Vrhunski koncert u okviru proslave 60 godina Doma omladine Beograda
Popularna beogradska rok grupa „Van Gogh“ održala je u petak veče (29.11.2024.) još jedan veoma uspešan samostalan koncert u prestonici naše zemlje povodom 60. rođendana ustanove kulture Dom omladine Beograda, na pozornici hrama rokenrola – sali „Amerikana“.
Naravno, sasvim očekivano je nastup bio unapred rasprodat, što je normalno za bend koji je u karijeri punio znatno veće prostore kao beogradsko Ušće, Beogradsku Arenu, i veoma voli da se vraća intimnijim prostorima.
Sasvim slučajno ili sa namerom potrefilo se da je koncert baš na bivši državni praznik nekadašnje nam divne Jugoslavije – Dan republike – 29. novembra.
Frontmen Zvonimir Đukić Đule, tekstopisac, kompozitor, gitarista, pevač, lider u pravom smislu, nije želeo da pusti publiku da dugo čeka na sam početak koncerta, najavljen od 21.00h, već je nakon akademskih 15 minuta izašao na scenu.
Uvek je pravo audio zadovoljstvo kada njihovi koncerti počinju sa elektro mix verzijom hita „Neko te ima“, tako da se već tada publika zagreje skakanjem na dens ritmove ove numere.
Ta pesma je puštena sa razglasa, bend je u toj verziji nikada ne svira uživo, ali pruža fanovima da se opuste i čekaju dolazak svojih favorita.
Đule sa svojom ekipom vrhunskih muzičara, gde je na prvom mestu verni prijatelj i kum Srboljub Radivojević Srba (bubnjar), Dragan Ivanović (gitarista) i inostrana dama bas gitaristkinja Niuvys Sabournin Perez, sa scene je poručio ubrzo „Ja večeras ovde biću samo vaš domaćin, Iza mene su gospoda koja gruvaju začin, Budite mi veseli i igrajte bosi, jer kad krene ovaj ritam, neka telo nosi“ iz upravo hita „Nek’ te telo nosi“.
A reči veoma prikladne za ovaj start:
„Noćas mi smo tu zbog vas
Da na svaki vaš huk mi pravimo zvuk
Mi smo tu da tresemo grad
I zato nemoj da stanete, nemoj da stanete
Noćas mi smo tu zbog vas
Da na svaki vaš huk mi pravimo zvuk
Mi smo tu da tresemo grad
I zato nemoj da stanete, nemoj, nemoj da stanete!“.
I naravno, publika i nije umela da stane, već je od tih prvih taktova te pesme sa albuma „Lavirint“ (2009) davala svoj maskimum u skakanju i pevanju stihova.
Svaka žurka donosi ples, đuskanje, tako da je Đule zagrmeo gitarom i vokalom i samo podviknuo „Skačem, skači“, tako da je dinamika koncerta odmah zasijala tokom te druge kompozicije. Publika je skakala, a sa njima i Đule u svom vrhunskom raspoloženju.
Već na trećoj kolosalnoj hit pesmi frontmen je jako mudro i vešto opipavao energiju benda, hemiju grupe sa publikom i pre svega istraživao njihov „Puls“, posebno sa otrežnjujućim i osvešćenim, ali i opominjućim rečima „Ako stanemo, gubimo sve“ uz tužne misli – „mi se ne volimo, ne volimo, ne volimo, ne“.
Prava hard rok tema, ili (hard) rock-ačina zalatalala je salu „Amerikana“ i ubrzala nastup kao da gledamo celovečernji film.
Zavrteli su se kada je krenula „Vrteška“, jer svi zajedno priznaju „Bez tebe istok zapad je jug sever je, Bez tebe napred nazad je nemam gde“.
Onda se Đule prvi put obratio publici, kako on voli, ume, želi da im se posveti.
„Dragi lepi ljudi, dobro veče, dobrodošli. Jedan veliki aplauz za ćaleta sa sinom na ramenima. Ovo budi nadu! Hvala vam što ste tu“, iskren je bio Zvonimir Đukić.
Onda je zapevao fatalnu numeru gde emotivno dočarava jednu priču u kome se zna ko je „Prva i poslednja kap“, i pruža nam stihove gde razmišlja u pravcu „Da smo znali šta smo hteli, Mi bi znali šta nas deli“, bolna istina svih parova danas.
„Ti si moja prva i poslednja kap
Voda koju piti ne smem
Moja prva žeđ
Šta mi vredi sad da letim
kada nemam gde da sletim?“
Pitao se Đule, da bi onda nakon ove emotivno snažne muzičke pripovetke, imao želju da se „ispoveda“ svom auditorijumu.
„Čast nam je da delimo sa vama ovu noć. Drago mi je što ovu planetu ostavljamo njima, mladima, i ako to ne uradimo kako valja, neće nas ni pamtiti po dobrom“, dirljivo se Đule zbližavao sa publikom i dodao spomenutom dečaku koji je na ramenima svog oca – „Hvala mami i tati što su te doveli na naše veče rokenrola“.
Đule se podsetio da su na početku karijere baš u Domu omladine svirali antologiju „Tragovi prošlosti“, ali mudro nije bio tako providan i predvidljiv, tako da je taj biser čuvao za malo kasnije, da bi podjednako važnu kompoziciju, svojevrsni masterpiece „Mama“ predstavio na stotinama fanova ispred sebe i benda.
„Ne boli me, mama, ovaj poslednji dan, Ne, ne, ne boli me, mama, Ja dalje putujem sam“, poručuje nam „Van Gogh“, kao i „Više ne letim, mama, Ovde nisam sam, Više ne letim, mama, Plivam morem koje zove se kraj“. Raj ili kraj, ili oba …
„Probudumo empatiju, srce, radost i ostanimo mirni. Svi smo emotivno minirani“, i eto, sasvim dovoljno, na mestu, da se mnogo ne talasa, u eri totalitarizma, mračne budućnosti, te je najavio i pesmu „Emotivno miniran“ sa poslednjeg albuma „More bez obala“ (2019).
Beogradski bend nazvan je prema čuvenom holandskom slikaru Vinsentu Van Gogu (1853-1890), iz doba post-impresionizma, koji je prerano okončao svoj život, a postao je slavan tek nakon smrti.
Rok atrakcija “Van Gogh”, nastala 1986. godine, spada u sam vrh rokenrola u Srbiji, što dokazuje svakim novim nastupom i u manjim prostorima tipa „Amerikana“.
Đule i ekipa vole da se druže sa fanovima i upravo na tim intimnijim mestima, što su dokazali ovih godina na nažalost bivšem prostoru Wurst Platz Bar i na jednom novom – Dorćoleta, te dokazuju da uživaju u istraživanju novih prostora.
Ove godine su takodje krenuli u osvajanje novih klubova, te su doživeli premijeru u BitefArtCafe brendu, za Dan žena – 8,. mart, ali su i proslavili 70 godina Kluba studenata tehnike u KST bašti. Tako ih dovodimo i u vezu sa Domom omladine gde su prema originalnoj ideji za jedno veče imali dva koncerta – akustični i električni.
Tokom 38 godina veoma vrhunske, impresivne i nadasve bogate karijere, stvorili su produktivnu diskografiju koju čine – 10 studijskih albuma, 3 izdanja uživo i 4 kompilacije.
Ekipa se vraća u prošlost, i gde bi drugde nego u ovaj svet:
„Vraćamo se u 1986. godinu. Generacijo, gde si, generacijo!?“ i počinju da grme „Tragovi prošlosti“, sa rečima „Noći bez jutra (Ooh) Tragovi prošlosti u meni (oh-oh, oh-oh)
(Ooh, noći bez) Noći bez“.
Tragovi prošlosti, odnosno istorije nam pripovedaju da su u prvoj postavi su bili – gitarista Zvonimir Đukić Đule, bubnjar Srboljub Srba Radivojević, i oni koji nisu deo ove rock sage – pevač Goran Milisavljević i basista Predrag Popović.
Đule je prethodno svirao u srednjoškolskom sastavu “Haos”, dok mu je rođeni brat Ljubomir Ljuba Đukić bio i do dan danas ostao klavijaturista novotalasne rok grupe “Električni orgazam” (7. decembra u istoj sali „Amerikana“ eto i njih).
Rokerski kvartet „Van Gogh“ je uzeo u svoje sigurne ruke „Klatno“ i početni stihovi prikazuju situaciju kod nas da se ništa ne menja decenijama: „Mi, sve smo probali, I sve prodali, Za samo jedan dan, I sva naša nadanja su izbledela – Od čekanja“.
Da li ostale reči bude nadu?
„Sve (klati se klatno, zlato je zlatno)
Sve ove godine (bleda je senka, lepa i slepa)
Ti si tu (spava li bajna, da li je tajna?)
I čekaš da nađem te (klati se klatno, klatilo zlatno)
Znaš (klati se klatno, zlato je zlatno)
Da ljubav slepa je (bleda je senka, lepa i slepa)
Kaži mi (spava li bajna, da li je tajna?)
Kako da čuvam te? (Klati se klatno, klatilo zlatno)“.
Onda se odlučuju da bace svima „Kiselinu“, jer kažu ili viču „Izmeniću ti život, izmešaću ti boje kiselimom, izmeniću ti život, i samo da zavaram glad“.
Da li je potrebno dalje bilo šta reći i pokazati kada čujemo – „Nisam kao oni, Kao oni što zabavljaju, Nisam kao oni, Kao oni što otimaju, Puteve sve, ljudi su zli, Za sebe samo stvorili, Mislim da znaš kako mami te mami neki bolji svet – Za novac, za novac!“.
Uoči novog beogrdskog koncerta, uvek kreativni Đule je istakao da nakon svih velikih koncertnih prostora u kojima je „Van Gogh“ do sada svirao, još uvek ih istim žarom greje klupska energija.
„Vratiti se na binu ispred koje smo kao klinci skakali, a kasnije i na njoj započeli ovo muzičko putovanje pre 38. godina, poseban je izazov! Zato će set lista 29. novembra fercerati visokim naponom, prelistaćemo uživo sve naše albume“, što je i ispunjena ideja benda ove rokenrola noći, kroz avanturu svih 10 studijskih izdanja.
„Van Gogh“ (1986) je poželeo da vikne „Svet je moj“ (1991), kroz ogromnu „Strast“ (1993) dok „Hodi“ (1996) i stvara „Opasan ples“ (1999) uz pomoć „DrUnder“ (2002), zapeva, zaigra ili zasvira „Kolo“ (2006), putujući kroz „Lavirint“ (2009) i priznaje uvek kako je „Neumeren u svemu“ (2013) i mašta da ima utopiju – „More bez obala“ (2019).
Deset univerzalnih bisera, posebnih pripovesti, muzičkih komada, filmova, predstava, ti albumi su specifična umetnička tvorevina i kulturna baština bivše Jugoslavije i Srbije.
Za koncert od skoro dva i po sata teško je bilo izdvojiti 26 pesama iz tako bogate karijere sa preko 100 kompozicija koje sijaju i vape za uživo druženjem i bliskošću.
Tih 26 numera nisu samo pesme, odsvirane note, rock distorzije ili puko zabavljanje obožavaoca. Đule je napravio izuzetnu dinamiku tih celina, jednu kompoziciju, dramaturgiju koja ima početak, sredinu, razradu, i gotovo nikada pravi kraj. Uvek na njihovim koncertima kao da čitamo ono „nastaviće se“ ili lepo zvuči i na engleskom – „to be continued“.
Kod „Van Gogh“-a je dinamika prisutna od početka do kraja. Tu nema pauze, nema odmora, stalno je napeto u pozitivnom smislu, svi rade kao jedno, nema mesta greškama.
To je jedna muzička dramaturgija koja u Đuletovom rukopisu postoji kao veoma precizna i višeslojna, gradeći vanserijski i sveobuhvatni repertoar.
Svaka pesma ima svoju ulogu, značaj i lep prostor. Tih 26 naslova su zapravo 26 priča, ispovesti, 26 pripovetki koje zajedno čine istovremeno zbirku poezije i proze.
Nije slučajno Đule laureat nagrade „Strune od svetla“ za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. Dakle pravi rock poeta.
I pored svih muka koje imamo, frontmen misli da možda više „Za suze nema vremena“.
Ipak, u romantičnom smislu, izgleda da stvarno nekada i nema.
„Ako kažeš da ne vredi, onda neka bledi
Ako kažeš prekasno, rekla si mi dovoljno
Za suze nema vremena (Ooh-ooh)
Protiv svih pravila (Ooh-ooh)
Moj si zagrljaj pred san, moj si svaki novi dan
Za suze nema vremena (Ooh-ooh)“
Đule je bio prezadovoljan ciljnom grupom fanova: „Čast je imati ovako mladu publiku pred sobom“ i izveo „Tanku nit“.
„Da me još uvek voli
(Javi mi) Da li se dobro ljubi
(Javi mi) Odgovor dugo čekam
Moram biti jak da podnesem i to
(Javi mi) Kako da idem dalje
(Javi mi) Sati su tako gluvi
(Javi mi) Odgovor dugo čekam
Moram biti jak da podnesem i to“ – pevao je lider uz horsku pratnju publike.
Đule je podsetio da Dom omladine slavi jubilej – 60. rođendan i naglasio da je ovo neverovatan hram kulture koji je potrebno čuvati, jer su tu osvajali prostor EKV – Milan Mladenović i ekipa, „Azra“, ili Dušan Kojić Koja („Disciplina kičme“).
Svi su neki bivši, nažalost, ili nisu sa nama fizički, ili su se povukli iz sveta muzike.
„Aplauz molim za hram kulture. Ovi zidovi čuvaju tajnu. Deca, roditelji, hvala vam što ste tu, ne dajte na sebe, mislite svojom glavom“, poručio je Đule i zapevao hit u kome bivšoj ljubavi u toj fiktivnoj muzičkoj priči želi „Srećan rodjendan“.
„Neko pije da se seti, A ja bih da zaboravim, Isti minut, isti sat, Na ovaj dan
Poželim srecan rodjendan (TEBI)
Još uvek pamtim ga (A NE BIH)
Tražim izgovor da prećutim odgovor
Zašto svake godine
Na isti dan… slavim sam“.
Barem sada se ne slavi rodjendan solo, Dom omladine slavi i zove mnoge bendove i soliste na proslavu šest decenija u svojoj režiji („Psihomodo pop“, „Prljavo kazalište“, Kralj Čačka)
„Van Gogh“ se nalazi u toj odabranoj domaćoj i jugoslovenskoj (reionalnoj) ekipi.
Naravno, novi 11. album u pripremi dočaran je na ovom koncertu novom pesmom “Lud i sam”, a sam video klip je realizovan u stilu senzibiliteta stvaralaštva čuvenog američkog reditelja Dejvida Linča. „Lud sa tobom, lud bez tebe“, muči se junak ove priče.
Đule je iskoristio priliku da najavi izlazak novog singla „Do poslednjeg daha“ (možda inspirisan istoimenim legendarnim filmom Žan Lik Godara, sa Žan Pol Belmondom u glavnoj ulozi, nažalost obojica su nam departed) za 27. januar 2025.
„Naš život je do poslednjeg daha“, sa smeškom nam kaže Zvonimir.
Bend je početkom 2023. godine u svom studiju „Siena“ u Beogradu, započeo rad na novim pesmama, koje će u formatu singlova i video spotova izlaziti sve do 2026. godine.
Kroz takav plasman publici, grupa će u isto vreme zaokružiti ceo novi 11. studijski album, ali i obeležiti divan jubilej – 40 godina postojanja i iskrene rokenrole na našim i mnogo širim prostorima.
Ta turneja za 40. rođendan očekuje se svuda po regionu, inostranstvu, u beskraj eksplozivnih koncerata.
Trudili su se rokeri da u koncertnom izvodjenju predstave drugačije aranžmane hitova koje znamo, da nas iznenade, „šokiraju“, izbezume, neke su sporije, od hard roka žanrovski se malo pomere u bluz ili bluz rok, onda poigraju sa džezom i zalaze u džez rok, malo i pop rok, ili ostanu verni čistokrvnom rokenrolu.
Vođa rokenrol benda je najavio da iz Beograda lagano kreću na novu koncertnu turneju, i drago mu je da je startna pozicija Dom omladine koji veoma voli.
Đule je pozdravio svoju ekipu koja radi na novom albumu, pre svega je zahvalan producentu Vojislavu Voji Aralici, koji je mastermind i pokretač mnogih zadivljujućih albuma, uspeva da skroji po meri svakog muzičara njegov studijski materijal.
„Bez svih njih mi ne bi bili – Mi“, jasan je bio Đule da bi se u pesmi zapitao „Šta ako“, odnosno – „A šta ako ti ja šapnem sad neke reči koje nikad nisi ti – čula pre, koje te probude i podsete da možda mi poneki put šapnemo sve one reči, koje nikad nismo pre govorili, hajde, spavaj sad, možda i nadjem te u snu“.
Još romantičnije stihove je spevao Đule u remek delu „Delfin“ kada leluja kroz naše misli – „Možda te sutra imati neću, ali danas te imam za ceo život svoj. Više se nikad nećemo stići, nismo jedno u kući ljubavi. Molim za toplinu, sećanja vode do dubokog dna, od stida ti čuvaj je, pod kožom znaš da nema nikoga“
I onda poentira – „Osim mene, aha, i milion tona teškog sunca, osim tebe i mene ova zemlja nema nikoga, aha!“.
Kada je teško, ume Đule da stvori „Brod od papira“ kojim plovi hrabro i vešto duž brzaka, reka, slivova, vodopada, jezera, po vremenu nevremena, i u stilu naučne fantastike zamišlja jedan savršeni svet u kome možemo zamisliti da nam je ljubav i dalje tu, iako posle teške emotivne agonije nas ostavi samog i napuštenog: „Kada odeš, onda učini to, da tako ne izgleda, kada odeš od mene, učini samo to, samo to, samo to, da tako ne izgleda“.
Horski je publika i ovde ispratila svaki stih, reč, misao, i pevala, samo pevala neprestano.
Ubrzo priznaje bend lider, jer nema kud kako „Nešto vuče me dole“, zato što:
„Sad poput vode tečem dole
Dole, dole, dole, dole, dole
Moju reku guta more
Sve je gore i gore (aah)
Sve je gore i gore, gore, gore, gore
Ti si me gurnula sa vrha sveta
U zagrljaj dubine
I nemam snage da isplivam gore
Nešto vuče me dole
Ti si me gurnula sa vrha sveta
U zagrljaj dubine
I nemam snage da isplivam gore
Nešto vuče me dole, vuče me dole“.
„Van Gogh“ ume i da se pita „Da li zna“ u duetu sa svojom vernom publikom:
„Da li zna, da nemam vremena, da nemam razloga, i ja sam nekad bio veliko sunce. pa me je strah ugasio!“, da bi se ispovedio:
Da li zna, da nemam nikoga, a vreme ne čeka, ako ne pobedim, ako ne pobedim, bez i jednog metka, ubiće me!“.
Kako ume ponekad, lider se ponovo zbližava sa publikom i zamoli ih da čučnu, da se svi setimo fizičkog vaspitanja i da se razdrmaju kolena.
„Zamislimo neko bolje mesto, bez mobilnih telefona, kompjutera, tehnologije, bez rijaliti programa, kriminalaca, prostitutki. Neko lepše mesto i lepši svet. Čučnite svi, ovo je samo jedna simbolika“, i zaista je gotovo cela sala čučnula da bi na njegov znak ponovo ustala i skakala od ritma i sreće, po njegovoj komandi.
Bila je to uvertira za Van Gogh-ov vrlo opsežan „Spisak razloga“, koji analiziraju:
„Nisi ti dobra kol’ko loš sam ja
Negde postoji spisak razloga
Da se osećam kô utešna
Nagrada za tvoje poraze
Nisi ti dobra kol’ko loš sam ja
Negde postoji spisak razloga
Da se osećam kô utešna
Nagrada za tvoje poraze“.
Emotivno se posvetio pevač i gitarista „Za godine tvoje“, te se preispitivao, razmišljao, upijao, zapitkivao, i nadasve se kolebao oko mnogih tema:
„Zašto bih plakao?
Ali ponekad, uvek sama od sebe
U more padne od milion još jedna topla suza za tebe
Zašto bih plakao?
Vidiš, ponekad, snovi dobiju krila
Evo, dajem sve svoje za godine tvoje
I što si nekad mi bila“
Zaigrao je Đule sa svima „Opasan ples“, kao numera koja se probija kroz sfumato noći „Znam, želiš da sam tu, da hodamo po tlu toplom od suza – noć, kad mene ne bude, pomisli da san pada ti na lice… Gde šaputaće mrak, zastaće ti dah i čekaćeš sama“.
Voli da Đule posmatra mladost oko sebe, da se divi što tako mladi dolaze na koncerte „Van Gogh“ brenda od benda, što se sve odvija pred njegovim očima brzinom svetlosti, jer je i on nekada bio mlad, na tom početku karijere 1986, u nekoj drugoj zemlji zvanoj Jugoslaviji, a onda je ta ista država promenila svoje nazive, postala još mladja, i 38 godina je proletelo.
Tako je kroz svoje uspomene Đule video jedan ljubavni par ispred sebe kod bine.
„Zaljubite se, ljubite se, još i još. Možda bude i beba. Hajde kući onda nastavak“, sa zadovoljstvom je malo provocirao Đule, što ume da ponekad čini kada vidi zaljubljene u publici.
Tokom koncerta je izvodio jednu malenu devojčicu i bio srećan kako su je roditelji doveli na rock koncert, da bi pred kraj svirke doveo i jednu devojku, koja je došla sa momkom.
Razlog je njen rođendan, eto rođendan dama baš na Dan republike, 29. novembar.
Minja iz Mladenovca je ostala malo na bini sa uvek šarmantnim i harizmatičnim Đuletom, koji je poručio njoj i svima da nikako ne bulje u rijalitije, ne gledaju prostake i prostakuše, već da večeras slave hram kulture i rokenrola kakav je Dom omladine.
Minja je na sve to rekla „Ovo mi je najlepši rodjendanski poklon ikada“, i Đule se toliko oduševio, da je zasvirao instrumental sa svojom ekipom – „Happy birthday“.
Đule u ovom stanju neljudskosti mora opet da nas podseti svojih reči – „Više se ne zna ko je ko, ne zna se, I niko ne zna ko je lud, ne zna se, Ovde se ne zna ko je ko, ne zna se I niko ne zna ko je lud, ne zna se!“ iz numere koja nam priča da možda postoji „Basna“.
Poslednji album („More bez obala“) je bio „prisutan“ i sa baladom „Možda baš sad“ u čijem emotivnom spotu igra glumica Tamara Aleksić, i time se zaokružio zvaničan program koncerta.
Nezvanično, a opet official, svirka je imala produžetak na bis sa još tri hit kompozicije.
Dvostruki dobitnik MTV nagrade u kategoriji „Best Adriatic Act“ i „Najbolji regionalni pobednik“ u Minhenu u našoj prestonici je osvajao gotovo sve prostore: od Doma omladine Beograda, iz više navrata Hala sportova, BelExpo centar, preko stadiona Tašmajdan, Hale Pionir, Sava centra, Studentskog kulturnog centra, do dva puta trijumfa u Beogradskoj Areni (2007, 2009).
Poslednjih godina “Van Gogh” je rasprodao tri koncerta u Mts Dvorani (2019, 2022), osvajao je Zemunski kej na Zemun festu (2023), dok je grupa ove godine osvojila spomenute KST baštu i klub BitefArtCafe.
Nastupali su redovno na Ušću u okviru Beer festa, na dočecima Nove godine na trgovima Beograda, ali i na tradicionalnom KST Maskenbalu, koji se decenijama održava.
Van prestonice, tu su uvek Exit, Arsenal fest, Sea Dance (Exitov festival u regionu), gotovo sve manifestacije i festivali po celoj Srbiji i regiji.
„Neko te ima noćas, neko te voli, neko te ima, to nisam ja“ – zar ste mislili da se može ijedan koncert odigrati bez „Neko te ima“, te rock himne i zaštitnog znaka benda?
Masa je ponovo uživala u ovoj rock poeziji, nekada omiljenoj pesmi vojnicima na služenju svog roka, kada se plaše šta se dešava sa njihovim devojkama, da li ih čekaju… ili ne baš.
Bend se inspirisao drevnom poezijom da kreira izuzetan rokenrol hit nad hitovima „Kolo“ sa istoimenog albuma što je bila svojevrsna revolucija ovog sastava:
„Devojka sedi kraj mora sama
I tiho sebi govori
“Ah, mili Bože, da li ima
Ima l’ što šire od mora?”
“Ludo luda, mlada si, devojko”
Riba iz vode joj govori
“Ima, luda ludice, devojko
Šire je nebo od mora mog”
Devojka sedi u polju sama
I tužno sebi govori
“Ah, mili Bože moj, imaš li odgovor
Šta je to draže od, od brata mog?”
“Ludo luda, mlada si, devojko”
Ptica iz polja joj govori
“Ima, luda ludice, devojko
Draži je dragi od brata tvog.
Moja si, moja sii!“
Prethodna koncertna turneja benda je bila izuzetno produktivna, samo ove godine tokom proleća i leta su odlazili na različite krajeve sveta: od Srbije (Aleksinac – Al Rock fest, Vladičin Han – 10. Overload Fest, Jagodina, Novi Sad – Dom kulture, Bačka Topola – „Dani Bačke Topole“, Pančevo – „Dani Vajferta“, Lešnica – Moto skup „Gonzales“, Donji Milanovac, Zaječar – Gitarijada), preko bivše SFRJ (Bosna i Hercegovina: Sarajevo – Live Stage festival, Doboj – 55. Medjunarodni rukometni turnir, Pale – 6. Rock Beer festival; Makedonija – Prilep, Crna Gora – Kolašin – „Open fest“), do egzotičnog inostranstva (Australija, mini turneja: Sidnej – Melburn – Pert),
do Evrope (Slovačka – Bratislava).
Boga mi, bogato, produktivno, van svih granica, umetnički i bukvalno.
Uveliko je kraj svakog koncerta balada tuge, patnje i emocija „Anđele moj brate“ (crno beli spot sa ispovestima glumca Petra Božovića).
Đule je često umeo da se rasplače na ovim notama i rečima, jer je to jednostavno jače od njega. To je oda svim onim palim ljudima koji nam znače sve na svetu, umetnicima, običnim ljudima, porodicama bez najmilijih, oda za osnovnu oglednu školu „Vladislav Ribnikar“, sela Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca, za Novi Sad i nezamislivu tragediju…
Sećamo se mnogih koji su nas iznenada napustili davno i skorije: Milan Mladenović, Margita Stefanović Magi, Vlada Divljan, Zafir Hadžimanov, Zoran Simjanović Simke, Miroslav Miša Aleksić, Borisav Bora Đorđević, Nebojša Glogovac, Marko Živić, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Massimo Savić, Oliver Dragojević, i nažalost mnogi drugi.
Đule je emotivno doživeo i ovo izvođenje pesme, i time se oprostio od verne publike nakon skoro 150 minuta izvanredne svirke i još jednog putovanja kroz četiri decenije plodne i mega uspešne karijere.
U susretu jubileja 40 godina, možemo mnogo toga očekivati od Đuleta i Srbe, nezamenljivog tandema u ovoj rokenrol odiseji i epopeji.
„Srbo, kume moj, idemo do kraja ti i ja, ostajemo na bini. Tako smo se dogovorili. Evo, to je moj kum, moj brat, moj najbolji prijatelj. Kume, bez tebe bi bilo tmurno i dosadno“, poručio je Đule svom Srbi, kako samo on ume da sroči, ne dugačko, sasvim kratko i burno.
Album „Ako stanemo gubimo sve“ (2016) realizovan je povodom 30. rođendana grupe, i čine ga akustične verzije starih pesama u novim aranžmanima.
Šta možemo da slušamo za obeležavanje 40 godina? Možda spoj više live koncerata kao kompilacija Best of Van Gogh na eksploziji nastupa?
Smisliće oni već nešto novo, inovativno, autentično, originalno, unikatno i senzacionalno.
Sredinom juna 2014. izdavačka kuća “Laguna” je objavila knjigu – fotomonografiju grupe „Tragovi prošlosti“ prema velikom hitu benda.
Dakle, što ne bi izašla i nova knjiga o 40 godina… Mislimo o tome.
Evo ono što sigurno znamo:
Spomenuti koncert u Mts Dvorani 2022. “Van Gogh” je profesionalno zabeležio putem video i audio formata, sa velikim brojem kamera.
I onda, planirano je da koncertni nastup kroz dokumentarni film o grupi, publici bude predstavljen za 40. rodendan grupe, dakle te 2026. godine.
Hvala, rok ljudine i lafovi – lafice, za još jedno koncertno remek delo.
Gledamo se, slušamo se, redovno sve do 2026. godine.
A onda, kad izađe ceo album sa svim pesmama, iznenadite nas sa lokacijom koncerta!
ANĐELE MOJ BRATE
Kada bih mogao da krenem ispočetka
Počeo bih daleko odavde
Pustio bih da bujica me nosi
Da sam znao kako prija mi brzina
Svaki dan bio bi mi luđi
Moji sati ne bi bili tuđi
A sad, šta god da uradim, uzeće mi vreme
A sad, uzeće mi vreme
Gde god da si, anđele, moj brate
Nek tvoje oči me čuvaju i prate
Grešio bih sve, bio luđi nego pre
Ispočetka da krenem, sada bih sve drugačije
Gde god da si, anđele, moj brate
Nek tvoje oči me čuvaju i prate
Grešio bih sve, bio luđi nego pre
Ispočetka da krenem, sada bih sve drugačije
Kada bih mogao da krenem ispočetka
Puno dece život bi mi dao
Pustio bih igra da nas nosi
Kada bih mogao ponovo da biram
Lutao bih, nikad ne bi’ stao
Samo da sam znao
A sad, šta god da uradim, uzeće mi vreme
A sad, uzeće mi vreme
Gde god da si, anđele, moj brate
Nek tvoje oči me čuvaju i prate
Grešio bih sve, bio luđi nego pre
Ispočetka da krenem, sada bih sve drugačije
Gde god da si, anđele, moj brate
Nek tvoje oči me čuvaju i prate
Grešio bih sve, bio luđi nego pre
Ispočetka da krenem, sada bih sve drugačije
Sada bih sve drugačije“.
