Usklađivanje privatnog i poslovnog sveta danas je veliki izazov. Neophodna stvar svakog pojedinca je poslovna realizacija. Međutim, šta ona danas predstavlja, i koja je njena cena?
Slobodno možemo reći da savremeni kapitalistički sistemi nose sa sobom neka druga pravila igre, poslovni svetovi sve više postaju radni logori. Oni predstavljaju jedne od najvećih zločina današnjice, jer na uštrb porodice i privatnog života, posvećujemo se poslu na jedan veoma surov način.
Jedna prosečna životna priča
Naime u školi nas uče da budemo dobri građani. Najveći deo detinjstva provodimo učeći, dobijamo diplome koje nam (navodno) osiguravaju mesto u društvu. Prolazimo teške testove i iskušenja, dok nebivamo primljeni u radni svet. Pitamo se sve vreme šta činimo sa svojim životima. Trudimo se da ostvarimo dobru karijeru, punu aktivnosti, napora i požrtvovanja, sve dok jednog dana ne padnemo isrcpljeni. Ali mi smo veliki profesionalci sa našim velikim udelom u celokupnoj dobiti, i tako vreme prolazi, biramo nove ciljeve. Dalje napredujemo u društvu, pokušavajući dati sve od sebe. Zvezde smo, gde god da se pojavimo i napokon imamo sve.
Tras, jednog nam dana kažu da mogu i bez nas.
Osećamo se poraženo, shvatamo da smo malo, pomalo isključeni iz svega. Odjednom vreme više ne prolazi, već nam klizi kroz prste. Shvatamo da smo živeli u magli u potrazi za nekim ciljem?
Manje više, svi mi obavljamo male poslove koji čine sastavne delove velikih, složenih sistema
U firmama funkcionišemo poput organizma, samo što ovaj postaje bolestan. Zdrave ćelije bivaju nagrižene. Mali obični ljudi bivaju pojedeni količinom očekivanja poslodavaca. Njihova jedina funkcija je da omoguće da određeni sistem funkcioniše. Mnogi osećaju da nešto nije u redu. Od nas se očekuje potpuna služba, posvećenost i odanost firmi, po svaku cenu.
Takođe, ono što se očitava u ekstremnoj meri je i takmičarsko raspoloženje, jer ne radi se više o zdravom duhu i konkurenciji, već o programu.
Radno vreme, pardon, prekovremeno radno vreme
Radno vreme, je prekovremeno radno vreme, tj. gotovo svo naše vreme, jer tobože postoje zadati rokovi i termini. Svaka firma očekuje potpunu službu, u svakom smislu reči. To podrazumeva kako rad tako i način razmišljanja, tako da se narušava naš lični sistem vrednosti jer podleže njihovom. To je neminovna stvar, jer čim bi malo zatalasao, mahnuli bi ti crvenim kartonom, tj. otkazom.
Mesto u društvu, pa to je danas sve
Danas iza pojednica stoji ime firme, i sve više se identifikujemo sa mestom na kojem radimo. Maštamo o raznim pozicijama, statusima, etiketama, zvanje nas potpuno definiše, ne čak ni samo obrazovanje i stručna sprema, koliko mesto u koje smo se uglavili. Tako smo naučeni i štancovani. Međutim, ono što je nezgodno u čitavoj priči je to što nam (firma, kompanija, korporacija) postaje gotovo jedina vrsta ogledanja i identifikacije. Ono što je problem, je to da sutra možes biti zamenjen. Ličnu satisfakciju i vrednost pronalazimo radeći u prestižnoj i moćnoj korporaciji, kao i u samom statusu pozicija i njihovih unapredjenja. Bivamo toliko indoktrinirani poslovnim svetom, da gubimo širu sliku. Toliko smo opsednutim uspehom da pristajemo gotovo na sve. A svakodnevni rituali su nam umrežavanje i proširivanje mreže.
Nova poslovna terminologija
Poslovni svet je potpuno promenio i svoju terminologiju. Danas je sve ustvari biznis, i svi su menadžeri. Terminima nam zamazuju oči, npr. sekretarica je executive administrative assistant, dok je čistačica referent za održavanje higijene. Daju nam kao višu poziciju (koja je samo terminološka zamka), dok nam primanja ostaju ista, a mi srećni jer smo napredovali u karijeri. Zatim ono što je uveliko prisutno je i frljanje terminima. Pri zapošljavanju procenjuju nas i ocenjuju, a osobine i karakteristike koje moramo imati su ambiciozni, timski nastrojeni, odgovorni, sposobni za rada pod pritiskom, prilagodljivi, pragmatični, analitični, fleksibilni , komunikativni, osoba koja je u stanju da obavlja više istovremenih zadataka u kompleksnim situacijama… Tako da ako ih nemate, bolje da ne konkurišete (ili ne postojite), jer sigurno nećete proći!
Kada bi se igrali igre istine, priznali bi sebi da nam kancelarije postaju drugi dom. Potpuna predanost čini nas piunima. Kompanije prezentuju neprestano širenje i unapredjivanje, dok se nama nudi rad u dinamičnom okruženju i mogućnost ličnog razvoja, usavršavanja i brzog napretka u karijeri. Međutim i lično urušavanje u istom tom paketu.
Svakog časa možemo biti zamenjeni, međutim toliko smo opsednuti uspehom, da gotovo nemamo vremena ni da razmišljamo izvan tih uloga. A pred nama je ipak mogućnost jednog holističkog pogleda na života.
foto: renjith krishnan at FreeDigitalPhotos.net
