Opera i teatar Madlenianum za otvaranje sezone u nedelju, 5. oktobra 2014. najavljuju izvođenje operete Johana Štrausa Mlađeg «Bečka krv».
Na našim prostorima, kao ni u regionu, ova opereta nikada nije izvođena, tako da je njena premijera na sceni Madlenianum ujedno i srpska premijera.
Ova glamurozna predstava nastala je pod dirigentskom palicom Stanka Jovanovića, u režiji Voje Soldatovića, koreografa Mirka Kneževića, scenografa Dalibora Tobdžića, kostimografkinje Maje Studen Petrović, kao i ostatka veoma značajnog tima.
Ova opereta sastoji se iz tri čina, i delo je Viktora Leona (Victor Leon) i Lea Stajna (Leo Stein). Prikazuje Beč iz 19. veka u raskoši i lepoti, ali i licemerju i hipokriziji.
Na sceni se odvija ljubavni triler, u kome se smenjuju najpoznatije polke, galopi, valceri. Raskoš bečkih salona, neverstvo, intrige i radost življenja predstavljaju kapljice bečke krvi koju samo Bečlije poseduju i koja se prepoznaje na daleko.
Na konferenciji za novinare generalna diretorka Madlenijanuma Dr Branka Radović, istakla je da su današnja teška vremena hteli da preinače u nešto lepo, kako bi se pružila publici mogućnost uživanja. Takođe, da je to i pokušaj da se u Beogradu uvede opereta. Prenošenje bečke atmosfere dalekih vekova je veliki izazov i sam poduhvat nije uopšte lak. Takođe, da je opereta izuzetno zahtevna i podrazumeva veoma dobro pevanje i isto tako dobru glumu, jer se sastoji iz obimnih govornih delova kao i iz niza arija, dueta, ansambla.
Ansambl ovog projekta broji stotinu ljudi koji se sastoji iz raskošnog orkestra, zatim hora, grupe igrača-plesača i niza solista, pevača i glumaca. Nakon godinu dana rada i priprema, direktorka Madlenijanuma nada se dobrom prijemu, i napominje da je uspeh prožeti i skladno uklopiti sve ove elemente.
Dirigent Stanko Jovanović nas je upoznao sa činjenicom da je najintereantnija stvar što je ovo delo nastalo kao skup mnogih orkestarskih dela Johana Štrausa Mladjeg. Zapravo, partitura za ovo delo ne postoji. Prvo su nastale skice ove operete, ali je Štraus u međuvremenu umro i nije stigao da završi delo. Vremenom su dirigenti dodavali i oduzimali numere na postojeće skice i tako je nastala celina ove operete. Jovanović ističe da se istom praksom i sam vodio, i da je dodavao neka Štrausova popularna orkestarska dela partituri. Dirigent napominje kako ćemo imati priliku da prvi put čujemo najautentičniji bečki stil, i da je ovo nešto potpuno novo na našem prostoru. Naime, muzika je potpuno drugačija i izuzetno je virtuozna.
Reditelj Voja Soldatović ističe da su naše veze sa Johanom Štrausom Mlađim mnogo bliže nego što bi to moglo i da se pretpostavi.
Pred 1848. godinu Štraus je gostovao po Srbiji i Rumuniji. Bio je inspirisan srpskim motivima, i komponovao je nekoliko minijatura, dok je njegova najpopularnija kompozicija Na lepom, plavom Dunavu komponovana u Sremskoj Kamenici. Reditelj napominje da je ovo sjajan i precizno sastavljen libreto, koji govori o ludorijama grofa koji je razapet izmedju tri žene. Ističe da je predstava rađena s radošću i uživanjem.
S obzirom da je vizuelni efekat veoma bitan i bogat, na konferenciji nam se obratila i kostimografkinja Maja Studen Petrović, koja je rekla da je proces bio dugotrajan. Glamur Beča je prikazan koliko je to bilo moguće, a kostimi su bogati brojnim detaljima, ponajviše tadašnjim modnim detaljima.
U vodećim ulogama se pojavljuju stalni solisti opere Madlenianum:
Tanja Obrenović, Branislava Podrumac, Olga Malević Đorđević, Nenad Nenić, Ljubomir Popović i Goran Strgar, dok im podršku pružaju glumci Ivan Bekjarev i Milan Milosavljević, ovoga puta u pomalo neuobičajenim ulogama.
U alternaciji se pojavljuju mlade nade Madlenianuma:
Ivan Plazačić, Vanja Biserčić, Aleksandra Jovanović i Marko Živković, koji su pohađali Klub mladih Madlenianuma, a neke od njih publika je već mogla da vidi u Madlenianumu u operama za decu i mlade.
Senka Nedeljković iz Srpskog Narodnog pozorišta prvi put nastupa na sceni Madlenianuma.
Repriza operete „Bečka krv“ zakazana je za 12. oktobar
