706px Die Wallfahrt der Fallsuechtigen nach Meulebeeck
Gravura: Hendrik Hondius oslikao tri žene zaražene plesnom kugom; foto:Wiki

Plesna kuga          

 

U istoriji je dokumentovana čudna epidemija koja je zahvatila Strazbur, grad na istoku Francuske u XVI veku. Počela je tako što je madam Trofea izašla na ulicu i započela ples.

U početku ništa nije izgledalo čudno, a onda su se stvari drastično promenile. Madam je neprekidno plesala danima, a sa njom, jedan za drugim i ostali građani Strazbura. Smatra se da je epidemija plesa ili kako su ovaj čudan događaj još nazivali, plesna kuga, najmisteriozniji društveni fenomen čiji uzrok nikad nije utvrđen.

Epidemija plesa je započela sredinom jula meseca 1518. godine. Mesec dana kasnije na ulicama je plesalo 400 ljudi. Gradske vlasti bile su zbunjene i nemoćne da išta urade kako bi umirili građane koji su izmučeni od neprestanog plesa padali i umirali u bolovima.

Gradski lekar je objasnio da je ovde reč o sasvim prirodnoj pojavi „vrućoj krvi“ te da nema razloga za strah i paniku od uticaja crne magije.  Umesto uobičajenog „lekovitog“ tretmana tog vremena „puštanje krvi“, vlasti su se odlučile za drugačije rešenje. Sagradili su drvenu binu kako bi igrači imali više prostora za ples i unajmili su svirače. Mislili su da se „klin klinom izbija“. Pred kraj leta, broj plesača je, napokon,  počeo da opada.

Istoričar Džon Valer u svojoj knjizi „Vreme plesa, vreme smrti-Neobična priča o plesnoj kugi  iz 1518. godine“ opisuje ovaj zanimljiv fenomen kome je posvetio veliki deo svog života proučavajući ga.  „Nije sporno da se ovaj događaj uopšte desio“ piše Valer koji je u nastavku teksta objasnio da postoje dokumenti i istorijska svedočanstva koja govore o smrtnim slučajevima brojnih „plesača“. „Vrlo je jasno da su žrtve plesale. Ti ljudi nisu samo drhtali, iako su bili ushićeni, njihove ruke i noge su se voljno kretale“.

Džon Valer smatra da je epidemija izbila zbog masovne psihogene bolesti. Reč je o manifestaciji masovne histerije koja se često dešava kao posledica psiholoških problema. Jedan od mogućih uzroka bila je i opšta glad uzrokovana vrlo hladnim zimama, žarkim letima, oštrim mrazevima i ledenim kišama. Plesnoj kugi su sigurno doprinele i bolesti-velike boginje i sifilis kao i večito prisutni strah, već napaćenog, potlačenog naroda.