Zemunski pab „Crni Mata“ proslavio je treću godinu postojanja. Za kratko vreme postao je kultno mesto ljubitelja piva, odlične muzike i dobre energije. Smešten je u Karamatinoj ulici broj 22a. LookerWeekly.com ga je posetio i pokušao da demistifikuje neke glasine o parafenomenu i reši misterije koje kolaju o ovom mestu…
Za neka mesta kažemo da imaju dušu, to nešto neuhvatljivo, neopisivo, što se samo oseti, čim kročimo u njih. „Crni Mata“ je jedno od tih mesta. Već na pragu smo osetili dobru energiju. Dočekala su nas nasmejana lica. Gosti i osoblje su se međusobno šalili. Među njima prepoznajemo i nekoliko dobro poznatih lica iz sveta filma i muzike. Čuju se zdravice uz obavezno kuckanje čaša. Sa slike na zidu posmatra nas Mata sa kriglom u ruci, kao da nam želi dobrodošlicu. Neko se latio gitare i tako je sve počelo… Zaboravili smo na vreme, velike i male probleme…
No, da se vratimo na parafenomen neobično dobre energije. Nazvaćemo to tako, jer ne znamo kako drugačije da objasnimo da „Crni Mata“ nije samo još jedan od gradskih kafića za „ubijanje“ vremena. On je više, kako nam je jedan od redovnih gostiju rekao, „banja za dušu“.
Pitali smo u čemu je tajna?
Vlasnik nam je ispričao da je mesto puno dobrog naboja, neke pozitivne vibracije koja struji i prenosi se na sve. Nema namrštenih i džangrizavih ljudi, a ako se i kojim slučajem tu zadese „Crni Mata“ ih omekša i sve se uvek dobro završi uz pesmu i smeh.
Dobra energija se prepisuje i istoriji kuće u kojoj je smešten pab. Kuća je tema mnogih urbanih legendi, a priča se da se u jednom njenom delu (danas u sklopu paba) nalazila „gluva soba“ u kojoj su nastali prvi hitovi Ramba Amadeusa. (potvrđen mit!)
U pabu je najveselije nedeljom uveče, kada goste zabavalja gitarista i pevač, Dragan-Gagi Nikolić, koji je „specijalista“ za yu-pop i rock hitove. Četvrtak uveče je rezervisan za strani repertoar (rock, pop, jazz, latino obrade) na akustičnoj gitari, uz specifičan vokal Nenada Konstantina. U pabu je tada kao u košnici što ni malo ne remeti ni goste ni konobare. Kao u školskom horu, svi pevaju i uvek se dobro provedu. Omakne se ponekad, u „sitne sate“, po koja starogradska i po neki sevdah, što bi se reklo „valja se za staru Matinu dušu“!
A misterija? E ona nam je ostala neobjašnjena. Mnogi se kunu da im se posle nekoliko čaša prividi Crni Mata. Neki kažu da ih pozdravi zveckanjem okačenih krigli. Šaljivdžije tvrde da moraš biti jedan od „onih sa posebnim darom“ -iskreni ljubitelj piva, da bi zaslužio društvo duha dobrog Mate!
Nas je te večeri posetio dobri duh, ali iz bureta, i ispunio nam tri želje: probali smo odlično pivo, slušali fantastičnu muziku i nezaboravno smo se proveli. Dođite i vi!
