Regionalna diva Bisera Veletanlić i Vasil Hadžimanov Trio održali su koncert u četvrtak veče (18.04.) na sceni popularnog kluba BitefArtCafe u prestonici Srbije i odveli nas u neku divnu prošlost kao romantično bekstvo iz surove stvarnosti.
Naravno, koncert je bio brzo rasprodat, tako da je već zakazan novi u nedelju, 21. aprila, ali i taj nastup biti prepun ljubiteljima neprolazne muzike koju su mnogi obožavali u bivšoj Jugoslaviji.
Ove noći džez etno pijanista i klavijaturista Vasil Hadžimanov je sa svojim Trijom poveo publiku na jedno sentimentalno putovanje kroz svoje instrumentalne kompozicije, maštanje i razmišljanja, da bi ih zagrejao za dolazak i ulazak muzičke dive na pozornicu.
Lepa je istorija stvaralaštva, legata, uspeha i trijumfa porodica Hadžimanov i Veletanlić.
Za one neupućene, Vasilova majka Senka i Bisera rodjene su sestre i osvajale su svojim vokalima davni period bivše nam velike zemlje, a neizostavno je velika zvezda sa njima bio i nažalost pokojni Vasilov otac Zafir Hadžimanov, muzičar, pevač i glumac.
Bisera je nakon punih godinu dana (od marta 2023) ponovo došla u BitefArtCafe sa svojim dragim Vasilom i odmah izazvala seriju aplauza.
“Zbilja ne znam, draga publiko, zašto vi mene toliko volite. Šta ja to toliko važno radim? Ja samo tako pevam, i pevam, i opet pevam, a vi me i dalje volite. Hvala vam na tome”, emotivno se obratila Bisera.
Vasil Hadžimanov na klavijaturama, Viktor Filipovski na bubjevima i Miroslav Tovirac sa bas gitarom bili su izvanredno uigran trio koji prati damu sa set listom večnih hitova .
Evergrin melodije Veletanlić je započela sa čuvenom numerom “Milo moje”, kompozitora Kornelija Bate Kovača, iz pera našeg klasika, pesnika Duška Radovića, što malo ko zna.
Publika je bila oduševljena, a Bisera je očigledno želela da ne čeka mnogo, već odmah na početku da zadivi svoje iskrene fanove.
“E, moj Duško Radoviću. Sve si uvek znao. Ali mi nismo ništa znali”, setno je naglasila Bisera.
Onda se prepustila neprolaznim vrednostima svojih hitova u kojima je poručila – “Ti nisi sam”, trudila se uvek da sprema “Ručak za dvoje”, dok bere pravu “Ružu bez mirisa”.
Zanimljivost Biserinog opusa leži u tome da je uspevala da spaja različite žanrove u jedinstvenu celinu, tako da je i ove večeri bilo izvanredno prisustvovati kako se njen glas iz velegradske šansone pretvara u šlager, da bi se uplivavao u pravi džez. Šlager, šansona i džez u jednom dugom emotivnom plesu koji se odvija u beskraj kroz neku utopiju na horizontu.
Bisera je nakratko prošetala publiku kroz istoriju svetske muzike, ali van džez okvira i očekivanih standarda, tako da je otpevala klasik pop sving numeru “Fly Me to the Moon” (1969) Frenka Sinatre i Kaunta Bejsija, kao i “Sunny” – rimejk disko hita “”Sunny, You’re so True, I Love You” (1976) od grupe “Boney M”.
“Lepo je gledati vas ovde večeras. Lepo je gledati vaše osmehe. A danas, osmeh je ono najvažnije. Lepo je nastupati sa ovom trojicom mladića ovde. Šta više onda da se poželi? Hvala vam puno što me još uvek volite”, bila je presrećna Bisera.
Podsetila je ona na maestra šlagera Arsena Dedića i napravila mini omaž kroz otpevane njegove numere – “Ne plači” (elegična, nežna, tužna balada) i “Što još nikom nismo dali”, da bi se povezala sa hitom “Jedno leto kasno”.
Kroz bogatu diskografiju koju čine mnoge singlice iz bivše SFRJ, Long play ploče (“Bisera” (1975),
“Sutra će biti bolje” (1980)), džez umetnica je dalje pružala repertoar svojih antologijskih pesama.
Stigli smo tako do apsolutnog vanserijskog remek dela “Zlatni dan” na kompoziciju Kornelija Kovača i stihove Spomenke Kovač.
Na stotine mobilnih telefona tada je bilo upaljeno i sijalo se duž celim BitefArtCafe klubom, i svi su uglas pevali predivne i tužne reči, za koje je Bisera često isticala da se prvo isplače, i tek onda peva ovu snažnu kompoziciju.
“Hoću zlatni dan – suncem okupan!”, viknula je i poručila Bisera na ogromno neizmerno oduševljenje ljubitelja njene uspešne karijere.
Iako često ovom pesmom završava svoje koncerte i nastupe, Bisera ovog puta je imala još jedan simboličan biser u rukavu.
“Baj, baj, baj” je bio logičan sled za oproštaj od publike do nedelje kada će na istom mestu imati reprizu ovog intimnog koncerta.
Bio je to omaž ili in memoriam na pokojnog kompozitora Aleksandra Sanju Ilića.
Bisera Veletanlić i njen sestrić Vasil Hadžimanov često nastupaju zajedno, tako da ih je publika upravo u BitefArtCafe-u gledala više puta, a ovih sezona i na Kolarcu kada je 31.12.2022. primila počasnu nagradu Kolarčeve zadužbine za trajni doprinos kulture grada Beograda.
Tada je Vasil imao duet koncert sa pijanistom Matijom Dedićem, sinom Arsena Dedića.
Takodje, Bisera i Vasil bili su uspešan duet i na koncertu na otvorenom – Kapetan Mišinom zdanju (2021), a bili su i deo serije koncerata u okviru kvarteta koji su činili još majka i sin Matija Dedić i Gabi Novak, u Mts Dvorani, Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i po regionu.
Veletanlić u izuzetnoj bogatoj karijeri koja traje već pola veka, ostavila je neizbrisiv trag u svim čulima i porama, pa čak i u krvotoku gledaoca koji su upijali njene snažne interpretacije.
Istinska i iskonska ikona domaće šlager i džez scene Bisera Veletanlić je karijeru stvorila kroz mnoge festivale bivše Jugoslavije u kojima je nastupala, od čega ćemo pokušati da navedemo barem deo: “Beogradsko proleće”, “Omladina Subotica”, “Vaš šlager sezone” (Sarajevo), Opatija, Zagreb, Split, Slavonija, “MESAM”, “Hit leta”, “Hit parada”, Jugoslovenski izbor za Pesmu Evrovizije, “Budva – Pjesma Mediterana” i druge manifestacije.
U poslednje vreme, Bisera je dobila dva prestižna priznanja – nagrade za životno delo od međunarodnog džez festivala “Nišville” iz Niša i “GODUM” Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike Srbije u Ustanovi kulture Vuk Karadžić.
Pamte se njeni jugoslovenski hitovi sa sestrom Senkom Veletanlić i Zafirom Hadžimanovim – “Biće uvek Tito” (1981), “Pesma ljude voli” (1984), “Pjesma o bratstvu i jedinstvu” (1987), favoriti na raznim festivalima.
Mlađa publika ju je zavolela kroz album sa bivšim elektro bendom “Darkwood Dub”, čiji je član neko vreme bio i Vasil Hadžimanov, ali i putem hitova “Sjaj u očima” (2003) za istoimeni film Srđana Karanovića i “Još jedna šansa” za sportsku seriju telenovelu “Žigosani u reketu” (2018-2019).
Kolekcionari, preporučujemo CD “Probudi se”(1997), “Prozor” (box set) (2007), “Najveći hitovi i festivalske pesme” (2019), LP “Bisera” (2019).
Diplomac sa Berklija u Bostonu (SAD), kompozitor, aranžer, producent, pijanista, klavijaturista Vasil Hadžimanov je sam po sebi fenomen, jer uspeva da bude angažovan u više ansambala i sastava gotovo istovremeno.
Tako ima svoj Vasil Hadžimanov Band (VHB), više različitih trija, nastupa u duetu sa ćerkom Martom, odličnom pevačicom i glumicom u hit mjuziklu “Fantom iz opere” (Pozorište na Terazijama), u saradnji sa Biserom, ili samo sa Matijom Dedićem, ili ruskim džez saksofonistom Olegom Kirejevim.
Vasil je redovan sa koncertima u BitefArtCafe klubu na Kalemegdanu i na Paliluli, kao večeras, ali i u Zadužbini Ilije Milosavljevića Kolarca, gde je proslavio jubilej od 30 godina karijere 2023, na Svetski dan muzike (21. jun), Soul Society, SKC-u, u Botaničkoj bašti na festivalu “Jazz in the Garden”, po celoj Srbiji, regionu, Balkanu.
Muzika koju Vasil stvara je duboko analitična, može da vas odvede u neki daleki svet, pun emocija, maštanja, fantazije, te je od divnih roditelja Zafira i Senke nasledio taj gen kreativnosti i genija. Iver i klada, krv i voda.
Uostalom, gledajte novije produkcije kao što su film “Leto kada sam naučila da letim” Radivoja Raše Andrića ili mističnu triler seriju “Dug moru” čiji je Vasil kompozitor, i uverićete se koliko mu primenjena muzika izuzetno leži u venama.
Čekamo četvrtu i verovatno poslednju sezonu “Dug moru”.
