U godini 1973, kada je na 45-oj dodeli Oskara, najbolji film bio KUM, kada je obavljen prvi razgovor mobilnim telefonom , koji je bio teži od 1 kilograma, kada se gradila pruga- Beograd – Bar i kada su se na jedinoj televiziji, Televiziji Beograd prikazivale popularne serije „Kamiondžije“, „Pozorište u kući“ i „Neven“, mala grupa entuzijasta, predvođena Živomirom Jokovićem, krenula je u avanturu da od mita o Pinokiju stvori jednu živu radionicu sastavljenu od pesnika, slikara, muzičara, reditelja ,glumaca… Rešila je da stvara maštovitiji i srećniji svet. Tako je u Beogradu otvoreno prvo lutkarsko pozorište, nazvano „Pinokio“.
Poznato, priznato i voljeno u lutkarskom svetu, pozorište „Pinokio“ je brzo postalo i ljubimac publike. A deca se ne daju obmanuti. Samo ako ste otvorenog srca punog ljubavi, možete dobiti nesebičan aplauz i srećom ozarena dečja lica.
Kad se dobar glas daleko čuje, onda se mnoga vrata sama otvaraju. Za sve ove godine bilo je nebrojeno mnogo gostovanja u Evropi, Aziji i Severnoj Americi.
Ni nagrade Pinokija nisu zaobilazile. Dodeljivane su nam uvek za sve one predstave koje su nastajale uz nedelje, mesece i godine upornog rada.
Šta bi Pozorište lutaka „Pinokio“ poželelo za rođendan? Da i dalje deci bude omiljeno pozorište u koje će dolaziti se mamama i tatama, koji su, takođe, nekada, bili Pinokijeva publika, da se igra još mnogo divnih predstava i da se utiče na srećno detinjstvo svakog deteta u svetu mašte Pozorišta „Pinokio“.
I kao što za decu ne postoji vreme, tako ni za pozorište „Pinokio“ nema starenja.
I sa svojih 45 godina, još uvek je isti: mlad i radostan.
