Retko se u domaćoj kinematografiji dešava da jedan dokumentarni film za veoma kratko vreme ima tri svečane premijere na različitim mestima i u okviru tri sasvim značajna festivala.
Dokumentarni celovečernji projekat „Izvan vremena“ o etno muzičarki Bilji Krstić, prema scenariju i u režiji Branke Bešević Gajić, tako je imao gala promociju prvo na Festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma „Filmski susreti“ kao svetska premijera krajem avgusta ove godine, pred ogromnim brojem publike na Niškoj tvrdjavi, pod otvorenim nebom.
Film je prikazan ekskluzivno, van konkurencije i glavnog programa, jer spada u formu dokumentaristike. Produkciju potpisuje Oliver Paunović ispred svoje niške kuće “City Group”, koja je nedavno realizovala film “Dule Savić: A u Londonu muk” (2022/2023) iste rediteljke.
Bilja Krstić je bila presrećna što je dočekala da se u rodnom Nišu na zatvaranju ovog festivala prikazuje film o njoj i to baš kao svetska premijera. Film je tada sveže izašao iz montaže.
Kako je došla rana jesen, dokumentarac je imao lepe prijeme na još dva festivala u Beogradu. Prvi je bio festival muzičkog dugometražnog dokumentarnog filma „Dok ’n’ ritam“ u Jugoslovenskoj kinoteci. Na ovom jedinstvenom festivalu kod nas,. osnivača Sandre Rančić, ostvarenje je već predstavljeno u prethodnom izdanju 2023. u programu „Work in Progress“ (Projekti u nastajanju), osnivača Sandre Rančić.
Tada je autorka prezentovala film u naprednoj fazi razvoja, od završenog scenarija, već nekih snimljenih kadrova, tako da je za manje od godinu dana kompletan projekat završen i sada prikazan.
Interesovanje za film o našoj etno i pop divi Bilji Krstić nije nimalo jenjavalo, tako da su selektori uveliko istaknutog festivala domaćih TV serija i TV drama „FEDIS“ odabrali „Izvan vremena“ u program van konkurencije, tako da je treća premijera u oktobru održana u sali „Amerikana“ Doma omladine Beograda, pred prepunom salom.
Na svim premijerama naravno bila je prisutna Bilja Krstić, kao najbolji ambasador ambiciozno zamišljenog i realizovanog ostvarenja, koje na veran način prikazuje jednu uspešnu umetničku karijeru koja decenijama traje bez pauze, sa konstantnim usponima, nikada padovima.
U filmu se pojavljuju mnoge poznate ličnosti iz sveta muzike, koji iz svojih vizura pripovedaju o Biljani Bilji Krstić i sastavu „Bistrik“, i publika tako svedoči o različitim dimenzijama i svestranim talentima čuvene etno dame.
Od muzičara na ekranu utisak ostavljaju svakako – Zvonimir Đukić Đule (Van Gogh), Aleksandar Saša Lokner (Bajaga i instruktori), Borisav Bora Đorđević (Riblja Čorba), Momčilo Bajagić Bajaga, Vojislav Voja Aralica, Dragomir Miki Stanojević, na samom kraju tokom odjavne špice nakratko i Vasil Hadžimanov, Vlatko Stefanovski, muzički publicisti – Ivan Ivačković, Petar Peca Popović, ali i glumci – Sloboda Boba Mićalović, Nebojša Dugalić, Gorica Popović.
Autor scenarija je ujedno rediteljka Branka Bešević Gajić, koja je u svom dosadašnjem dokumentarnom opusu umela da predstavi portrete savremenika, poznatih ličnosti iz sfere dramske umetnosti sa velikim problemom i mukom – Žarko Laušević – “Lauš” (2014), sporta – Dušan Savić – “Dule Savić: A u Londonu muk” (2023/2024) i sada se upustila u analizu muzičke umetnosti – Bilja Krstić i “Izvan vremena” (2024).
Sva tri filma imaju nešto vidljivo zajedničko, a to je da rediteljka kroz prizmu jednog naizgled mikrokosmosa stvara jedan snažan makrokosmos, a to je Jugoslavija.
Tako su preminuli glumac Žarko Laušević, fudbalerski šampion Dule Savić i muzičarka Bilja Krstić deo jednog umetničkog sistema, kao vid portreta zemlje koje nažalost više nema.
Svi smo pomalo jugonostalgičari, pa i Branka Bešević Gajić, što dokazuje kroz svoja navedena tri ostvarenja.
Mala primedba se odnosi upravo na sam naziv filma – “Izvan vremena”.
Naime, uvek kada je reč o poznatim ličnostima o kojima se ostvarenje snima, najbolje je rešenje da se ime i prezime te osobe nekako utisne u naziv, ili da se ime muzičke grupe upiše, radi lakšeg i bližeg povezivanja. Onda je u startu identitet označen, odmah se zna da je to film o dotičnoj osobi ili bendu, tako da se za delo „Izvan vremena“ na prvi loptu ne može znati o kome je reč, ali je potrebno da se opisuje u saopštenjima za medije i u javnosti da je to film o našoj vodećoj etno umetnici.
Poslednjih godina nastao je jedan tihi trend snimanja dokumentarnih filmova o muzičarima u našoj zemlji i regionu, kao „Nebeska tema: Priča o Vladi Divljanu“ Mladena Matičevića, „Električni orgazam za ljude budućnosti“ Marije Vukić,“Evo sada vidiš da može” Slobodana Simojlovića, u produkciji Muzičke redakcije RTS-a (takodje o „Električnom orgazmu“, povodom 40 godina od osnivanja benda), „YU Grupa: Trenutak sna“ Darka Lungulova.
Svoje filmove su dobili i jedan reper treper Rasta, hip hop reper Dalibor Andonov Gru – posthumno („Gru je tu“), alternativni bend “Repetitor”, slovenački kantautor Zoran Predin, u nastajanju je i priča o pop rok sastavu “Neverne bebe”, onda o Darku Rundeku i bivšem novotalasnom bendu “Haustor”, kao i “Atomsko sklonište”.
Svakako da se dokumentarna priča „Izvan vremena“ u svojoj strukturi i konceptu razlikuje od navedenih filmskih dela, te svedenim jezikom sedme umetnosti pripoveda o jednoj blistavoj karijeri veoma drage i skromne osobe, koja bi u belom svetu uveliko bila zvezda nad zvezdama world music scene.
Bilja Krstić je specifična umetnica koja je kroz svoju karijeru zapravo imala više života, barem četiri, što je donekle istaknuto u filmu, možda ne do kraja najpreciznije.
Tako je bila zapažena u bendovima “Suncokret” i “Rani mraz”, bila je ženski stožer izmedju dva velikana naše muzičke sfere, nažalost pokojna umetnika – Đorđa Balaševića i Bore Đorđevića.
Svaka od te dve grupe, iako ne dugog veka, nosila je svoj poseban autorski pečat i bili su dva sveta za sebe. Njen treći svet ili univerzum kreativnosti jeste karijera pop zvezde, ako se može tako nazvati ili na tren definisati.
Četvrti kosmos svakako je ono što je Bilja Krstić postala i traje već duže od dve decenije, etno kompozitorka, pevačica, autorka, koja je sa ansamblom “Bistrik” skromno i nenametljivo osvojila, pokrenula i inspirisala mnoge.
Četiri karijere, četiri identiteta, četiri posebne celine i fragmenta u njenom bogatom životu.
Film upravo zalazi u tu oblast Bilje Krstić kada je iz jednog pop rok žanra iz “Suncokreta” i “Ranog mraza” prešla u čistokrvni pop sa svojim solo albumima.
Tako je ona postala Bilja Krstić koja je svoju impresivni muzičku karijeru gradila u više “dramaturških rukavaca”, kao da je imala četiri različita života.
Počela je kao deo bendova, možda pomalo bila u senci kolega Bore Čorbe i Balaševića, otisnula se u pop muziku kao solista, da bi nastavila u etno stilu i ostvarila popularnost tom vrstom muzike, što verovatno niko nije očekivao.
Uspeh se raširio širom naše zemlje, ali i duž celog regiona u republikama bivše Jugoslavije, a kasnije i celog Balkana.
Diskografija pop dame – “Prevari večeras svoje društvo sa mnom” (1983), “Iz unutrašnjeg džepa” (1985), “Loptom do zvezda” (1990), “Bilja” (1994) predstavlja jednu posebnu dimenziju te višeslojne i svestrane karijere.
O tome je bilo reči u filmu iz vizure Biljinih saradnika, prijatelja, kojima je bilo zanimljivo što je neko iz njihove branše uspeo se odluči da iz jednog komercijalnog uspeha “prebaci se” na manje komercijalnu notu i senzibilitet, a to je umetničina duboka ljubav prema tradiciji i jugoslovenskoj – srpskoj kulturnoj baštini.
Iako u pop muzici tokom 80-ih i 90-ih godina, Krstić je otkrila u sebi tu crtu za istraživanjem, sakupljanjem, arhiviranjem srpske kulturne baštine, prave tradicije koju želi da sačuva i onda da i interpretira.
Rođena u Nišu gde je i završila osnovno i srednje muzičko obrazovanje u Muzičkoj školi “Dr Vojislav Vučković”, umetnica je diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu, na Teoretskom odseku.
Uporedo sa karijerom pop pevačice, Biljana ili Bilja uvek je volela da prati svoje najdublje afinitete i senzibilitet ju je široko odveo u sakupljanje autentične audio i notne zapise izvorne srpske muzike, retko izvođene ili neobjavljene muzičke teme sa Kosova, južne Srbije, Timočke Krajine, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Mađarske.
Film prati postepeni razvojni put ove sadržajne karijere i upliva u svet etno muzike.
Kada pogledate toliko sadržajnu, višeslojnu, obimnu karijeru, shvatite da u samom projektu ima materijala za čitavu TV seriju, ne samo za jedan celovečernji film.
Režija je veoma suptilna, pažljivo oslikava liki delo umetnice kroz prizmu njenih prijatelja, koji čine svet kreativnosti i sreće naše junakinje.
Branka Bešević Gajić je pristupila dinamičnim scenama, brzom smenom kadrova, te je uspela da publici pruži veoma zanimljivu priču – portret jedne nadasve neobičner muzičke dame koja je ostala verna sama sebi i svojim (artističkim) idealima.
Kod nje nema (više) kompromisa, uslovljavanja, plana B, ona stvara muziku koju intimno obožava i ima sreću da ogroman broj publike deli njeno zadovoljstvo.
Iako se tako brzo afirmisala i ostvarila u karijeri sa „Bistrik“ ansamblom, sa već zavidnom karijerom i turnejama po svetu, njen sastav postoji tek malo više od 20 godina (osnovani 2001. sa kolegama sa FMU). Sa tako epskim uspehom i turnejama, mnogim zapaženim albumima, u svom četvrtom životu Krstić deluje kao da je oduvek to bila njena “šolja čaja” i kao da je znatno duže u ovom trijumfalnom receptu profesionalnog života.
Rezultat pomnog i predanog istraživanja izvorne muzike jesu albumi – “Bistrik” i “Zapisi”, kako je kritika ocenjuje – „fuzija tradicionalne muzike i savremenog aranžerskog postupka“.
Dokumentarac “Izvan vremena” pruža jasnu sliku jedne karijere koja se prostirala na više frontova, i već negde na polovini trajanja postaje uočljivo da je materijal toliko obiman, da jednostavno traži da se realizuje i kao barem mini serija, iz osam epizoda.
Tako da je rediteljka i scenaristkinja bila u ozbiljnom problemu: kako tako višeslojnu, autentičnu, opsežnu, široku, svestranu životnu – profesionalnu sudbinu smestiti u standardno trajanje jednog celovečernjeg filma od sat i po ili malo duže?
Neko je nekada rekao da je “umetnost pisanja – umetnost brisanja”.
I tako je autorka, sa gumicom u ruci, morala nekako da obilje materijala svede na optimalnu minutažu, a možda jednog dana, rodi se ideja da se o Bilji Krstić ispriča život u formatu TV serijala. Verujemo da bi i tada rediteljka stvorila jednu dinamičnu i nadasve pitku televizijsku „avanturu“ kao čuvanje kulturnog blaga.
Tu dolazimo pomalo do jednog (manjeg) problema, a to je što se u filmu pojavljuje zaista veliki broj sagovornika. Ta količina je sasvim prikladna za spomenutu formu serije, medjutim u filmu ta smena tolikih kolega Bilje Krstić, delovala je pomalo neplanski, odnosno kao da je važnije da ih bude što više i imao se utisak da će se te pojave govornika odigravati u beskraj.
Često je manje – više. Nepisano i jasno pravilo.
Naravno, sasvim je razumno i pohvalno da je sama umetnica želela da što više prijatelja i saradnika bude deo prvog dugometražnog filma o njenom životu.
Sa tim u vezi, kada se potpisuju gosti u filmu, potrebno je bilo da se malo više kaže u grafici ko su osobe koje govore o Bilji Krstić, ne samo imenom i prezimenom.
U redu je kada se pojavi na ekranu neko od popularnih muzičara koga svi znaju, tada je dovoljno ime ili nadimak, nema problema.
Međutim, kako su u svetu Bilje Krstić bili i muzičari, producenti, aranžeri koji nisu “slikani” na svim televizijama ili medijima, onda je neophodno da ispod imena stoji koja mu je funkcija, koji je njegov posao, zvanje, bilo da je rok novinar, publicista, gitarista, kompozitor, svi oni iza kulisa, iza kamere.
Ovako mi vidimo i slušamo sagovornika na velikom platnu, čitamo mu ime i prezime na “pločici”, premda nismo sigurni na kojoj je poziciji kreativnog sektora.
Treba znati da je neograničeno neznanje filmske, pozorišne, književne, TV publike.
Daleko od toga da je potrebno sve da im se naslika na platnu, ali jedan dobar vodič sa nekoliko reči više, sigurno bi olakšalo praćenje, kada već ima puno (sa)govornika u filmu.
Sličan problem na mnogo većem planu sa više lica imao je i spomenuti film o prerano preminulom reperu Daliboru Andonovu – “Gru je tu”.
Sigurno da su oni gosti vidljiviji široj javnosti uglavnom bili efektniji u samom pripovedanju o Bilji Krstić i davali svoje vizije o umetnici kroz svoja uglavnom zanimljiva i unikatna zapažanja.
Ovde je priča o muzici zapravo pripovetka o SFRJ, bivšoj nam zemlji koja se na nekoliko komada rasparčavala, a junakinja ovog filmskog dokumenta je prolazila sve te faze i tih nekoliko imena država.
Tako je film začinjen gostovanjima pažljivo odabranih gostiju, koji nam govore nešto manje poznato o nekim pojavama, situacijama nekad i sad, Jugoslavija onda, Srbija sada.
Frontmen beogradskog rok benda “Van Gogh” – Zvonimir Đukić Đule, tekstopisac, gitarista i pevač, otkriva da je nekada postojao porez na šund i kič, odnosno može da se objavi ploča koja je manje vredna od rokenrola ili zabavne muzike, ali je onda novac morao da se isplaćuje za takvu publikaciju.
Kompozitor, muzičar i producent Voja Aralica je ocenio kako ga je prijatno iznenadila Bilja Krstić sa tako naglom promenom karijere u smislu novog žanra, te da je bio malo skeptičan da se jedna pop zvezda može komotno snaći u univerzumu etno melodija.
Onda je bio oduševljen kako je postigla tako trijumfalan uspeh u karijeri etno muzičkog stvaralaštva, što su mnogi prihvatili sa radoznalošću i sa pozitivnim utiscima.
Glumica Gorica Popović, kuma i prijateljica sa Biljom, prepričavala je anegdote o rok novinaru, publicistiIvanu Ivačkoviću, koga se Krstić “bojala”, jer je mislila da će ucek pisati o njoj negativne kritike, ne zato što ima bilo šta protiv nje, već što je inače jako strog.
Strah je postrepeno nestajao kada je Ivačković zašiljio pero i pružio samo prijatne tekstove o Biljinom stvaralaštvu, tako da je sve bilo u redu, mogla je da odahne i da postanu prijatelji.
Reč dve o tome imao je priliku da sa auditorijumom podeli upravo i sam Ivan Ivačković, da je bio na neki način fasciniran jednom takvom umetnicom koja opet nije iz njegove sfere interesovanja, u rokenrolu, a to ga nije sprečilo da se obraduje svakim novim albumom iz njenog pera ili koncertom koji krasi Biljin magičan vokal.
Osim Ivačkovića, stručno mišljenje kao novinar i publicista analitičnim pristupom je pružio predano i Petar Peca Popović, koji je ponovo pokazao svoje enciklopedijsko znanje, iz glave “deklamovajući” datume, godine, gradove, zemlje, sve pamti savršeno, godine mu ne mogu to onemogućiti, tako da je i dalje pravi hroničar, čuvar kulturne baštine, u koju spada i Bilja Krstić.
Glumci Sloboda Mićalović i Nebojša Dugalić nekako (suviše) kasno dolaze u ovaj filmski zapis. Tako popularni i važni, bilo je neophodno da se pojave znatno ranije, da budu uključeni u ovo monumentalno pripovedanje o Bilji, da ih od početka pratimo sa njihovim mislima, porukama, viđenjima kako posmatraju muzičarku.
Glumica Mićalović je podelila svoje iskustvo sa snimanja svog prvog filma “Zona Zamfirova” (2001) Zdravka Šotre, prema romanu Stevana Sremca, za koji je Krstić komponovala muziku, te se izdvajala prava hit pesma “Puče puška”.
Sloboda se prisećala svojih pevačkih deonica, tako da joj je prvo filmsko iskustvo bilo vezano za Biljinu karijeru, odnosno sam početak nekog novog početka u etno vodama.
Nebojša Dugalić se bavi i muzikom sa kolegom Borisom Pingovićem već 20 godina u poetsko muzičkom kabareu „Da, to su bili dani“, tako da ima iskustvo u tom scenskom izrazu, te je govorio iz više aspekata i istakao nesumnjivo divljenje prema karijeri Bilji Krstić.
Članovi “Bajage i instruktora” – klavijaturista i kompozitor Aleksandar Saša Lokner mnogo više i zanimljivije, i Momčilo Bajagić Bajaga, znatno kraće i manje interesantno, odavali su počast i priznanje uspešnoj karijeri nenadmašne etno umetnice.
Možda nije ovaj žanr naširoko popularan kao Biljina solo karijera u pop muzici, ili rokenrol, medjutim ona je uspela da ostane svoja, originalna, unikatna i autentična.
Ima i drugih etno umetnika kod nas kao Braća Teofilovići, Slobodan Trkulja, ženski sastav “Vrelo”, donekle i Jelena Tomašević, ranije i Madam Piano, a i pored njih, Krstić je nešto sasvim novo i drugačije, kroz istraživanje izvornih srpskih kompozicija.
Najtužniji trenuci filma svakako pripadaju pojavi Bore Đorđevića – Bore Čorbe, lidera i pevača “Riblje čorbe”, rok bastiona bivše Jugoslavije i Srbije, koji nas je nedavno nažalost zauvek napustio. Film je snimljen u vreme kada je Bora delovao znatno zdravije, i nema se utisak da će nepunu godinu kasnije otići na drugi svet.
Bora je imao dovoljno sadržaja da govori o Bilji kroz saradnju na grupama “Suncokret” i “Rani mraz”,uživao je da se priseća tih perioda kada je sa njom delio svoje kreativnosti, želje, snove, nadanja, ambicije, zajednički senzibilitet.
Istovremeno ovo je bilo tužno sećanje i na panonskog mornara Đorđa Balaševića, koji je takodje tako iznenada nenadano otišao od nas, za vreme pandemije korona virusa.
Postoji još nekoliko života u svestranoj karijeri umetnice Bilje, koji su pomalo dodirnuti u ovom ostvarenju, a više prostora bi dobila u televizijskom formatu u nastavcima.
Kao glumac i pevač je učestvovala u dečijim predstavama, poznatim projektima kao „S one strane duge“, „Sedmorica mladih“, „Tri pahulje“, bila je muzički saradnik na poznatim pozorišnim predstavama „Stilske vežbe”, „Kume i kneginje”, muzičkoj reviji „Brod plovi za Beograd” Gorice Popović, ostvarila se kao voditelj i koautor TV emisija „Dobra stara vremena” i „Srećan put u 21. vek”.
Stigla je da sarađuje na dokumentarno-igranom filmu „Krušedol ‒ 500 godina u 12 slika“, filmskim ostvarenjima i serijama „Nije nego”, „Zona Zamfiirova”, „Branio sam Mladu Bosnu” pokojnog Srđana Koljevića.
Karijera na Radio Beogradu je veoma važmna za celovitu ličnost umetnice.
Na ovaj medij je došla 1980. godine na Programu 202, i tamo je bila urednik i voditelj emisije „Zvezdane staze“. Osim te, bila je saradnik u emisijama „Jutro”, „Krug 202″, „Ozon”.
Izazov je dalje vodi na Prvi program Radio Beograda (1988), i tamo se ostvarila višestruiko kreativno – urednik programskih blokova Noćnog programa, urednik i voditelj emisije „Ritam zvezda“, urednik složenih projekata iz oblasti muzike, saradnik emisija „Zabavnik”, „Program u boji”, Noćni program, „Portreti u muzičkoj kutiji”, „Film”, „U zdravom telu zdrav sluh”, Jutarnji program.
Produktivna autorka Bilja Krstić je na sve to stigla da uređuje i vodi emisije „Izvorišta” i „Muzika sveta”, i kao muzički urednik – saradnik potpisala emisije – „Sedmica”, „Familiologija”, „Šetnja, „Talasanje”, „U ovom trenutku”, „Uhvati dan”, „Novinarenje”.
Tako da definitivno je Krstić ovim poduhvatom ostvarila i peti život, petu oblast karijere, kao istaknuti kreativni predstavnik medija, za radiofonsko stvaralaštvo.
Bilja Krstić i Bistrik Orkestar svakako su u fokusu filma „Izvan vremena“ sa zapaženim i uspešnim albumima – „Bistrik“ (2001), „Zapisi“ (2003), „Tarpoš“ (2006, na evropskom tržištu publikovan 23. marta 2007. u izdanju nemačke diskografske kuće „Intuition – Schott music“, kod nas je objavljen u izdanju PGP-RTS),„Izvorište“ (2013), i drugi, a najnoviji studijski album je – „Biljur“ (2023).
Osim „Rani mraz“, „Suncokret“ i njen „Bistrik“, etno dama i diva je ostvarila saradnju sa poznatim horom „Collegium musicum“.
Bilo je naravno u filmu reči o primenjenoj muzici koju je ona pomno stvarala i za to osvajala nagrade. To je opet posebna sfera njene krerativnosti koja je priznata: sa Dragomirom Mikijem Stanojevićem je dobila nagrade za muziku u filmovima „Zona Zamfirova” (na filmskom festivalu u Španiji – Mostra di Valencia del Mediterrani (2003)) i „Branio sam Mladu Bosnu” (Grand Prix festivala SOFEST, 2015) i Revija „Muzika klasika” je 2021. godine dodelila njima nagradu za komponovanje muzike za brutalnu TV seriju „Crna svadba” Nemanje Ćipranića.
Produktivna karijera Bilji Krstić donosi toliko važnih uspeha – „Prinčeva nagrada“ za najbolji etno album godine – “Bistrik”, “Zapisi”, “Tarpoš”, Godišnja nagrada na festivalu Beovizija, Nagrada za najbolju filmsku muziku (Zona Zamfirova) 2003. godine – Festival u Herceg Novom, Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice za doprinos u kulturi (2007), „Zlatni beočug“ (2014), „Songlines Magazin“priznanje “Top of the World” za CD „Tarpoš“ (2007) – London.
Čak je na osnovu pesama sa prvog albuma „Bistrik“ snimljena TV emisija „Ručni rad“ koja je na prestižnom televizijskom festivalu u Švajcarskoj – „Zlatna ruža Montrea“ osvojila 4. mesto.
Zaista su mnogi značajni koncerti i veliki festivali iza nje, a ne ume ni da se zaustavi, jer je nedavno bila na gostovanju po Kini.
Probaćemo da navedemo samo neke od njenih svetskih putovanja i koncerata:
Švajcarska – „Rose d` Or Montreux“ – Montreal, Baden, Bern, Neuchatel;
Brazil – „Mercado Cultural“ (Salvador), „Mostra SESC de Artes Mediterraneo 2005“;
Italija: „Time for life“ – koncert u Koloseumu (Rim), „Verucchio festival“ (San Marino), „Castello di Miramare“ (Trst, Merano), Festivali “Pescara di note” (2006) i “Soul Makossa 2007” (Bari);
Austrija: Beč – Palata Palavicini, Club “Porgy & Bes”, „Moving Cultures 2005”;
Rumunija – “Dani Evrope `05” (Bukurešt), „Dani srpske kulture“ (Temišvar);
Grčka – Olimpiade of the Culture, Atina, Solun;
Francuska – Belfort;
Rusija – Moskva;
Nemačka – Festival WDR 2007 (Dortmund);
Kao i po regionu:
Budva grad teatar – Crna Gora
AFES, Letnji etno festival, Skoplje – Makedonija
„Zajedno u vremenu“ 2005, Sarajevo – Bosna i Hercegovina
Histria Festival 2006, 2007, Pula – Hrvatska .
Osvajala je u Beogradu više puta publiku na samostalnim koncertima u Sava centru, Domu sindikata –sadašnjoj Mts Dvorani, na beogradskom Ušću je nastupala u okviru Beer festa, i svuda po Srbiji na različitim otvorenim i zatvorenim mestima.
Film „Izvan vremena“ je nakon promocije na tri festivala u Nišu i Beogradu imao posebne svečane projekcije i u bioskopu Cine Grand u Nišu, kao i u Domu kulture Aleksinca, tako da je ukupno realizovanopet filmskih života novog projekta.
Očekuje se da film krene redovno u bioskopsku distribuciju, da šira publika vidi jednu toplu, ljudsku priču o divnoj sudbini jedne zaista divne osobe koja se retko može sresti na našim prostorima, tako da samo učešće Bilje Krstić u delu „Izvan vremena“ šalje toliko izuzetne pozitivne energije svima. Nezamenljiva, neponovljiva, jedinstvena.
LIČNA NOTA
Za sam kraj potpisnik ovih redova bi samo utisnuo jednu sasvim ličnu notu.
Naime, tokom ove godine sam bio zaposlen na TV Nova na poziciji urednik – producent i dobrim delom sam bio posvećen kulturnom segmentu jutarnjeg programa „Probudi se“.
Naišao je sam početak leta, tada je sve manje moguće da se dovode gosti usled godišnjih odmora. Voditeljka i glavna urednica programa mi je rekla da tokom celog leta ideja nije da se dovode uvek poznati, i da malo pauziramo, već iz drugih sfera.
Naišla je naredna emisija da se sprema i meni je Bilja Krstić uveliko bila u glavi da pričamo o raznim aktuelnostima, turneja u Kini, najava upravo ovog filma – očekivala se svetska premijera „Izvan vremena“ u Nišu za dva meseca, mada nije naodmet ponovo malo o novijem albumu „Biljur“.
Međutim, prvo je bilo reči da nemamo mesta za gosta iz kulture, popunjena je košuljica, i računao sam da ostavimo Bilju Krstić za neki sledeći period.
Ali, satima kasnije mi rekoše ipak žele od mene da dođe neko sa aktuelnim projektima, brzo brzo za odmah, tako to biva u stresnom okruženju, i intenzivno sam se dao u potragu.
Bilju Krstić nisam imao čast da upoznam lično pre toga, odnosno bili smo povezani na Facebooku i tako smo ponekad razmenili neke komentare.
Kako poznajem rediteljku Branku Bešević Gajić, dobio sam kontakt broj i pozvao Bilju.
Imao sam sreće neviđene, i najveće, da je umetnica slobodna da nam gostuje u emisiji, iako putuje na letovanje, te se sprema užurbano, ali izašla nam je u susret.
Za voditeljku sam pripremio detaljan scenario, pripremu, pitanja, fotografije, video zapise, da imaju u režiji sve živo čime će da pokriju gostovanje sa svim aktuelnim projektima.
„Znam kako je raditi u medijima, provela sam toliko vremena, decenija, tako da mi je jasno kada se ne može pronaći gost. Dolazim kod vas sutra, samo vas molim sve tamo da sledeći put ipak se javite nekoliko dana ranije, da sve planiram“, poručila mi je divna Bilja Krstić, došla sutradan i pružila jedan od najlepših razgovora u našoj emisiji jutarnjeg programa „Probudi se“.
Hvala Vam, Biljo, za sve i nadam se da će film tek imati svoj lep život u bioskopima širom zemlje, regiona, na festivalima po inostranstvu, i da će se možda realizovati i TV serija, jer vaša karijera tako nešto odavno zaslužuje.
Ivan Makragić
