Praizvedba drame „Tamo daleko, na Ostrvu spasa“ Jelene Popadić Sumić, u režiji Vladimira Popadića i koprodukciji Kruševačkog pozorišta i Udruženja građana „Fast Forward“, premijerno će biti izvedena prvo u Beogradskom dramskom pozorištu 7. marta, a dva dana kasnije na matičnoj sceni. U pitanju je melodrama, koja se događa na Krfu 1916. godine. Bavi se ljubavnim trouglom između srpskog vojnika, doktora (koji mu je spasao život) i doktorove žene, ali i neizbrisivim tragom koji su srpski vojnici ostavili na ostrvu Krf tokom svog oporavka, nakon albanske golgote.
Priča o nastanku ovog komada je neobična. „U ruke mi je dospela drama “Imam pravo” grčkog pisca Kostasa Asimakopulosa, a to je, koliko mi je poznato, prva svetska drama koja se događa na Krfu 1916. godine u vreme boravka srpske vojske. I ta drama mi je poslužila kao povod, kao inspiracija, da napišem svoju dramu“, zapisala je autorka. „Postoje različita objašnjenja zašto je period najvećeg stradanja i najveće slave Srbije, period Prvog svetskog rata, zapostavljen, kako u znanju naroda i zvaničnoj istoriji, tako i u umetnosti… Mnoge kasnije bitke i ratovi dobile su mnogo značajnije mesto od Velikog rata. Ne samo da je nepravedno, nego je i neobično, jer ovaj period srpske istorije u sebi ima i herojsku slavu, i slavnu smrt, i ljudske sudbine, i vaskrsnuće jednog potpuno uništenog naroda“, smatra Popadić Sumić.
Spisateljicu je zaintrigirala tema. „Istražujući period i događanja, došla sam do zanimljivih sudbina… Došla sam do informacija o velikim ljubavima u vreme najveće svetske mržnje, došla sam do simbolike Krfa ovekovečene u mitu o Odiseju, koji je na povratku iz Trojanskog rata, posle lutanja, stradanja i brodoloma, upravo na Krfu obnovio svoje snage. Došla sam do toga da ni u vreme najvećeg straha i stradanja, ljudi nisu prestali da sanjaju, nisu izgubili veru u ljubav. I došla sam, po ko zna koji put, do toga da su to jedine večne kategorije“, zaključuje autorka.
Danas je ovakva priča zapravo veoma angažovana. Reditelj Vladimir Popadić u eksplikaciji beleži: „(…) Patriotizam i osećaj nacionalnog ponosa su decenijama toliko estradizovani i zloupotrebljavani, da su „čuvari“ srpskog identiteta postali: primitivci, huligani, klero-fašisti, ratni zločinci i kriminalci. (…) Ova predstava nas vraća u vreme kada smo bili hrabri, romantični, disciplinovani, iskreni, časni, u vreme kad smo voleli Srbiju beskrajno i bezinteresno“.
Scenograf predstave je Nikola Nikolić, kostimograf Jelena Nikolić Vanović, kompozitor Vasilije Savić, a uloge tumače: Miloš Đurović, Nebojša Vranić, Marija Vidaković, Bojan Veljović i Marija Gašić.
Premijera predstave je 7. marta 2017. godine na Sceni „Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta.
