Dugoočekivana izložba „Lepota velikog formata“, koja predstavlja susret komercijalnog i umetničkog, svečano je otvorena, 4. septembra u Salonu Muzeja grada Beograda. Postavku čine, specijalno za ovu priliku osmišljeni, radovi umetnika, odabranih na umetničkom konkursa Grafix-a. Ovom prilikom, pet autora je dobilo i novčane nagrade, čime je obeleženo i 30 godina rada ove kompanije.
Slikari, vajari, dizajneri, fotografi… imali su priliku da upoznaju i koriste najsavremenije oblike digitalne štampe, obrade i velike formate i da na taj način svoj prepoznatljiv likovni izraz prikažu i u nešto drugačijem medijumu od onog u kom svakodnevno stvaraju.
Autori najboljih radova, prema mišljenju komisije konkursa, dobili su novčane nagrade. Umetnici Jovanka Mladenović (1. nagrada), Nikola Radosavljević (2. nagrada), Lidija Živković (3. nagrada) , Zdravko Joksimović (4. nagrada) i Vladimir Lalić (5. nagrada) primili su priznanja na svečanoj ceremoniji otvaranja izložbe.
„Za nas je ovo bio veliki izazov, radost stvaranja, zadovoljstvo… i usudiću se da kažem, velika glavobolja. Radeći zajedno s umetnicima stvorili smo jednu vrednost koju sada predajemo javnosti, publici“, na svečanom otvaranju izložbe „Lepota velikog formata“ u Salonu Muzeja grada Beograda, rekao je direktor kompanije Grafix Siniša Radnović.
Na velikom formatu možemo da vidimo radove Leonore Vekić, Milorada Miće Stajčića, Miška Pavlovića, Nikole Radosavljevića, Vladimira Lalića, Zdravka Joksimovića, Marine Marković, Gorana Delića, Jovanke Jelić Mladenović, Lidije Živković, Miše Obradovića, Vladimira Kovača, Anite Milić, Dragane B. Stevanović, Mire Odić, Martina Erdeša, Ivane Živić, Jelene Jelače i Lee Embeli.
Na pitanje kako je kao umetnica doživela ovu vrstu inicijative i saradnje, slikarka Ivana Živić, čiji je izloženi veliki format „Imam te…“ izrađen direktnom štampom na srebrnom akrilu, odgovara:
„Uvek sam za spoj privrede i umetnosti. Prema mom mišljenju, uvek je bolji spoj privreda i umetnost nego politika i umetnost.
Ovakva jedna inicijativa je retkost kod nas, i zbog toga sam kao umetnica uvek raspoložena da podržim ovakve i slične akcije. Pre svega, na ovaj način neki novi ljudi, van umetničkih krugova, upoznaju umetnosti, i ta svežina, koju oni sa sobom donose, mi prija. Tako dolazi do onog za umetnike potrebnog mešanja, da neko zaista i vidi šta se dešava kod nas u kulturi. Umetnost je inače, skrajnuta, nevidljiva u medijima. Retko gde možete da vidite šta se danas dešava na kulturnoj sceni u zemlji.
Takođe, nije potrebno naglašavati koliko benefita imaju obe strane u ovakvoj vrsti saradnje. Umetnici su probali nešto novo, i svako je iz svoje perspektive otkrio da bi svoj rad mogao možda i u buduće da realizuje na ovaj način, jer smo sada dobili uvid šta sve postoji od štamparskih tehnika. Za mene je uvek dobitak kada naučim nešto novo. S druge strane Grafix je dobio vredan umetnički rad.“
Tok saradnje umetnik Vladimir Lalić i Grafix-a bio je kako on kaže, nešto malo drugačiji, jer su je započeli na daljinu, još dok je bio u Londonu na usavršavanju.
„Baš je bilo bogato iskustvo. U Grafix-u su radi da eksperimentišu, tako da se nisu uplašili kad sam krenuo s idejama. Čak smo i menjali koncept, dok na kraju nismo svi bili zadovoljni rezultatom. Želeo sam da probam i štampu na plišu i na pleksiglasu i trodimenzionalno… Za mene je bila novina upravo ta štampa na plišu, kao i reljefna štampa. Mnogo mi je sve to interesantno i u budućnosti želim da nastavim da štampam, na primer, na papiru a ne samo na pleksiglasu kojeg sam i ranije sekao, i na kome sam štampao i pre ovog projekta. Iznenađen sam i nekim rešenjima koja su koristili drugi umetnici, a čije radove vidimo večeras. Sve mi je veoma interesantno,“ izjavio je Vladimir.
Lalićev izložen rad „Ko se prvi budi? Kokoška ili jaje? Primer je višeslojne direktne štampe na srebrnom i transparentnom akrilu. Nakon izložbe, umetnik se vraća u Englesku, na drugu godinu master studija, posle koje mu sledi i završna izložba. Plan mu je da i u budućnosti nastavi da živi i radi na relaciji London-Beograd, kako je već ostvario saradnju s britanskim galerijama.
Iako najviše voli skulpturu, vajar Milorad Mića Stajčić, koristi i druge medije u zavisnosti od ideje i koncepta. Kako je u saradnji s Grafix-om došao do rada „Mens sana in corpore sano“, u čijem nastajanju je koristio lik tenisera Novaka Đokovića i digitalnu tehniku, lasersko sečenje, digitalnu štampu i light-box, na otvaranju izložbe, objasnio je:
„U ovom slučaju sam razmišljao prevashodno o mediju. Dakle, šta mogu da uradimo od toga što mi Grafix u tom tehničkom smislu nudi. Kako sam i sam veliki ljubitelj stripova, došao sam do ideje da radu pristupim u stripovskom maniru. Generalno, u svojim radovima imam prisutne momente društvenih vrednosti, simbola, tabu tema, novca i religije… Otud i sada Novak Đoković, koji je u jednom trenutku prerastao nekog ko je poznat samo kao najveći sportista postavši nacionalni simbol. Time je ušao i u moje polje delovanja, i interesovanja. Tako sam ovog puta njega iskoristio kao neki vid humora i provokacije čime se i inače kao umetnik bavim.“
Nakon izložbe, svaki od umetnika dobiće za sebe izrađen rad u drugom primerku, rekla nam je Jadranka Stanojković, tim lider prodaje u Grafix-u, na svečanom otvaranju postavke „Lepota velikog formata, otkrivajući nam više o budućnosti izloženih radova:
„Grafix je ovim konkursom i ovom izložbom želeo da proslavi svoj 30. rođendan, tako što građanima pruža priliku da narednih desetak dana uživaju u ovoj izložbi. Izloženi radovi će ostati u Grafix-ovoj kolekciji, a po drugi primerak će biti izrađen za svakog od umetnika, što je bila i zamisao od početka. U pitanju je zaista lepa inicijativa, i nadam se da će tako i ostati kako za nas tako i za umetnike. Ovo je za nas bilo malo skretanje s ustaljenog posla, posvetili smo veliki deo naših kapaciteta u proteklih šest meseci, što u tehnologijama što u ljudsvu – od dizajnera, tehnologa, finansija… da bismo danas imali ovu izložbu u divnom Salonu Muzeja grada Beograda.“
Izložba „Lepota velikog formata“, na kojoj je predstavljeno oko dvadesetak autora, biće otvorena do 9. septembra u Salonu Muzeja grada Beograda (Bulevar kralja Aleksandra 30, Beograd).
Foto: Tijana Janković-Jevrić // Vladimir Jevrić
