Otkriven podno Hunjadijevog grada
Posle više decenija Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, sopstvenim sredstvima u iznosu od pola miliona dinara, a u okviru godišnjeg programa poslovanja, uradio je restauraciju sarkofaga u Zemunskom parku, a u okviru kompletnog uređenja ovog prostora.
Naime, posle rekonstukcije parka i radova koji su u toku na restauraciji i rekonstrukciji Zemunske gimnazije, Zavod je preuzeo hitne intervecije na sarkofagu koji je bio u derutnom stanju više decenija. Na taj način zaustavljen je proces njegove dalje degradacije.
U Zemunu 1815. godine pronađen još jedan sarkofag sa natpisom, kome se već krajem 19. veka izgubio svaki trag.
Sarkofag u Zemunskom parku nalazi se u prostorno kulturno-istorijskoj celini Staro jezgro Zemuna, kulturnom dobru od velikog značaja (Odluka, „Sl. glasnik SRS“ br. 14/79).
Inače, sarkofag je eksponat Muzeja grada Beograda i na osnovu podataka koje smo dobili od Muzjea najstarije podatke o sarkofagu iz Zemunskog parka iznosi J. Brunšmid još 1885. godine, koji pri obilasku Zemuna zabeležio da se u parku nalaze ostaci velikog neukrašenog sarkofaga dimenzija 2,18×1,4×0,73 m, koji je kako navodi otkriven podno Hunjadijevog grada, a da se u dvorištu gradske većnice – Magistrata nalaze delovi poklopca za koje je tada predpostavio da pripadaju istom pokopu.
Sa velikom sigurnošću možemo predpostaviti da se danas oba pomenuta objekta nalaze u Zemunskom parku, ali se podaci o njihovom otkriću ne mogu pratiti dublje u prošlost, niti se može zaključiti kada je deo sarkofaga iz Magistrata prenet u park (verovatno 1900. godine).
Radovi na sarkofagu obuhvatali su čišćenje i sastavljanje razdvojenih napuklih segmenata kamenog sanduka i poklopca sarkofaga, konsolidaciju oštećenih i nedostajućih zona, nivelisanje sanduka, izradu unutrašnje metalne konstrukcije poklopca i postavljanje poklopca na sanduk sarkofaga.
Na sanduku sarkofaga, jedna stranica je bila u potpunosti odvaljena. Poklopac se nalazio na travi polomljen na dva dela. Stranice sanduka sarkofaga su i na spoljnjem i na unutrašnjem delu bile ispisane grafitima i na pojedinim delovima sanduka je aplicirana uljana boja sa tragovima od slivanja prema donjem delu.
Svi delovi sanduka i poklopca su obloženi mikroflorom i zemljanom prljavštinom koja je permanentno izazivala degradaciju kamena.
