Danski reditelj Tomas Vinterberg ove godine će se na FEST-u predstaviti sa čak dva filma – Komuna i Daleko od razuzdane gomile. Našoj publici je verovatno i dalje u sećanju njegov potresni, višestruko nagrađivani film Lov koji je prikazan na 41. FEST-u.
Njegov poslednji film, Komuna, premijerno je prikazan u takmičarskoj selekciji Berlinala i govori o sukobu između ličnih želja i solidarnosti i tolerancije u jednoj komuni tokom sedamdesetih. Erik i Ana su par akademika koji sa svojom ćerkom Frejom osnivaju komunu u Erikovoj velikoj kući u predgrađu Kopenhagena. U početku sve deluje idealno dok pratimo razvoj komune i njihove kućne sastanke, večere i zabave. Ali mir i sklad ne mogu da opstanu, posebno kad se u kuću useljava Erikova ljubavnica.
Vinterberg je živeo sa roditeljima u jednoj komuni u Kopenhagenu između 1976. i 1985. i to iskustvo mu je ostalo u veoma pozitivnom sećanju. Prva asocijacija na komunu je svima verovatno hipi pokret, ali Vinterberg je želeo da prikaže nešto drugačije, jer je njegova komuna bila sačinjena od intelektualaca, akademika i poslovnih profesionalaca koji su živeli sasvim normalnim životima. “Nije bilo seksa i droge svuda, bila je to veoma optimistična, slobodoumna atmosfera. Možda sa malo previše piva,” rekao je reditelj. Takođe je bio inspirisan usamljenošću koja je jedna od boljki savremenog društva, pogotovo danskog, gde veliki broj ljudi živi sam, a ponekad čak i parovi žive odvojeno.
„Svet se promenio. 1975. u našoj komuni, za punim stolom ljudi, neko bi ustao i predložio da se stanarina plaća u zavisnosti od ličnih prihoda. A taj neko bi bio onaj koji u celoj kući ima najveće prihode! Ali osamdesetih su počele da se cene vrednosti slobode i individualizma, i to je bio početak kraja. A komune nisu bile ni nove ni seksi. Može da se desi da dolazi novi talas. Mnogi mladi iz generacije moje ćerke počinju da žive zajedno kao cimeri. A starije generacije koje su živele u komunama ponovo počinju da se useljavaju u zajednice.“
Vinterberg je prvo napisao dramu o komuni sa profesorom filmske škole, Mogensom Rukovim. Tokom jednog izvođenja predstave bio je dirnut reakcijom publike i osetio toplinu svog detinjstva kako se vraća, te je podstaknut nostalgijom odlučio da Komuna dobije i filmsku adaptaciju. Scenario je napisao sa Tobiasom Lindholmom, sa kojim je takođe sarađivao na prethodna dva filma, Lov i Submarino.