?
Sledeće godine ćemo obeležavati 50 godina postojanja centra, što je zaista veliki jubilej. Tokom svog rada, ime se menjalo više puta od prvobitnog Dom pionira i omladine Voždovca do današnjeg Ustanova Voždovački centar „Šumice“, ali je zgrada, sa svojih 6 000 kvadrata, tu već pola veka. Naša Sportska sala ima oko 850 kvadrata i do 800 mesta, a pored nje tu su još četiri sale: Pozorišna sa 350 mesta, Press sala, i dve manje sale – Fitness i Sala 93 koje su pokrivene strunjačama. Takođe, imamo i besplatan parking za naše korisnike, i što je najlepše od svega, okruženi smo šumom.
LW: Centar je imao nekoliko rekonstrukcija do sada, kojih? Šta je još u planu da bude unapređeno?
Imali smo, za Univerzijadu 2019. godine, jednu od većih rekonstrukcija, tokom koje je parket zamenjen u Sportskoj Sali.
Mada, u suštini, svake godine ima ponešto novo, jer se deo po deo polako sređuje. Prošle godine smo rekonstruisali toalete, zatim smo instalirali čeličnu ogradu na tribini u Sportskoj sali koja je ranije bila nebezbedna za publiku tokom utakmica, kupili smo 250 pozorišnih stolica i njima zamenili dotrajale, a tu su i radovi na plafonu u samom ulazu Centra.
Takođe, obnovili smo i grejni sistem u objektu.
U planu nam je rekonstrukcija letnje pozornice, koja se nalazi u samom centru ovog zdanja. To je atrijum kapaciteta od 200-250 mesta, sa mini-binom, koji će biti veoma lep za letnje programe na otvorenom, kao što su to Voždovačke letnje večeri. Prema mojim očekivanjima, trebalo bi da ta scena bude spremna za ovo leto, pa da pomenuta manifestacija i duže traje, neke dve-tri nedelje. Svi oni koji tokom leta ostanu u Beogradu, imaće neki lep sadržaj u svom gradu.
Takođe, u planu nam je i nabavka pozorišne rasvete za Pozorišnu salu, za šta su već obezbeđena sredstva zahvaljujući podršci Opštine Voždovac.
Jedna od ideja je da imamo solarne panele na zgradi, jer nam konstrukcija ravnog krova to dozvoljava. Onda bismo imali gradsku ustanovu koja ima alternativni izvor energije, a koja se, pritom nalazi u šumi.
LW: Moram da Vas pitam i za slogan koji glasi: „Šumice, to je Vaša kuća!“. Niste slučajno to izabrali, jer verujem da su tu kod vas mnogi i odrasli?
Jeste, mi se ovde tako domaćinski postavljamo. Mali smo kolektiv od deset zaposlenih, pa osim što se između sebe dobro poznajemo, mi upoznajemo i naše stalne korisnike, i sa njima smo u stalnoj komunikaciji. Sportisti koji kod nas redovno treniraju kažu da se ovde osećaju kao kod kuće, a isti je slučaj i sa građanima koji redovno koriste naše programe. Zapravo, otud i ideja za slogan.
Mnogi su ovde i odrasli, kao što ste rekli, uključujući i mene. Dolazila sam u “Šumice”, jer su se časovi muzičkog u mojoj osnovnoj školi Milan Đ. Milićević, kada sam bila šesti-sedmi razred održavali upravo ovde. Godinama kasnije, postala sam i direktor centra.
Iako sam dobro poznavala “Šumice”, kao nekadašnji korisnik, meni je, kada sam stupila na funkciju pre godinu i po dana, ipak bilo dosta toga nepoznatog. Međutim, na putu mog novog upoznavanja centra mnogo su mi pomogle kolege. Zato volim da kažem da ništa ne bih postigla bez svog tima. Oni su zaista fantastični, veoma mi pomažu, tako da zajedno uspevamo da završimo svaki zadatak, bez obzira na izazove.
LW: Šta vam je do sada bio najveći zajednički izazov?
Potpuno smo sami organizovali prvi solistički koncert Danice Crnogorčević u Beogradu, na kome smo imali dve i po hiljade posetilaca, u martu prošle godine. Apsolutno smo sve postigli sami, od početka organizacije, preko realizacije do promocije i prodaje karata.
To je najveći događaj svih vremena, koji je ovde organizovan. Dolazili su nam ljudi iz cele Srbije. Reakcije publike su bile takve da ne samo što se tražila karta više, nego su želeli još jedan koncert u drugom terminu. Sve je prošlo fantastično, u najboljem redu i uz pozitivne komentare. Slobodno mogu da kažem da sam na to najponosnija. Isto bih morala da istaknem da je koncert takođe bio besplatan za gledaoce.
LW: Da li je ovo mesto otvoreno i za druge građane, a ne samo za one koji žive najbliže, na Konjarniku i Dušanovcu?
Iako nas, prirodno, najviše posećuju Voždovčani, mi smo centar za sve Beograđane. Prijatno se obradujem kada sretnem ljude koji dođu kod nas a, na primer, žive na Novom Beogradu ili Karaburmi. Ono što privlači posetioce, koji stanuju i u nešto udaljenijim krajevima grada, jeste naš sadržaj.
Foto: Tijana Janković-Jevrić // Miss Stills Photography
