…koji kritika nepravedno urniše zbog Polanskog
Svaka čast kada sa 90 godina imaš i dalje žara da napraviš dobru komediju kakvu je Roman Polanski napravio od filma “Hotel Palas”. Biću iskrena, ja bih ga nazvala “Bal nakaza”. Biće vam jasno čim upoznate likove. Ružni su spolja i iznutra. Beskrajno šarmantno ostvarenje, apsolutno istinito prikazuje sa čime se sve susreće jedan menadžer hotela koji se neumorno trudi da ispuni svaki hir svojih elitnih gostiju, koliko god njihovi zahtevi bili bizarni.
Nekada davno postojao je, a postoji i danas, Hotel Palas. Izvanredan zamak koji je početkom 20. veka osmislio mistični arhitekta, smešten u švajcarskim Alpima, usred snežne doline. Hotel ima gotičku, bajkovitu atmosferu u kojoj se sreću razmaženi i bogati gosti iz celog sveta. Okuplja ih jedinstven događaj: doček Nove 2000. godine. U službi njihovih ekstravagantnih potreba je horda konobara, kuvara i recepcionara.
Malo nas je vratio u ona nostalgična vremena kada su ljudi mislili da ulazak u milenijum označava smak sveta. Glumci su briljirali, stvarno sam im sve poverovala. Potpuno uvuku u priču prateći razigran scenario koji gledaoce svake sekunde drži zaokupljenim. Pomalo podseća na “Četiri sobe”, ali daleko je od istog. Jedino sa čim sam imala problem (ne želim da pokvarim film onima koji nisu gledali pa neću detaljisati) jeste završna scena. Mislim… Daj. Bespotrebna, nesmotrena i nelogična. Nema nikakvu vezu sa filmom. Samo postoji, neprirodno natuknuta tu. Nije čak ni komična. Međutim, film stvarno treba pogledati i zabaviti se.
Remek-delo nije, a ne može se reći da je loš. Koliko vidim prilikom istraživanja za ovaj tekst, kritika se više bavila njegovim privatnim životom, potom prepričavanjem radnje. Nije baš lepo prošao kod njih, a nisu ga mnogo ni “kritikovali”. Čak su rekli da u filmu nema ništa smešno. Humor je subjektivna stvar. Malo su preterali. Pitam se ko ga je gledao nakon takvih komentara. Tako da se time ne vodite pri odluci vredi li gledati. Da li Polanski i dalje treba da pravi filmove, etički gledano, je neka druga tema.
Smatram pomalo licemernim da se umetnost gleda kroz takav kontekst. Ovde smo da komentarišemo film, kad je već došlo do njegovog prikazivanja. A tek što su pojedinosti u filmu mnogima zaparale oči i uši, ne ide mi pod ruku sa već posrnulim čovečanstvom.
Ne glumite mi moral. To je moje, subjektivno, finalno mišljenje. Gledala sam katastrofe od filmova epskih razmera. De, sad. Nije dotle došlo.
Autor: Dragana Daničić
