U čast sto godina od prve postavke baleta „Kopelija“ u Narodnom pozorištu, 19. marta na Velikoj sceni (19:00) biće održana premijerna obnova te romantične predstave urnebesnog zapleta sa puno humora i mimike, virtuoznih plesnih umeća i lepršave muzike, u koreografiji Ljubinke i Petra Dobrijevića.
San čudnog doktora Kopelijusa da udahne život svojoj kreaciji, jednoj lutki, prevazilazi priču i postaje univerzalna tema o nekome ko je drugačiji od nas. Svanilda, svojim prerušavanjem u Kopeliju, dovodi ga u zabludu da je to moguće, čini ga srećnim, ali njegovi se snovi ruše saznanjem da je u pitanju samo lutka. Ostaje sam, očajan, sa svojom kreacijom – slomljenom lutkom. Ali Kopelijus, kreator, umetnik, stvaralac, oprašta mladosti i priključuje se sredini koja ga je do tada odbacivala i učestvuje u veselju i proslavi života i mladosti…
Kopelijus, Ljubinke i Petra Dobrijevića, je pomalo i Don Kihot, sanjar, idealista ili baletmajstor koji svojoj kreaciji želi da udahne ono što najbolje zna i ume – Dušu plesa.
U toj svetlucavoj priči o magiji i prevari punoj čarolije i romantike, premijerno izvedenoj 15. decembra 2015. godine na Velikoj sceni, u dekoru Miraša Vuksanovića i kostimima Katarine Grčić Nikolić, glavne uloge poverene su Teodori Spasić (Svanilda), Lev Semenov (Franc) i Jovica Begojev (Kopelijus).
Na izvođenju 21. marta nastupiće Margareta Čeromuhina (Svanilda), Toma Križnar (Franc) i Miloš Marijan (Kopelijus).
U predstavi učestvuje celokupni ansambl Baleta i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, pod dirigentskom upravom Đorđa Pavlovića.
To je u nacionalnom teatru šesta postavka „Kopelije“ za koju je originalnu koreografiju, na muziku Lea Deliba, uradio Artur Sen-Leon.
Ovaj slavni francuski igrač, baletski libretista, koreograf i kompozitor, zajedno sa Šarlom Nuiterom, napisao je i libreto urađen po noveli „Peskar“ čuvenog nemačkog pisca, dirigenta i slikara Ernsta Teodora Amadeusa Hofmana.
„Kopelija” je raskošan balet, prepun mašte i vedrine, sa očaravajućom muzikom – mešavinom francuskog romantičnog i ruskog neoklasičnog stila, koja kao inspiracija pokretu, donosi široku, veličanstvenu paletu igračkih bravura koje publiku, od one najmlađe, pa do baletskih sladokusaca, nijednog trenutka ne ostavljaju ravnodušnom.
