Leto je idealno za sladiše i rashlađene napitke a najbolji napitak koji definitvno zna da nas osveži i okrepi jeste limunada. Kada biste poželeli da umesto što iscedite limun i napravite limunadu, isti isečete i pojedete krišku, da li biste uspeli? Da li biste uspeli da pojedete limun a da vam se pritom ne nakostreši koža i izbegnete mrštenje?
Priroda je uredila stvari tako da ljudi moraju da unose askorbinsku kiselinu u organizam (nama poznatija kao vitamin C) kako bi preživeli. Vitamin C je neophodan kako bi naše ćelije i tkiva funkcionisala normalno. Ono što je zanimljivo jeste da većina živih bića može da proizvede sopstveni vitamin C ali ne i ljudi. Dobro, mi ne možemo ni da hodamo po rođenju.
Skoro svako voće u sebi sadrži barem malenu količinu vitamina C. Kako je svima draža jabuka, jagoda, breskva, šljiva jer može čim se opere, da se konzumira, sa limunom je stvar drugačija. On ima zaštitnu opnu koja mora da se seče a mnogi će da se slože da je prilično komplikovalo i pomalo aljkavo da se limun seče, nekako se sav od sebe iscedi, isprska sok na sve strane i baš zna da iznervira. I da li ste nekada na pijaci, kada ste ugledali limun, uzeli isti odmah i istog trena zarili zube da osetite kako je lepo kiseo? Nema šanse!
Nema šanse ni da vam lice ostane hladno popust špricera dok švaćete limun. Naučnici kažu da se mrštimo na kiselo zbog nedostatka protona, vitamina C i ostalog tropskog voća, koje su naši preci tamanili dok su bili na drveću. Kada bismo sve preveli u hemiju, to bi značilo da ono što mi osećamo kao kiselo, jeste zapravo odsutnost protona. Oni sami po sebi nisi kiseli već su naša tela evoluirala i protone „osećamo“ kao kisele.
Kada bismo limun konzumirli svaki dan, naš organizam bi se naučio da priliv protona i vremenom bismo prestali da pravimo grimase i prestali bismo da ježimo na ukus žutog voća. Probajte!
