52. međunarodni filmski festival FEST otvoriće upravo ovaj film, u režiji Aleksandra Pejna. I kakvo vas samo iznenađenje čeka!
Nije čudno što je film kandidat za Oskar u nekoliko kategorija – najbolji film, glavna muška uloga, originalan scenario, itd. Neku će sigurno osvojiti. Pun emocionalnog naboja, sa svakom replikom, tera nas da preispitamo naše poimanje ranjivosti, saosećajnosti i pravde.
Šta je pravedno, a šta ne? Da li se uvek moramo držati striktno pravila i propisa – kada nam to šteti, a kada pomaže? Moramo li se nekada ponašati kao roboti kako bismo se zaštitili ili je potrebno da nađemo snage i, uprkos svim nedaćama, sačuvamo ljudskost u ophođenju prema sebi i drugima puštajući da nam se približe, prihvatajući nas kao takve?
Film gradacijski uvlači u neki svoj Univerzum, gde vreme postaje relativni pojam, čak usporava. Na početku sam mislila da ću se silno dosađivati, ali nakon desetominutnog razvijanja priče, osetila sam olakšanje sa kakvom opuštenošću i neopterećenošću teče (zapravo) kompleksan scenario. Zasigurno je da, pomalo školski, ima uvod, razradu i zaključak.
Vidite, priča jeste puna klišea. Umetnost leži upravo u tome da takvu priču ispričate na nov i zanimljiv način. Kadrovi se možda ne smenjuju dinamično. No, ovo nije holivudska akcija, pa ni ne mora. Odnos koji likovi izgrađuju lagano zavređuje naše simpatije podsećajući nas da ne treba suditi knjizi po koricama.
O čemu pričam, a da ne spojlujem?
Profesor, čije ponašanje učenici smatraju ravno nacističkim, primoran je da ostane u Bartonovoj akademiji za vreme Božića i stara se o nekolicini učenika sa kojima deli tu mučnu sudbinu. Niko nikoga ne podnosi. Svako ima svoje breme i svoju stranu priče. Neki od njih se na kraju “spasu” i odu na odmor, ali professor i najproblematičniji od svih učenika ostaju sami sa kuvaricom kojoj je nedavno preminuo sin. Zanimljivo je gledati kako će naći način da se, naposletku, zabave. Usput će naučiti da udruže svoje usamljenosti, ne bi li se više osećali marginalizovano i donekle izopšteno iz sveta.
Svako od glumaca je besprekorno shvatio i odigrao svoju ulogu. Posebno, naravno, Pol Đamati. Film takođe otvara temu elitizma a la “i bogati plaču”. Da li su privilegovani uvek privilegovani, a kako prolaze oni koji nisu? I kako da zajedno koegzistiramo ne mrzeći se? Možda nalazeći odgovore na ova pitanja ne možemo da sprečimo ratove, ali možemo nastojati da budemo dobri ljudi. I sebi i drugima.
Pogledajte film, pa mi javite je li tako. I obratite pažnju na jedan karatak profesorov monolog u kom nas podseća da svet u kakvom mislimo da živimo više ne postoji, pa ni svrha profesora da za njega nekoga edukuju.
Nakon premijerne projekcije, film će se u okviru FEST-a prikazivati u terminima:
- 24.2. u 12:00h u mts Dvorani sala 1
- 24.2. u 19:00h u bioskopu Cineplexx Galerija Beograd u sali 7
- 25.2. u 19:30h u bioskopu Cineplexx UŠĆE Shopping Center u sali 1
Od 7. marta film ulazi u redovnu bioskopsku distribuciju.
Autor teksta: Dragana Daničić
