U okviru Dana evropske baštine, čiji je ovogodišnji slogan „RUTE, MREŽE, VEZE“, ekskluzivna gošća tribine „Beograd za početnike“, autorke Smiljane Popov, je jedna hrabra, odvažna Beograđanka koja je neke od najuzbudljivijih belosvetskih ruta pregazila na dva točka, živeći na putu oko sveta poslednjih 13 godina i pišući o svemu što je videla i doživela Snežana Radojičić i to u petak, 27. septembra od 18:30 časova u Galeriji 73.
Ova diplomirana profesorka književnosti, spisateljica, blogerka i humanistkinja, Snežana Radojičić upravo se vratila sa tog životnog putovanja planetom u rodni Beograd i stiže na tribinu „ŽIVOT NA DVA TOČKA OKO SVETA“ da, kroz razgovor sa Smiljanom Popov, sa publikom podeli neka od najzanimljivijih iskustava svog „projekta slobodnog življenja“ o čijim počecima i začecima kaže:
“…Na početku četrdesetih, trgnula sam se, upitavši se a šta je bilo sa mojim snovima. Zašto nisam postala pisac? Zašto sam se izgubila u sistemu čiji deo nikad nisam želela da postanem? Kako mi se to desilo da me je život odvukao u nešto sasvim drugačije od onoga o čemu sam maštala?
… Bila je 2011. kada sam rasprodala sve što imam osim malog stana u Beogradu i krenula u najveću avanturu svog života: biciklom oko sveta. Putovala sam sa dnevnim budžetom od pet evra, spavala u šatoru više od 3.000 noći, kuvala na gorioniku. Popela sam se na Himalaje biciklom i prešla pustinje Gobi, Taklamakan, Baha, kalofornijsku, arizonsku pustinju…; vozila sam na Andima iznad 5.000 mnv, stigla do Sibira i Aljaske na severu, Japana na Istoku, Patagonije, Ušuaje, Timora na jugu. Prešla sam 100.000 km biciklom, 3.000 peške, i bila u preko 50 zemalja. Sve vreme putovanja pišem blog, a u nekoliko navrata zaustavljala sam se na duže kako bih napisala novu knjigu. Tako sam privremeno živela u Kambodži, Nepalu, Vijetnamu, na Baliju, u Južnoj Koreji, Čileu…
Započelo je kao putovanje biciklom oko sveta, sa idejom da traje tri godine, ali se već u drugoj godini pretvorilo u svojevrsni projekat slobodnog življenja na svim meridijanima. Ideja je dobrovoljno autsajderstvo iz sistema, sloboda kretanja i življenje od sopstvene kreativnosti. Podstiče druge, prvenstveno žene, da iskorače iz zacrtanih šablona i slede svoje želje i snove, ne robujući društvenim konvencijama. Širi priče o drugim kulturama, običajima i ljudskoj dobroti oko celog sveta, utičući na razbijanje stereotipa kod svojih pratilaca i kritičkom preispitivanju predrasuda o drugim narodima koje se serviraju preko medija. Posebno utiče na žene da pronađu snagu i hrabrost za svoje borbe, razvijajući veće samopouzdanje i svest o tome da u životu mogu da ostvare sve što žele.”
Ona, kaže “živi svoj san”: živi slobodno, izvan svih sistema, piše, objavljuje, drži tribine, prodaje knjige i tako se finansira za nastavak putovanja. Baš u duhu njoj posebno bliskog citata Isidore Sekulić kojim otvara svoj roman “Nomad 1”:
„Čovek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima svojim. Davnašnja i današnja strast da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica, to je proboj nomadstva čovečje prirode. Volja božija: to su staze i reke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova.“
