Dvanaestogodišnji gitarista Aleksa Danić: “Znam za gitaru od kako znam za sebe”

„Ova današnja deca, samo bulje u te telefone i kompjutere…“ Sigurna sam da ste ovo mnogo puta čuli, verovatno i izgovorili. Ali, postoje i drugačija deca, koja vas svojim ponašanjem, umećem i talentom ostave bez daha. Baš takvo dete je Aleksa Danić (12), mladi gitarista iz Beograda.

Aleksa ima svega 12 godina, ali njegove gitarske veštine čine da pomislite da za vas svira neko daleko stariji i iskusniji. I nisu samo umeće i talenat ono što Aleksu izdvaja od njegove generacije; njegov muzički ukus je takođe specifičan. On u svojim veoma mladim godinama sluša i izvodi mahom bluz rok, i izvođače kao što su Queen, Mike Oldfield, Eric Clapton, Tommy Emmanuel i drugi.

Želeli smo da saznamo više o ovom talentovanom mladiću, pa smo proveli prijatno popodne u ćaskanju i fotografisanju za LookerWeekly.com. Ne samo što je izuzetno talentovan i uvežban muzičar, Aleksa je takođe i veoma prijatan i lepo vaspitan. A evo šta nam je rekao o sebi, svojim muzičkim počecima, uzorima, i planovima za budućnost.

LW: Kada si počeo da sviraš gitaru? S obzirom da nisi iz „muzičke porodice“, kako je došlo do tvoje želje da se baviš muzikom?

Aleksa: Počeo sam da sviram kada sam imao četiri godine. Moj tata je svirao gitaru za sebe kod kuće,  pa sam kao mali bio okružen gitarama. Znam za gitaru od kako znam za sebe. Mislim da sva deca vole muziku podjednako dok su mala, razlika je samo u tome što nismo svi izloženi istoj muzici. Meni je gitara bila jedna od omiljenih  igračaka, dobio sam je za drugi rođendan. Tata mi je stalno puštao muziku, neke pesme nisam mogao da shvatim, a uvek sam voleo da mi sve bude jasno i mislim da je to jedan od razloga zasto sam počeo da se bavim muzikom.

[su_pullquote align=”left”]Ima 12 godina i ide u 6. razred osnovne i  5. razred muzičke škole. Pored toga, ide i u školu programiranja. Trenirao je košarku do skora. Slobodnog vremena ima malo u toku školske godine, ali kad ga ima, onda najčešće  svira gitaru.[/su_pullquote]

LW: Koliko ti vremena oduzima vežbanje? S obzirom na tvoju veštinu sviranja, verujem da mnogo vremena provodiš sa gitarom.

Aleksa: Zavisi od obaveza. Sviram svaki dan, a kad nemam obaveze oko škole, vikendom i kad su raspusti, sviram i po pet-šest sati dnevno. Do skora nisam znao da imam neku posebnu veštinu sviranja, jer sam svirao samo u kući. Moji roditelji nisu od toga pravili neko čudo.

Iako provodi mnogo vremena sa gitarom u rukama, Aleksa uspeva da postigne i da bude odličan đak. Moram da priznam da me, kao kampanjca, to dodatno oduševljava. Kako saznajem, on je osvojio i mnoga gradska i republička takmičenja iz različitih oblasti, kao što su biologija, matematika, nemački jezik i tehničko i informatičko obrazovanje. Ipak, naš razgovor se nastavio u pravcu muzike.

LW: U današnje vreme, tvoji vršnjaci se retko zanimaju za muziku, već radije igraju igrice ili provode vreme na društvenim mrežama. Kako tvoji drugari gledaju na tvoj hobi i tvoje umeće sviranja?

Aleksa: Uh, to je nezgodno pitanje, ne bih hteo nekoga da uvredim. Ne zanima ih, do sada nisam naišao na nekog mog vršnjaka kog zanima to što radim. Naši muzički ukusi su totalno, totalno različiti. Tačno je da je većini igranje igrica zajedničko, ali svako bira šta mu odgovara i kako provodi svoje vreme.

LW: Veoma je neobično i retko da muzičari tvojih godina, pored ostalih pravaca, slušaju i sviraju blues. Kako si zavoleo baš ovu vrstu muzike?

Tata mi je stalno puštao muziku, (Eric Clapton, Tommy Emmanuel, Sting, Mike Oldfild, The Beatles, Dire Straits… često smo slušali i klasičnu muziku). Zavoleo  sam ono čemu sam bio izložen, a na moju žalost jeste retko, i voleo bih da imam više vršnjaka sa istim muzičkim ukusom.

LW: Ko su tvoji gitarski uzori? Da li si, možda, imao prilike nekoga od njih i da upoznaš?

Aleksa: Moji uzori su Tommy Emmanuel i Eric Clapton pre svega. Nekada sam više voleo Eric-a zato što sam njegove pesme razumeo i mogao sam dosta njih  da odsviram, a Tommy-ja ne. Njegovo izvođenje me je mnogo  nerviralo, zato što nisam mogao i ja to da primenim. Kasnije, kada sam krenuo u muzičku školu i počeo da sviram prstima, bolje sam shvatao i Tommy-ja čije mi izvođenje i dalje predstavlja veliki izazov. Danas volim obojicu, mada mozda malo više Tommy-a, koga sam imao priliku da upoznam 23. marta 2017. u Domu omladine, na konferenciji za novinare, kada je gostovao na Guitar Art Festivalu.

Aleksa: Pored Clapton-a, Tommy-a Emmanuel-a volim i Mark-a Knopfler-a (Dire Straits). Od naših domaćih gitarista upoznao sam Vladana Vučkovića – Paju i nedavno sam imao priliku da upoznam Radomira Mihailovića -Točka (Smak), kao i Dragog i Žiku Jelića (Yu Grupa). To su za mene bili vrlo važni događaji i nadam se da će ih biti još.

LW: Znam da si letos nastupao u novosadskom klubu Gerila Bar. Da li si imao još neke nastupe?

Aleksa: Da, nastupao sam u novosadskom klubu Gerila Bar  u okviru humanitarne večeri  gde se prikupljao novac za Nikolu. Dobio sam poziv od mojih starijih drugara iz „The Petting Blues Band“, hvala im što su mi omogućili da budem deo te humanitarne akcije. Takođe sam sredinom jula nastupao na festivalu Rock In Niš.

LW: Kako ti se dopada da sviraš pred publikom, imaš li možda tremu?

Aleksa: Imam stvarno veliku želju da muziku koju izvodim podelim sa ljudima. Pred publikom obožavam da sviram, a sto se tiče treme, obično je nemam. Retko kad imam malu, znam da sam srećan i uzbuđen. Najčešće kad negde pogrešim u sviranju, imam tremu dok ne završim tu pesmu.

LW: Za kraj, reci nam, kakvi su tvoji planovi za budućnost kada je gitara u pitanju? Da li bi voleo da se baviš muzikom i kada budeš stariji?

Aleksa: Videćemo, imam i druga interesovanja, ali siguran sam da će muzika biti deo mog života. Voleo bih  da zavrsim srednju muzičku školu i muzičku akademiju, a maštam  da sviram  pred ogromnim brojem ljudi. Pa ko zna, možda mi se želja i ostvari. 🙂