Na fotografiji Lidija Županić Šuica (levo), profesorka filozofije Maja Keskinov (desno), i učenica Maša Popesković (u sredini ), na dodeli sertifikata.
Uoči situacije koja će na svetskom nivou promeniti svakodnevni život, međuljudske odnose, etikeciju, standardnu poslovnu praksu, a ponajviše, čini nam se, školstvo, dve profesorke, zajedno sa svojim učenicima iz XIV beogradske gimnazije osmišljavaju i pokreću fantastičan i dragocen projekat, pod nazivom BEOgradska avanTURA. Uprkos pandemiji, sve što su mladi Beograđani marljivo pripremali tokom školske godine, sada je dostupno širokoj javnosti, na internetu.
Reč je o sajtu koji je koncipiran tako da bude informativan i edukativan, a opet i zanimljiv, da bude bogata riznica u kojoj se čuvaju značajne kulturno-istorijske činjenice o Beogradu.
Koliko je ovaj projekat važan, govori i to da je vredni tim beogradskih gimnazijalaca nastavio s bogaćenjem sadržaja sajta i onda kada je nastava u školskim klupama, usled pandemije COVID 19, obustavljena. Zahvaljujući njihovoj predanosti, sada, svako od nas može da se otisne u uzbudljivu beogradsku avanturu, da pristupi bitnim i interesantnim informacijama iz istorije našeg glavnog grada, da nešto novo nauči, i da pronađe referencu…
Autorke i koordinatorke BEOgradske avanTURE su profesorke, likovne umetnosti, Lidija Županić Šuica i, filozofije, Maja Keskin. Zajedno sa svojim gimnazijalcima, one su uspele da nam prikažu i one možda manje poznate, ali podjednako značajne, objekte od istorijske važnosti, za koje su dobile i eksluzivan pristup. Fotografije na sajtu su autorske, i njih potpisuju učenici XIV gimnazije.
Koliko je prelepo kada mladi imaju iskrenu želju za učenjem, i kako učenici zajedno s profesorima mogu da ulepšaju budućnost, a da sačuvaju prošlost od zaborava pokazuje nam ovaj najsvežiji primer kreativnog učenja i praktičnog znanja iz beogradske učionice.
Kako je zaživela BEOgradska avanTURA, zašto je važno da se nastava prilagođava novim tehnološkim trendovima, ali i šta je to što u obrazovanju nikada ne bi smelo da bude zanemareno ili izostavljeno, bez obzira na okolnosti, govori nam profesorka i autorka udžbenika iz likovne umetnosti za gimnazije Lidija Županić Šuica, čiji su učenici aktivno učestvovali u kreiranju sajta o istoriji Beograda.
Gospođa Županić Šuica vodi i organizaciju, pod nazivom, Edukacija za 21. vek, ali od svih svojih postignuća, posebno ističe to da je Hanina i Filipova mama. Nakon dve decenije predavačkog iskustva, pored likovnog naša sagovornica je i profesor građanskog vaspitanja, ona kaže:
LW: Osim toga što ste pisac klasičnog udžbenika iz likovne kulture, sada ste i autor novog sajta BEOgradska avanTURA, koji je fenomenalan primer modernog pristupa učenju. Koliko je važno da nastava bude prilagođena novom tehnološkom vremenu, a samim tim nekim novim učenicima?
Lidija: Likovna kultura je dugo vremena bila prilično zanemaren predmet u srednjim školama. Sam naziv predmeta deluje prevaziđeno a učenici kada prelaze iz jednog nivoa obrazovanja u sledeći, očekuju, sasvim razumljivo, nešto novo. Generacije učenika, pri tom, čekao je udžbenik, star nekoliko decenija, koji nije pratio aktuelne oblasti vizuelnih umetnosti, niti je odgovarao potrebama savremene nastave.
Želela sam da napravimo moderan udžbenik za decu novog milenijuma, koji će biti vizuelno dobro dizajniran, a sadržajno raznovrstan i prožet novim oblastima vizuelnih umetnosti kao što su: fotografija, film, strip, animacija, različite vrste dizajna, multimedijalna umetnost, itd.
Htela sam da ukažem na neophodnost razumevanja određenih metodoloških principa, da izbegnem neodređenost, romantičarski pristup i svaku vrstu mistifikacije kada je reč o vizuelnoj umetnosti.
I sama sam počela da pratim sve aktuelne događaje, informišem se, i naravno da se trudim da ne zaostajem za tehnološkim novinama, koje ne donose vrednosti po sebi, ali mogu da ih prenose. U okviru takvog pristupa učenju došlo je i do ideje o projektu koji bi, uvažavajući sve navedene principe, omogućio učenicima da izađu iz učionice i zajedno učestvuju u kreiranju nečeg što prevazilazi okvire uobičajenog školskog okvira.
LW: Koje su to manje poznate, a zanimljive činjenice o Beogradu koje nam Vi sa svojim učenicima otkrivate u okviru sadržaja sajta?
Lidija: Sajt je, za sada, podeljen na pet tematskih celina koje pokrivaju vreme od srednjeg veka do kraja 20. veka. Mislim da je posebno vredan deo koji se tiče jevrejskog Beograda. Mnogo toga je našim građanima nepoznato kada je reč o jevrejskoj zajednici u Beogradu. Prvo, manje poznata činjenca je da je Beograd jedan od retkih evropskih gradova koji je mesto boravka dve jevrejske zajednice – sefardske, odn. Jevreja koji dolaze iz Španije i Portugalije, i aškenaske, odn. Jevreja koji su u Beograd došli iz istočne i srednje Evrope. Gradili su odvojene sinagoge (nažalost sve srušene, osim jedne), a čak i danas postoje dva groblja jedno preko puta drugog. Podatak da na Kalemegdanu postoji grobnica odn. Damad Ali –pašino turbe koja je u posedu turske države, verovatno je potpuno nepoznat Beograđanima. Povrh svega taj osmanski veliki vezir uopšte nije tu sahranjen! Ali, morate stvarno da zavirite u naš sajt i otkrićete mnogo interesantnih stvari o Beogradu!
LW: BEOgradska avanTURA postaje sjajna riznica veoma korisnih i zabavnih informacija koje mogu biti od značaja za sve generacije, ne samo za srednjoškolce. Koja je Vaša vizija i kako vidite dalji razvoj ovog sajta?
Lidija: Kada samo počeli projekat BEOgradska avanTURA zamislili smo pravljenje aplikacije i isplanirali čitav niz aktivnosti, ali, kada smo shvatili da materijal koji smo skupljali postaje toliko obiman, rešili smo da napravimo i sajt.
Tokom obilaska različitih važnih kulturno-istorijskih spomenika i institucija napravili smo veliki fond sjajnih fotografija. U kombinaciji sa drugom objavljenom građom i publikacijama, obilazak tih dragocenih građevina i institucija pretvorio se u jedan veliki poduhvat. Cilj nam je bio da ukažemo na veliki potencijal umetničkog nasleđa Beograda, da mladim ljudima ukažemo na resurs kulturne baštine i koliko je važno da brinemo o njoj.
Postaje već fraza kada se tako kaže, ali tek kad se običan čovek suoči sa vrednostima iz različitih perioda, delima koje su nam ostavili svi oni koji su gradili i stvarali u Beogradu, postanemo svesni vrednosti različitosti na kojima počiva kulturna Istorija i identitet Beograda, a potom i njihove zloupotrebe.
Iako su u projektu učestvovali učenici, mi želimo da naš sajt koriste sve generacije. On će biti dragocen svima koji vole da istražuju Beograd, jer smo mi bili u prilici da posetimo neke objekte, u koje se teško ulazi. Mi smo otkrili nasleđe nedovoljno poznato široj javnosti, koje po svojoj vrednosti odgovara velikoj, dugovečnoj prestonici ovog dela Evrope.
Mislimo da će ljudi iz celog regiona moći da koriste prednosti ovog sajta, i da zaista uživa u slikama i sadržajima koji su čak i meni bili nepoznati u nekim slučajevima.
LW: Kad stiže aplikacija BEOgradska avanTURA? Ko radi na njenoj realizaciji?
Lidija: Aplikacija je gotova, ali je potrebno da se napuni sadržajem. To je sad nova faza koja je vrlo spora i zahtevna, a imajući u vidu da je nastupio raspust, mi smo malo oslobodili učenike velikih zahteva do septembra. Na jesen će aplikacija biti u potpunosti spremna. Nadamo se da ćemo uspeti da motivišemo i neke preduzetnike iz domena informatičkih tehnologija da pruže stručnu pomoć i omoguće realizaciju ovog zaista velikog poduhvata.
LW: Šta je to što je učenike najviše pokrenulo da pristupe tako entuzijastično ovom divnom projektu? Šta ste Vi naučili od svojih đaka?
Lidija: Na početku ste me pitali kako prilagoditi nastavu nekim novim učenicima. Moram da vam otkrijem nešto: učenici nisu novi, uvek su to tinejdžeri sa svojih šesnaest, sedamnaest godina, ali problem je što mi, oko njih, postajemo stariji, i onda taj generacijski jaz stvara osećaj nerazumevanja. Privilegija je biti u društvu mladih, jer ja od njih mnogo saznajem, i nekad mi se čini da više dobijem ja od njih, nego oni od mene!
Ipak, ovo neprijatno vreme pandemije, pokazalo je da učitelja ne može da zameni kompjuterski program. Iako su informacione tehnologije korisne, one ne mogu da zamene direktan, neposredni kontakt između ljudi koji vodi razmeni ideja i mišljenja, koje dalje motivišu, pokreću, podržavaju i usmeravaju mlade ljude.
Ako smo, moja koleginica Maja Keskinov, profesorka filozofije sa kojom sam radila ovaj projekat, i ja uspele u tome, onda je naša misija ispunjena.
LW: Kažete da ni pandemija nije zaustavila đake da rade na pribavljanju materijala? Oni su i fotografisali zdanja?
Lidija: Sve fotografije na sajtu su autorske fotografije naših učenika. Mislim da neke zaista prevazilaze domete njihovog uzrasta. Posebno nam je bilo važno da im omogućimo da svoje izvrsne fotografije imaju gde da izlože i da ih autorski zaštitimo. Bilo nam je vrlo važno da shvate važnost autorskih prava i odgovorno ponašanje prema svojim i tuđim autorskim delima. U tom smislu, nije dozvoljeno njihovo kopiranje bez njihove saglasnosti.
LW: Sajt je nastao u okviru projekta Edukacija za 21. vek. Kako Vi vidite, ako je moguće da na to odgovorite, budućnost obrazovanja?
Lidija: Mi smo organizacija koja okuplja nastavnike iz različitih domena i nivoa obrazovanja. Smatramo da povezivanjem učenika, studenata, školskih nastavnika i univerzitetskih nastavnika možemo da sagledamo potrebe, prednosti i mane školskog sistema. I to upravo radimo, pokušavamo da delujemo tako da doprinesemo boljem funkcionisanju sistema obrazovanja. Kroz međunarodnu saradnju upoznati smo sa prednostima nekih stabilnijih obrazovnih sistema i pokušavamo da te preporuke prilagodimo našim uslovima.
Obrazovanje ima veliki potencijal i ono mora da bude strateški planirano, što je prepoznato i u našem sistemu. Ono je podložno promenama, što znači da mora da se preispituje, evaluira i unapređuje.
Ponekad se u tim promenama počine i neke greške, to je istina. Ipak, obrazovanje će imati sve veći značaj u budućnosti, ne samo zato što na njemu počiva temelj jednog društva, već zato što će zaista biti neophodno da se obrazujemo stalno, neprekidno, učimo nove veštine, preispitujemo stavove, i da budemo otvoreni prema promenama koje donosi vreme. Ovo ne znači da jedan lekar treba da menja svoju profesiju i postane pilot, već da svako ima priliku da se dalje obrazuje i širi svoja interesovanja i prema drugim oblastima društvenog života.
LW: Šta je to što se nikada neće niti bi smelo da se promeni kada je prenošenje znanja i njegovo usvajanje u pitanju?
Obrazovanje je odustalo od koncepta zasnovanog isključivo na prenošenju znanja, jer je i znanje ograničeno i promenljivo.
Moderan koncept obrazovanja se sada zasniva na četri međusobno povezana stuba: znanju, stavovima, veštinama i vrednostima. I sve ove stvari su promenljive.
I vratimo se ideji sa početka intervjua, a to je da su interakcija i ljudski kontakt, nezamenljivi, kako u obrazovanju, tako i u svakodnevnim situacijama. To je ono što se nikad neće promeniti: ljudi koji uče jedni od drugih.
