Veliki narodni i crkveni praznik, Velika Gospojina, proslavlja se 28. avgusta. Naziva se još i Uspenje Presvete Bogorodice i njime se čuva spomen na „uspenje“, odnosno smrt Bogorodice.
Po biblijskom kazivanju, Bogorodica je, posle raspeća Isusovog, proživela još petnaest godina u Jerusalimu, u kući apostola Jovana Bogoslova, a onda joj je arhangel Gavrilo predskazao da će se upokojiti za tri dana. Umrla je okružena dvanaestoricom apostola. Oni su je položili u grobnicu njenih roditelja Svetih Joakima i Ane u Getsimanskom vrtu.
Narod je ovaj crkveni praznik nazvao Velika Gospojina (Velika Gospođa ili Bogorodica) i svetkuje se veoma svečano. Naročito je bilo živo oko crkava, gde su se mnogi vernici posle službe pričešćivali, jer se na ovaj praznik završava gospojinski post, jedan od četiri najduža posta u godini.
U Šumadiji se na ovaj praznik brala lekovita trava. Smatralo se da su biljke moćnije i lekovitije ako su ubrane na Gospojinu. U Gruži je bio običaj da se bolesnici na izvorima koji važe kao mala narodna svetilišta rano, pre zore, umiju radi izlečenja.
Velika Gospojina je krsna slava pojedinih srpskih rodova, zavetni dan mnogih naseobina, a užari je svetkuju kao zanatlijsku slavu.
[su_box title=”Prinošenje plodova” style=”soft” box_color=”#b8de61″ title_color=”#000000″] U Francuskoj je davnašnji običaj da se na Veliku Gospojinu, koju praznuju 15.avgusta, crkvi prinose na dar prvi plodovi-žetve, voća i grožđa. Običaj je drevni, još iz galsko-rimskog vremena, kada su prvi plodovi prinošeni boginji Eponi. U Holandiji je običaj da se na ovaj dan beru lekovite trave, čija je isceliteljska moć, po verovanju, najjača. U Rusiji je ranije Uspenje praznovano dva dana. Smatralo se da od ovog dana može da se bere luk.[/su_box]
[su_box title=”Međudnevnica” style=”soft” box_color=”#b8de61″ title_color=”#000000″] Ovim terminom se označava vreme između dva velika praznika-Velike i Male Gospojine (od 28.avgusta do 21.septembra), što se u privrednom pogledu vezivalo za letinu i pribavljanje stvari i proizvoda za zimu. U ovom periodu bilo je i najviše vašara i trgovačkih sajmova. Istovremeno se i međudnevnica vremenski podudara sa trećom trojankom, odeljkom godine po starom narodnom računanju vremena.[/su_box]
Ovaj period je bogat običajnim radnjama i verovanjima. Žene su sve poslove započete u međudnevnici završavale do Male Gospojine. Verovalo se da jaja koja se snesu za vreme međudnevnice ne mogu da se pokvare za godinu dana. Kokoške su se nasađivale u ovo vreme, posebno u Bosni, jer se verovalo da će pilići iz tog legla biti dobre nosilje.
U običajnom životu je izbegavano da se mladenci venčavaju u ovom periodu-radi sreće u braku. Ovde nije reč o bapskom pravilu, već utvrđen red svadbovanja kakvog se narod pridržavao. Pošto se u postu koji je trajao do Velike Gospojine, ranije nije narod venčavao, to je trebalo obaviti više predsvadbenih radnji da bi, po narodnom verovanju, brak bio valjan: proševina, prsten, ispit pred sveštenikom, pa tri nedelje oglašavanja u crkvi, pa tek onda svadba, a za to, kao uvod za jesenske svadbe, mladencima i roditeljima su odlazili svi međudnevnički dani.
Izvor: Srpski običajni kalendar, Mile Nedeljković
