Jedan sredovečni Britanac postao je zanimljiv naučnicima zbog svog neobičnog talenta. On čuje i ono što drugi tek nameravaju da kažu! Ovde, ipak, nije reč o parapsihološkoj pojavi već o fenomenu posebne percepcije.
Muškarac poznat samo po inicijalima P.H. pristao je da bude predmet istraživanja londonskih naučnika. Ovde je reč o vrlo retkom slučaju o kom se malo zna. Niko sa njegovim sposobnostima nikada nije bio zabeležen i proučavan. On čuje glasove i pre nego što se usne pomere!
Njegov mozak je po svemu poseban. Može se reći da deo koji je odgovoran za usklađivanje akcija sa vremenom ne radi tačno! On „žuri“ te je njegovo opažanje brže nego kod ostalih ljudi. Naprimer, normalan čovek zapaziće pre grimasu čoveka koji priča, ukoliko se ta osoba obraća sa udaljenosti, nego što će čuti glas. To je zbog toga što je svetlost brža od glasa. Ljudski mozak je u stanju da sinhronizuje vremenske distance, slike i zvuka, te da nam ih uklopljene predstavi.
Kod ovog Britanca, baš taj deo mozga je u „kvaru“. On nije u stanju da uskladi sliku i ton, te je njegovo opažanje sveta baš poput filma kod kog zvuk žuri. Kaže da i sam čuje, delić sekunde brže, prvo svoj glas, pa potom pomeri usta!
Vrlo konfuzno i uznemiravajuće za mnoge od nas, ali ne i za P.H. koji je rođen sa ovim fenomenom.
foto: artur84 at FreeDigitalPhotos.net
