Istina je da na mobilne telefone, računarske mreže zaboravimo kada smo sa ljudima koje volimo. Usamljenost nas tera da se usmeravamo na medije, jer zaboravljamo na realne probleme, ali sa druge strane, usamljeni smo jer previše vremena provodimo u virtuelnom svetu. Onaj ko je bar jednom bio u prilici da zaboravi na vreme i prostor, zna šta je sreća..
Činjenica je da se ljudi najviše zbližavaju i vole u ratu, a znamo svi da se za vreme radnih akcija najviše pevalo i najlepše družilo. U strahu, tremi, radu, svi smo jednaki i najbolje se vidimo.
Prijatelje stičemo na različite načine, na različitim mestima, u raznim životnim okolnostima, dobima. Neke smo sami birali svojim akcijama, željama, a neke nam je život jednostavno dodelio.