Savremen način života, brzina i stres nas sve više „guraju“ da pobegnemo u prirodu i da makar produženi vikend posvetimo sebi i svom zdravlju. Na samo 500 km od Beograda pronašli smo prvi biciklistički hotel u regionu, kilometre biciklističkih staza, nepregledne hektare vinograda, ali i čvrstu sponu koja ovu malenu županiju povezuje sa Beogradom. Vodimo vas u „ Švajcarsku u malom“- u Međimurje.
Između reka Drave i Mure, na prvim sunčanim obroncima Alpa i samom početku Panonske nizije, nalazi se Međimurje, rodni kraj čuvenog Rudolfa Štajnera, filozofa, utemeljitelja antropozofije, društvenog reformatora, pedagoga i naučnika svetskog glasa. Na ovom području živeli su Kelti, Rimljani, Germani i Sloveni, a danas su njihove komšije Slovenci, Austrijanci i Mađari.Kroz istoriju Međimurjem su gospodarili grofovi Čak, vojvode Lackovići, grofovi Celjski, hrvatski banovi grofovi Zrinski, kraljevska komora, češki grofovi Althani i na kraju grofovi Feštetići.
Tako da ovde možete sresti i porodice koje nose prezimena slovenačkog, mađarskog ili češkog porekla. Baš ovde je prvo nalazište nafte u Hrvatskoj, najstarija naftna koncesija na svetu, izvor jedne od najboljih termomineralnih voda u Evropi, a čestice zlata koje se i danas ispiraju na sprudovima reka Drave i Mure, spadaju u one najčistije na zemaljskoj kugli. Iako bogato prirodnim resursima i lepotama, samo dva procenta bruto dohotka Međimurske županije dolazi od turizma, dok 98% obezbeđuje privreda – tekstilna fabrika Čateks, metalno prerađivačka industrija, IT industrija, fabrike koje proizvode delove za Simens. I eto recepta za „Švajcarsku u malom“.
Međimurje se prostire na samo 750m2 a ima 750km uređenih biciklističkih staza, kao i ekološki karting koga pokreće vaša, a ne električna snaga. Tu su i izvori termomineralne vode koja sadrži 23 minerala i koje su pronašli sasvim slučajno – tražeći crno zlato, potekla je voda. I to ne bilo kakva, nego jedna od najboljih u Evropi.
“Nudimo puno različitih usluga i zdravu lokalnu hranu. Osamdeset odsto hrane koju poslužujemo gostima Termi Sveti Martin kupujemo iz lokalnog područja. Imamo pravilo “nula kilometra”, tačnije trudimo se da hrana stiže do gostiju najbrže moguće, te dobro sarađujemo sa porodičnim gazdinstvima u Međimurju. Naš veliki projekat je biodinamački vrt, gde naši zaposleni brinu o porvću, voću i začinima, a onda gosti tu mogu da odaberu šta će se naći u njihovom tanjiru. Cela naša strategija zasniva se na učenju Rudolfa Štajnera koji je bio začetnik ekološke poljoprivrede, i znači uzgoj namirnica bez upotrebe pesticida”, podvlači direktorka marketinga i prodaje hotela Lifeclass Terme Sveti Martin, Nuša Korotaji dodaje da je to prvi sertifikovani biciklistički i trkački hotel u regionu:“Imamo vlastiti biciklistički servis, mogućnost kupovine delova za bicikl, perionicu, kao biciklističke i trkačke rute.”
Na izlete smo išli biciklima i malim turističkim vozićima. Posetili smo Farmu jelena i muflona porodice Perhoč, hranili jelene kukuruzom, a oni su nam dozvoli da ih pomazimo i fotografišemo. Porodica Hadžić nas je ugostila dobrim vinom posluženim uz domaći čips od jabuka. Sa Vanjom iz Accredo centra vozili smo kvadove po pokošenim livadama, kroz šumu i čarobno uređena seoca. U restoranu Tebortz smo se osvežili uz mirisni međimurski vinski brend Pušišpel, autohtone sorte Moslavac (Šipon) i međimursku gibanicu, fantastičnan kolač napravljen od sira, maka, oraha i jabuka.
Najveće iznenađenje nam je bio muzej u Čakovcu gde smo otkrili da Beograd i Čakovec povezuje slavno ime iz sveta muzike, ime Josipa Štolcera Slavenskog. Ostavio je neizbrisiv trag kao profesor na Muzičkoj akademiji u Beogradu, i u nasleđe nam ostavio poznata dela kao što su Balkanofonija za orkestar, Simfonija orijenta za hor i orkestar, Pesme moje majke za glas i gudački orkestar.Inspiraciju je nalazio u folkloru onih naroda koje civilizacija nije iskvarila tako da su njegova dela i danas aktuelna.U njegovom rodnom gradu u spomen sobi, osim citre i klavira, možete videti i njegov teleskop, budući da je bio i radoznali astronom. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, dok čuvena muzička škola u Beogradu nosi njegovo ime.
U galeriji osim standardne postavke koja prikazuje tradiciju i nekadašnji život u Međimurju videli smo i neverovatnu zbirku modernih umetnika kao što je Zlatko Prica. U prostranom dvorištu muzeja- dvorca uživali smo u specijalitetima poznatog šefa Marka Palfa i u zanatskom pivu koje lepo „klizi“ uz dobar roštilj.