„Ovo jeste malo duži koncert, ali će vam proći za tren!“, viknuo je Vlatko
Makedonski muzičar – gitarista, kompozitor, pevač Vlatko Stefanovski je održao veliki koncert u ponedeljak, 16. decembra u Sava centru povodom zaista impresivnog – ogromnog jubileja – 50 godina svoje bogate i moćne karijere.
Bio je to multimedijalni muzički program kao pravi intimni spektakl, jer su se na velikom video bimu emitovali veoma privlačni video radovi koji u potpunosti oduzimaju dah i idu u skladu sa ovim koncertom.
Nastup je naravno sasvim očekivano bio rasprodat, samo su bile slobodne pomoćne stolice sa strane za dodatnu pomoć, odnosno goste koncerta, predstavnike medija.
Specijalni gosti Vlatka su bili hrvatski kantautor Zlatan Stipišić Gibonni i srpski gitarista Miroslav Tadić, dok su u Vlatkovom triju „V3“ bili – sin Jan Stefanovski, Ivan Kukić i Damir Imeri.
Bio je ovo veličanstveni povratak Stefanovskog u obnovljeno zdanje Plave dvorane Sava centra, mesto koje mu svakako pripada u tako izuzetnoj i plodnoj karijeri.
Vlatko Stefanovski je stigao a ovaj koncert dvostrukim povodom – obeležavanje pet decenija predanog rada i nedavni izlazak albuma “London Sessions”, koji se nalazi na svim digitalnim platformama – servisima.
Album je snimljen u antologijskom Studiju 3 u Londonu – Abbey Road, u kome su snimali legendarni rok velikani – „The Beatles“, „Pink Floyd“, ali i pop zvezde Lady Gaga, Bruno Mars, pokojna Amy Winehouse.
Studio 3, jedan od tri originalna studija Abbey Road-a, poznat je po istorijskoj važnosti i kultnim metnicima koji su tamo snimali.
Na albumu uz Vlatka Stefanovskog učestvuju Jan Stefanovski na bubnjevima i Tihomir Hojsak na električnom kontrabasu.
Snimanje i produkciju u Abbey Road-u vodio je Goran Martinac, uz asistenciju Eda Farella i Leah Morris, a dodatne klavijature su odsvirali Damir Imeri i Goran Martinac.
Singl “Gipsy Song” kao rimejk svoje kompozicije, prati muzički spot što prikazuje stvaranje pesme u ovom prestižnom studiju, a prethodno su objavljeni i singlovi – “While My Guitar Gently Weeps” (obrada „Bitlsa“) i “Čukni vo drvo”, klasik njegove grupe „Leb i sol“.
Vlatkove savremene muzičke inovacije su udahnule neku novu priču u te pesme kao pravi virtuoz gitare i stvaranja muzike.
“London Sessions” je snimljen u organizaciji i produkciji hrvatske diskografske kuće „Jugoton / Croatia Records“, i album je objavljen na dvostrukom CD-u i trostrukom LP-u.
Veče u Sava centru Vlatko je prvo krenuo vrlo intimno, jer je sedeo ispred spuštene zavese, i solo je muzicirao kompoziciju „Uspavanka za Radmilu M“, koju je stvarao za album grupe „Bijelo dugme“ 1983. godine za taj istoimeni album.
U takvom formatu gde sedi sam sa gitarom bez benda Vlatko nam se predstavio više puta u Beogradu – u parku Tašmajdan u okviru festivala „Todo Mundo“ i u Domu omladine na Guitar Art Festu, i jednako je uspešan prijem imao kod publike.
Na ovom jedinstvenom koncertu, Stefanovski je dramaturški podelio koncert iz više delova, barem tri segmenta kao vrsta triptiha ili možda i tetralogije, znači četiri snažna fragmenta.
Naravno, teško je bilo da se napravi presek uspešne muzičke karijere od 50 leta, od kada je svirao u jednom bendu srednje škole i zaradio prvi honorar, od tada računa svoje vreme provedeno na sceni i u studijima.
Upravo je rok bend „Električni orgazam“, koji uskoro slavi 45 godina, nastao inspirisan velikim koncertom Vlatkovog bivšeg benda „Leb i sol“, čiji su veliki koncert 13. januara 1980. godine gledali momci iz spomnute grupe. Onda je sve dalje istorija, u kafani „Mornar“ kod Doma omladine, zvanično je nastao bend „Električni orgazam“.
Nakon uživanja publike u „Uspavanki za Radmilu M“, možda prebrzo, Vlatko je već iskoristio priliku da dovede svog orvog gosta, zna se, maestro gitare takođe – Miroslav Tadić, koji duže vreme živi u Americi.
„Dobro veče, Beograd! Drago mi je da sam ponovo ovde. Hvala vam što me svih ovih godina pratite i podržavate! Moj prvi gost večeras je došao direktno iz Amerike specijalno za ovaj koncert – Miroslav Tadić!“, oduševljeno je najavio Vlatko svog prijatelja i onda se sa njim uz zagrljaje, prepustio muziciranju instrumentala od kojih mnogima pamet samo zastane.
Dve akustične gitare i putovanje kroz jednu bogatu i nadasve produktivnu karijeru.
Ređale su se kompozicije – „Dafino vino“, tradicional „Makedonsko devojče“ (makedonska narodna pesma, čiji je autor Jonče Hristovski (1964)), „Ej ti momče Ohriđane“, „Bog da gi bie debrani“ u kojima se ogledalo majstorstvo Stefanovskog i Tadića, dva mirna i posvećena umetnika koji uživaju u svojim deonicama i stvaralaštvu.
Intimna skromna pozornica ispred zavese, njih dvojica, i muzika koja pripoveda svoje priče i avanture, kako su dva majstora gitare već predstavljali na celovečernjim koncertima u Mts Dvorani u okviru Guitar Art festivala (2019) ili na velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu.
„Miroslav Tadić!“ – ume da vikne Vlatko Stefanovski kada se njihov set završi, i naš gitarista koji živi u SAD se čvrsto zagrlio sa domaćinom koncerta, te se oprostio sa publikom, prepunim Sava centrom.
Time je prvi segment bio zaokružen, i onda se otvara velika zavesa, i publika sada vidi Vlatkov sastav – „V3“ Trio, gde dominira njegov sin, sjajan bubnjar Jan Stefanovski.
Nakon instrumentalnih kompozicija „Aber Dojde Donke“, „Si zaljubiv edno mome“ i čuveno „Vlatkovo oro“, Vlatko je pružio i prvu vokalnu numeru – „Kandilce“ na oduševljenje auditorijuma. Ipak su se svi uželeli da se malo čuje i Vlatkov glas, ne samo gitara.
Ipak muzičar divno i peva, mada se najviše stavlja u fokus zbog maestralnog muziciranja u čemu je jedan od najboljih na ovoj planeti.
Posle „Verba, nadež, ljubov“ kao da se sprema treća celina, a to je mini opus makedonskog etno bluz džez rok benda „Leb i sol“ i remek dela u kome nežno i emotivno dragi Vlatko poručuje – „Nisam tvoj“, jer nismo ista „Talasna dužina“.
Video radovi na velikom platnu su prikazivali razne vizualne lepote – eksperimente, animacije u vidu drveća, planete, prirode, kao simboli zaštite životne sredine, i čitave priče koje ostavljaju bez reči. Visoka video produkcija je upotpunila divan muzički doživljaj.
Svetlosni efekti su takođe bili deo „scenografije“ da obasjavaju ceo bend, a onda je kamera direktno, kako to rade često u Beogradskoj Areni, prikazivala Vlatka na snimku, da oni iz poslednjih redova i na balkonima može da ga gleda kvalitetno i da ništa ne propusti.
Retko se dešava da u manjim prostorima od spomenute Arene bude video bimova, tako nešto je ove godine bilo samo jednom u Mts Dvorani, kada je produkcija za koncert glumca Radeta Šerbedžije uvela taj segment i svi su mogli da ga gledaju i na velikom platnu.
Makedonski muzički umetnik vreoma svestran u svom stvaralaštvu – kompozitor, tekstopisac, producent, aranžer, gitarista, pevač Vlatko Stefanovski, rođen je u Prilepu, započeo je svoju karijeru kao mladi gitarista.
Stefanovski upravo tako i izgleda na sceni, sa svojim specifičnim kačketom kao zaštitnim znakom, on i jeste večiti dečak, željan izazova, uživanja sa publikom, srazmernoj razmeni hemije, sinergije i energije sa svojim ljubiteljima koji ga decenijama prate, neki od samih početaka karijere.
Jugoslovenski autor se na platnu ogledao ne uvek tako jednostavno direktno u real time objektivu i filteru, već kroz razne vizuelne efekte, i onda sve deluje kao da gledamo video spot koji se pred nama ne samo snima, već i direktno montira i prikazuje kao gotov proizvod. Taj utisak je bio moćan, posebno kada se u kadrovima Vlatkovih ruku na gitari ubacuje snimak vatre koja se preliva, što je jasna simbolika, da je njegovo sviranje živa vatra.
Jan Stefanovski je izvanredan talenat na svog tatu, kako praši sa bubnjevima, potpuno neverovatno, tako da je u duetu sa ocem pravi spoj zanimljivog koktela i fuzije etno-jazza, rocka, etno rock kompozicija, bluza i makedonske tradicionalne muzike.
Tako zajedno osvajaju auditorijum cele Jugoslavije, kako je to činio Vlatko u SFRJ.
„Ulazimo u zonu sedam osmina“, najavio je Vlatko i okrenuo se kompoziciji „7/8“, i na set listi su se nizali – „Kolio“, „Kalajdžisko oro“.
Onda je publika pala u trans na prve taktove masterpiece kolekcije primenjene filmske muzike – „Gipsy song“ za makedonsko ostvarenje „Gipsy magic“ (1998) Stoleta Popova, gde je glavnu ulogu prevaranta Roma maestralno odigrao Predrag Miki Manojlović.
Taman je to bio povod da se promoviše novija verzija te numere snimljene za novi album „London Sessions“ u Abbey Road studiju u glavnom gradu Engleske.
Komponovao je primenjenu muziku za film, teatar i televiziju, i dobro bi bilo da jedan koncert bude imao takav koncept da slušamo samo ta dela celo veče.
Video radovi su i dalje bili izvanredni i pratili su gotovo svaku pesmu, i koncert je odavno poprimio oblik multimedijalne strukture što je bio vrhunski doživljaj.
Nagrađivan i priznat, Stefanovski je dobitnik državne nagrade Makedonije za životno delo u kulturi i umetnosti „11. oktobar“. Dodeljen mu je počasno doktorat za umetnost od strane Sveučilišta Sv. Kirila i Metodija iz Skoplja.
Takav veličanstveni umetnik nije dozvoljavao publici da se dalje odmori, jer nakon „Gipsy song“, on nastavlja punim „gasom“ i isporučuje retkost lepote u baladi „Čuvam noć od budnih“ ilidivnu numeru „Mamurni ljudi“, iz bisera brenda „Leb i sol“.
„Sada dolazi moj novi specijalni gost. Jedan od najboljih kantautora sa ovih prostora, dolazi nam iz Splita, a njegovo ime je … one and only – Gibonni!“, najavio je Vlatko kratko ovog popularnog muzičara, koji je osvajao Sava centar u seriji koncerata u više navrata.
Gibonni voli da se raspriča sa svojim fanovima, što je učinio i ove večeri.
„Moj prijatelj Vlatko Stefanovski! Svaka čast za ovaj koncert. Hvala vam, draga publiko, drago mi je što sam ovde sa vama večeras. Vlatko je najveći Makedonac!“, pohvalio je Gibonni svog prijatelja, i izazvao smeh sa ovom drugom konstatacijom.
Veliki hit Gibonnija „Činim pravu stvar“ obradovao je publiku, ceo Sava centar je bio na nogama, a vokal hrvatskog pop autora ispunio je srca 4 000 duša u sali.
„Sve je super, a meni je ipak najdraža sledeća pesma“ – najavio je Vlatko „Divlji cvit“, koji je snažnim glasom obogatio Gibonni, a Stefanovski ga ispratio na gitari kao da je u pitanju njegova kompozicija.
Sa baladom „Libar“ Gibonni je završio svoje gostovanje, tako da je ovaj triptih bio pun pogodak da se splitski kompozitor i pevač predstavi na večeri muzike gde se slavi 50 godina karijere. Podsetimo, Gibonni je nekada davno bio pevač hard rok benda „Osmi putnik“ (nazvan prema istoimenom filmskom SF serijalu) i nakratko sastava „Divlje jagode“.
Gibonni je dobio toliko gromoglasan aplauz, da je i njemu samom bilo žao da ode sa bine, te se vratio još jednom da se pokloni, i očekivalo se da će možda izvesti još i četvrtu pesmu, međutim nije se desio taj poklon.
„Hvala, Gibonni! One and only – Gibonni!“, bio je srećan Vlatko, svestan da fanovi obožavaju i njegovog splitskog prijatelja i kolege.
„Idemo dalje! Ovo jeste malo duži koncert, ali će vam proći za tren!“ i time je Vlatko apsolutno sve objasnio!
Zaista je i bio takav utisak, jer je skoro tri puna sata proletelo, nije se ni osetilo.
Prvo se krenulo sporije u prologu sa Miroslavom Tadićem, što je bilo predjelo, ili doručak, onda se prešlo na užinu dalje sa kompozicijama instrumentalima, da bi glavno jelo – ručak ili večera bili u obliku hitova „Leba i soli“, filmske muzike i Gibonnija.
Onda se desio vrhunski dezert: pokretna traka remek dela Vlatkovog makedonskog jazz rock benda – gde je sve „Kao kakao“, a nekad se mora reći „Čukni vo drvo“, i masa je bila u divnom transu, željna da i dalje pliva kroz hitove te jugoslovenske grupe.
Makedonski tradicional „Jovano, Jovanke“ bio je idealan začin za skoro kraj koncerta, u kome je odsvirano skoro 30 kompozicija, prava tročasovna vokalno-instrumentalna saga.
Osim „Leb i sol“, ovu makedonsku narodnu pesmu je obradila i hrvatska rok grupa „Azra“.
„Sada nešto što je meni specijalno drago i uvek sviram sa posebnim uzbuđenjem!“, iskreno je rekao Stefanovski i pružio publici vrhunac noći – „Bistra voda“.
Na aktuelnoj turneji, Stefanovski je tokom leta 2024. imao koncerte u regionu, po Crnoj Gori, Srbiji, na sceni dvorišta Univerziteta Banovina u Nišu, u Botaničkoj bašti u Beogradu u okviru festivala “Jazz in the Garden” sa pijanistom i klavijaturistom Vasilom Hadžimanovim.
Poslednjih godina i decenija u Beogradu i Srbiji osvajao je mnoge prostore – Sava centar, Dom omladine Beograda, Mts Dvoranu, Stadion i park Tašmajdan, Ušće, Plato kod Muzteja Jugoslavije, učestvujući na festivalima Guitar Art fest, Beogradski jazz festival, Beer fest, Arsenal Fest u Kragujevcu, „Beogradska zima“.
Proteklih godina i decenija Vlatko je pohodio Sava centar u samostalnim koncertima sa Vojničkim orkestrom, u duetu sa violinistom Stefanom Milenkovićem, kao i sa australijskim virtuozom gitare Tomijem Emanuelom na Guitar Art festivalu.
Delovalo je da je koncert završen, ali naravno, kada se slavi 50 godina karijere, mora da bude uzvišeno i moćno, tako da je barem jedan bis neophodan.
Pružio je Vlatko još vrhunskih izvođenja i dela visokog emotivnog napona kao „Uči me, majko, karaj me“, ponovo tradicionalna makedonska numera, koja je ostavila bez daha cep parter i balkon Sava centra.
„Sin Jan i ja dolazimo iz Skoplja, tako da ćemo za sam kraj da vam sviramo upravo pesmu o ovom gradu“, zadivio je Vlatko publiku i odsvirao – otpevao hit „Skoplje“ takođe iz bogate riznice grupe „Leb i sol“.
„Hvala vam, divni ljudi, puno na ovoj večeri. Mi se sigurno vidimo uskoro, možda negde drugde, ali i Sava centar je mnogo lep sada ovako rekonstruisan, cela ova Plava dvorana je prelepa. Vi ste bili fantastični, divni, hvala vam za ovaj predivan koncert“, oprostio se Vlatko od svoje verne publike mahajući, slikajući se sa bendom na bini i odlazeći sa iste, veoma srećan, zadovoljan, sve vreme nasmejan i ispunjen izvanrednim umetničkim doživljajem za sva čula.
