Premijerno izvođenje komada „Nije čovek ko ne umre“ Velimira Stojanovića u produkciji „Zvezdara teatra“ zakazano je za 8. mart od 19.30 časova, na sceni „Danilo Bata Stojković“. Tim povodo održana je konferencija za novinare, na kojoj su govorili reditelj predstave Gorčin Stojanović i glumačka ekipa koju čine: Vojin Ćetković, Bojan Žirović, Pavle Pekić, Aleksandar Đurica i Anđelika Simić.
Prva ruka komada, po rečima reditelja, je napisana 1974. a praizvedbu je imao u sarajevskom Kamernom teatru krajem ’78. godine, u režiji Ljubiše Georgijevskog. To je bila predstava koja je imala kultni satatus i bila je omiljena u Sarajevu, ali je igrana i u Ljubljani, Skoplju, Rijeci, Nišu, Mostaru, Banja Luci.
Sa premijerom koja će biti 8. marta u Zvezdara teatru, će po prvi put komad biti izveden u Beogradu.
„Pisac je tekst počeo pisati na lažnu vest da je pronađen lek protiv dijabetesa. U tom trenutku i sam već četiri godine dijabetičar, je na izvesatan način svoja bolnička iskustava prebacio u komad, ne sluteći da će te dve, tri bolnice u kojim je bio, biti samo jedan niz – za 18 godina je bio u njih 16.
Ova vsrta komada je ona u kom se likovi konstituišu kroz jezik koji govore. Komad je pisan jekavicom i ekavicom. Vratio sam ga na ekavicu osim u slučaju lika Refika Selmana, jer je važno da on bude gorštački drugačiji od druge dvojice, da kažem građana. Ta vrsta susreta svetova u bolnici je uzbudljiva. U bolnici se sreću ljudi koji se inače ne bi sreli ili bi se sreli i mimoišli, a ovde se sreću jer su prinuđeni da budu zajedno, ali u tome nalaze i jednu zaumnu lepotu unutar jednog užasa koji se zove bolnica i gde se smrti dešavaju. Ali kao što kaže pisac – „i očajanje je vid bezizlaza koji sadrži nebrojene šanse“, objašnjava reditelj Gorčin Stojanović.
„Jako sam zahvalan Dušku Kovačeviću i ovim ljudima ovde. Čekao sam 34 profesionalne godine da radim ovaj komad, za koji se nisam osmelio da kažem da hoću. I koliko god potiskivao emocionalni bagaž koji ovo nosi, on je svakako tu. Zgodna okolnost je što je pisac bio neko ko je voleo mnogo igru u pozorištu i smatrao da je ona osnov teatra. Spokojan sam i miran, jer su ovi ljudi upravo napravili igru i nadam se da im nisam smetao više od onoga što uobičajeno činim“, dodao je Stojanović.
Vojin Ćetković, koji tumači lik bolesnika Ivana, se posle 28 godina vratio u Zvezdara teatar.
„Ovde sam igrao jednu od svojih prvih predstava. Moram da naglasim da prvi put radim sa Đuricom i Žirovićem na moje veliko zadovoljstvo, što mi je i prva impresija vezana za ovaj komad, koji je ličan i neka je vrsta posvete. Kada sam dobio poziv od Gorčina, koji je rekao da je komad njegovog oca, odmah sam rekao da pristajem. Jer što sam stariji shvatam da sve to što bude lično i bolno na način da se susretnemo sa ličnim snovima, demonima, sećanjima, onda to bude i dobro u pozorištu. I još jedna bitna stvar koja me sve više zanima je ekipa sa kojom želim da radim, kao i mesto na kom radim“, rekao je Ćetković.
Bojan Žirović u ulozi drugog bolesnika, Duška, ističe da je srećan što učestvuje u ovom projektu. „Radujem se i jedva čekam da vidim kako će ova tema i priča da komunicira sa ljudima koji dođu da je gledaju“, kaže Žirović.
U ulozi dežurnog lekara je glumac Pavle Pekić.
„Važno je da iz ovog ličnog, koje smo pomenuli, postaje nešto opšte. Nakon što nas je gledalo nekoliko ljudi imam utisak da ovo više nije samo naš lični doživljaj, već doživljaj koji prebacuje rampu. Mislim da će publika imati pored komičnih elemenata i jakih emocija i katarzične trenutke, a mogu da kažem da je nama u nekom kontekstu bilo i terapeutsko iskustvo. Nadam se da će biti i publici“, izjavio je Pekić.
Aleksandar Đurica, koji igra Refika Selmana, ističe da je komad tematski ono sa čim se svaki čovek pre ili kasnije susreće.
„Možda je ovo jedan od pokazatelja kako se s tim nositi, kako biti uspravan i vedar iako okolnosti nisu baš najidealnije. Ali cela ekipa je idealna, razne stvari smo prošli zajedno, učestvovali u raznim projektima i harmonija sa kojom smo radili nema cenu. Bez obzira na krajnji rezultat, ovo je jedan terapeutski rad, posebno što je u pitanju mesto kao što je Zvezdara teatar u kom mi je ovo četvrti komad“, kaže Đurica.
Jedini ženski lik je lik dežurne sestre, koju tumači Anđelika Simić.
„Takođe sam u trenutku Gorčinovog poziva, kada je saopštio da je tekst njegovog oca, imala reakciju da i ako ne mogu – mogu! Moram da napomenem da po komadu dežurna sestra, čiji lik tumačim, nema ime, ali smo je mi nazvali sestra Emina, što je ime Gorčinove mame. Kao što nemamo ni ime dežurnog doktora kog igra Pavle, ali smo ga nazvali doktor Stojanović, što je prezime reditelja i pisca i to je bila dodatna lepota rada na ovom komadu“, rekla je Anđelika.
Autor scenografije za 91. komad Zvezdara teatra „Nije čovek ko ne umre“ je Gorčin Stojanović, kostimograf je Lana Cvijanović, a stručni saradnik doktor Saša Kiković.
Reprize su zakazne za 14, 15, 18. i 27. mart.
