Škola planira posetu Muzeju iluzija. Učeniku sa autizmom nije dozvoljena poseta jer škola smatra da on neće biti u mogućnosti da učestvuje u aktivnostima koje su predviđene posetom muzeju. Da li je ovo slučaj diskriminacije? Ako jeste, zašto? Šta se može uraditi i kome se treba obratiti kada smo diskriminisani? Ovo su bile teme obuke u prepoznavanju diskriminacije u oblasti socijalne zaštite koja je održana od 9. do 10. oktobra u Šapcu.
Zaposleni u centrima za socijalni rad i pružaoci usluga socijalne zaštite iz 15 lokalnih samouprava upoznali su se sa najčešćim oblicima diskriminacije, ličnim svojstvima na osnovu kojih ljudi mogu biti diskriminisani (starost, pol, etničko poreklo, imovinsko stanje i drugi), kao i ulogom koju stereotipi i predrasude igraju u tome. Da diskriminacija i borba protiv diskriminacije ne poznaje nacionalne granice, predstavila je Ivana Krstić, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu. Pored međunarodnog pravnog okvira, veliko interesovanje su izazvale pritužbe podnošene Evropskom sudu za ljudska prava iz drugih evropskih zemalja.
Iskustvo Srbije u borbi protiv diskirminacije podelila je Brankica Janković, Poverenca za zaštitu ravnopravnosti. Ako bi opisali diskriminaciju jednom rečenicom, rekli bismo da je to nejednako postupanje prema jednakima, i jednako postupanje prema nejednakima, istakla je poverenica. Diskriminacija može biti direktna i prikrivena, dok se najveći broj pritužbi odnose na diskriminaciju na radnom mestu. Diskriminacija na radnom mestu i mobing bile su teme drugog dana obuke, gde je Dejan Kostić, ekspert u oblasti diskriminacije i radnog prava, predstavio najčešće slučajeve mobinga – stare pojave sa novim imenom, smatra Kostić.
Ovo je jedna od aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje usluga socijalne zaštite – efikasnijih, dostupnijih i u skladu sa potrebama građana i građanki, izjavila je Aleksandra Hilbig, vođa projekta Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe. To je projekat nemačko-srpske razvojne saradnje, koji sprovodi GIZ.
