Komedija Koferče aktuelna je već četvrtu sezonu u Moskovskom teatru satire, a od 12. aprila zaživeće i u našem gradu, tačnije na sceni Opere i teatra Madlenianum, i to u režiji Olje Đorđević. U novoj predstavi, rame uz rame, sa glumcima kao što su to, između ostalih, i Gorica Popović, Ivan Bekjarev, Marko Gvero i Dubravko Jovanović, igra i mladi glumac Vukašin Jovanović.
Još uvek student, na drugoj godini glume, mladi Jovanović, govori nam o umetnosti, kulturi, glumačkom poslu i, naravno, o urnebesnoj komediji Koferče, nastaloj po tekstu savremenog ruskog pisca Jurija Poljakova.
U komediji Koferče imamo običnog čoveka koji je spreman da menja svoj život i svoju sumornu svakodnevicu, dok ti glumiš sina Mihaila Stražarenka (Marko Gvero). O kakvom mladiću je reč?
On je mladić nove “IT” ere. Kompjuterski majstor, gejmer. Upečatljivog rečnika i mladić pun ludih ideja.
Iz glumačke si porodice (tvoj otac Dubravko Jovanović takođe glumi u Koferčetu), pa pretpostavljam da ti je, i inače, pozorište prirodno okruženje. Ipak, koliko je važno da mlad glumac, još uvek student, u zanatskom smislu, iskusi nešto kao što je predstava Koferče u Madlenianumu?
Ovo je za mene ozbiljan trening. Vrlo sam zahvalan na prilici da igram na daskama ovog pozorišta. Pa vidite, važno je, ali ne i nešto oko čega jedan student glume neophodno mora da se brine. Kad tad šansa bude na vidiku i treba biti spreman da je uhvatiš, mada krene već da se „probija led“ dok si student, što je, evo iz prve ruke, značajno iskustvo!
Da li je umetnost/gluma pored profesije i životni stil koji je dinamičn i kao takav privlačan mladima? Zbog čega si ti izabrao da postaneš glumac?
Gluma je oduvek bila nešto specijalno. Predstava je praznik. Film je doživljaj. Izložba događaj i tako dalje… Samim tim itekako privlačna, umetnost je nešto bez čega se ne može.Iako danas mnogi tu reč “umetnost” olako uzimaju u usta. To jeste u neku ruku način života, ona tako lako posadi seme u srca svojih simpatizera i onda zri. A otud i ja. I svačija priča je zanimljiva naravno, al’ ne bih ništa drugo rekao osim, velika ljubav i želja za stvaranjem!
S obzirom na to da si predstavnik mlađe generacije, da li bi mogao da nam, iz svog ugla, kažeš na koji način bi mlađa publika mogla da se motiviše da više posećuje pozorišta, pa čak i filmske festivale (vrlo malo je mlade publike u salama), uopšte te, da kažemo, umetničkije sadržaje?
Dobar deo mladih formira neki gard prema svemu tome, koji nisam ni sam siguran odakle potiče. Nekoga na silu „odvući“ u npr. pozorište nije rešenje. Ono u šta sam siguran je da pozorište oplemenjuje dušu. Marketing je danas jači nego ikada za kulturna dešavanja. Društvene mreže su tu korisna i dobra promocija, mada mislim da sve to potiče iz kuće, što bi se reklo. Roditelji i vaspitanje.
A koliko ja vidim isto tako dobar deo mladih je podrška, inicijator i realizator u dosta projekata i festivala. I trude se da šire svoja znanja, da utiču na drugare što je velika stvar! I jako mi je drago zbog toga. Samo napred!!!
Da li komedija žanr u kome bi želeo da usmeriš svoju karijeru, odnosno šta je to što bi želeo da ti se kao glumcu ostvari u budućnosti?
Komedija je izazov i jedan poseban žar i ritam igre se stvara na sceni. Ali pre svega želim da budem usmeren na ovaj posao iskreno, s verom, ljubavlju i profesionalizmom, koji god žanr to bio… Tako da se nadam i stremim ka dobrim saradnjama, raznim projektima, istraživanjima i samim tim učenju! Željan sam znanja.
Na premijeri 12. aprila biće i autor teksta ruski pisac Jurij Poljakov. Šta je to sve što nas očekuje te večeri na sceni Madlenianuma?
Velika je čast što će gospodin Poljakov biti prisutan, a moja radost što ćemo se igrati, uživati i radovati zajedno sa njim i sa publikom. Očekujte smeha, razne karaktere, projekcije, zaplete i niz rešenja koji ti ljudi pronalaze, ne bi li izašli iz svojih problema.
Dođite nam!
foto: Duško Filipović
