Svetski poznata, belgijska pevačica, kantautorka i multi-instrumentalistkinja Selah Sue (Sejla Su) održaće koncert 22. juna na Kalemegdanu, u Beogradu, u okviru koncertnog serijala Musicology Sessions.
Iako će na programu biti obavezni hitovi s prethodnih izdanja, fokus našeg razgovora je, pre svega, na najnovijem albumu “Persona”, ali i na temi koja se jasno proteže kako u pevačicinom ličnom životu i stvaralaštvu tako i u njenom delovanju u javnosti, a to je depresija.
Zanimljivo je da je talentovana Belgijanka i nesvršeni student psihologije, u akademskim postignućima prekinula ju je vrtoglava muzička karijera. S problemom depresije suočava se od rane mladosti.
Selah je, odrasla u malom belgijskom selu, a svojom muzkom je osvojila ceo svet. Ovog maja je napunila 35 godina. Njenu muziku čini soul, reggae i dubstep mešavina, a čuvena je po hitovima: This World”, “Raggamuffin”, “Crazy Vibes” i duet sa Cee Lo Green-om “Please”.
U Beogradu je već nastupala, i to dve godine nakon planetarnog uspeha prvog albuma, jednostavnog naziva “Selah Sue”, 2013. godine u nekadašnjoj Kombank Areni, a par godina kasnije, 2016. i u BitefArtCafe-u.
Kako iskreno kaže, vreme i koncerti, koji su prošli u međuvremenu, izbrisali su joj jasna sećanja na neka mesta koja je obišla u Srbiji, ali u jedno je sigurna, a to je da joj je kod nas svakako bilo lepo.
Svojim melodičnim glasom, uz cvrkut ptica u pozadini, Selah je snimila svoje audio odgovore za ovaj intervju, čineći ga tako gotovo poetičnim i muzikalnim.
O onom unutrašnjem svetu, u kojem se prepoznajemo i saosećamo, i o onom spoljnom, u kojem smo u suživotu, govori nam Sealh Sue:
LW: Vrlo ste otvoreni po pitanju svog mentalnog zdravlja,i tako skrećete pažnju javnosti na depresiju. Utkali ste to i u svoje numere?
Tako je bilo oduvek. Moja prva pesma “Explanations” je bila o samospoznaji – odakle dolaze ta teška osećanja, šta mogu da učinim povodom toga..? Jednostavno je to nešto što mi je dolazilo prirodno, bez pretendovanja da na taj način skrenem pažnju na depresiju i na razbijanje tabua. Mada, na kraju se upravo to i desilo, baš zbog te moje otvorenosti. Ljudi su to prepoznali.
LW: Zašto je važno da o depresiji razgovaramo, i kako muzika može i tu da bude od pomoći?
Pre svega, mislim da je važno da se o toj temi govori, kako bi to pomoglo ljudima da se ne osećaju usamljeni, jer i su i drugi u svojim borbama, takođe.
Svi mi prolazimo kroz teške periode u životu. Najopsnije je da, kada smo tužni ili depresivni, verujemo da zbog toga nismo normalni, da smo sami u tome, ili da nikada nećemo da ugledamo svetlost na kraju tunela.
Međutim, ako razgovaramo o tome s drugima, onda shvatamo: “Uh, hvala ti Bože, što nisam sam, i što postoje ljudi, koji će mi pomoći da nađem izlaz!”. Zato je važno da otvoreno govorimo o tome.
Muzika je, u tom smislu, od velike pomoći. Muzika zaceljuje. Doseže dublje od samih reči.
Zvuk, takođe, sam po sebi, čini moje emocije jačim. Svoje neraspoloženje mogu da osetim intenzivnije, a opet, kada sam srećna, onda se osećam još srećnije. Svakome muzika pomaže na sebi svojstven način, ali je ona u svakom slučaju lekovita, i jedan je od načina da se osećate bolje.
Statistike kažu da 1 od 10 muškaraca i 1 od 4 žene boluju od depresije u nekom periodu života.
LW: U tom smislu, šta možemo da “pročitamo” u Vašem novom albumu “Persona”, koji potiče iz Vašeg unutrašnjeg sveta?
Možete da pročitate da u meni postoji više ličnosti. Sve je bazirano na mojoj terapiji “Dijalog glasovima”, na kojoj sam radila dosta sa svojim psihologom, a koja je podrazumevala pokušaj da prigrlim i prihvatim sve moje ličnosti.
Neke je lako bilo da prihvatim, kao što je, na primer, majka i njena majčinska ljubav, kao i ona koja je srećna. Međutim, teže mi je išlo prihvatanje melanholika i unutrašnjeg kritičara. Tako da je svaka od pesama na albumu pisana iz ugla različite ličnosti.
To je i moj način da prihvatim sebe u celosti, a to ujedno daje i jedan eklektični izraz mojoj muzici, jer majka zvuči drugačije od one koja je nezavisna.
Majka je više poput lepote klavira. Meka… Slatka… Nezavisna bi bila više cool, više hip-hop, više bas…
Sve to se oseća već u samom načinu produkcije albuma, ti različiti delove mene.
Kada govroimo o majci, kako Vas sinovi Seth i Mingus doživljavaju, kada Vas vide na sceni? Da li i oni dolaze sa Vama u Beograd?
Jao, sada je to sa njima sve zabavno. Imaju sedam i pet godina, i u ovom uzrastu po prvi put idu sa mnom na turenju, a da su svesni toga. Kada su imali dve-tri godine, nisu kapirali.
Sada su ponosni na mene, kada me vide na sceni, ali nisu nešto impresionirani, već im je fokus na tome kada ću biti slobodna da mogu da se igram sa njima.
U Beograd ih ovom prilikom neću dovoditi, jer nam je daleko, a i tu ćemo biti samo na par sati, pa nam se ne isplati da i oni idu. Vodim ih samo na mesta koja su blizu našeg doma, jer umeju da budu nestašni, a ja moram da se fokusiram na svoj nastup.
Tako da ih nećete videti ovaj put u Beogradu, ali možda nekom drugom prilikom, kada budu malo stariji.
Šta klinci vole da slušaju od muzike?
Veliki su fanovi Daft Punk-a. Vole i Kendricka Lamara. Imaju dobar uskus za muziku, jer im samo i puštamo kvalitetnu.
LW: Kako biste opisali spoljni svet, današnjicu, u jednoj svojoj pesmi?
Moja poruka svetu bi bila: “Ljubav”.
Sve je puno izazova, i ponekad to dovodi do očaja i beznađa, ali onda moraš da se setiš da je suština svega ljubav. Ona nam pomaže da se izborimo. Ona nas održava u životu. Ona nam daje nadu. Potrebna nam je ta međusobna ljubav.
U tom smilsu, biram pesmu sa mog prvog albuma “This World”, kada govorimo o svetu danas.
