Prestonica Srbije dobila je sinoć (14. maja) još jedan muzički rok spektakl sa simfonijskim orkestrom i to u izvođenju italijanskog ansambla – „Symphonika on the Rock“ i sprovela našu publiku na dobro poznatu istoriju rokenrola i hard rok žanra na velikoj sceni Mts Dvorane.
Fanovi su mogli da uživaju u hitovima antologijskih sastava koji su obeležili čitave decenije svetske muzike – Queen, The Rolling Stones, Matallica, Pink Floyd, Scorpions, Guns N’ Roses, Led Zeppelin, Deep Purple, Beatles, Europe.
Muški i ženski vokal su se smenjivali ili su zajedno nastupali uz posebne goste, i dvočasovni koncert je krenuo sa britanskim „teškašima“ – „Deep Purple“ i numerom „Black Night“ (1970), a ovom bendu koji će po šesti put gostovati u Beogradu 13. jula na stadionu Tašmajdan, vratili su se samo još sa neprolaznim hitom „Smoke on the Water“ (1972).
Nekada popularna švedska rok grupa „Europe“, koja je stvarala na engleskom jeziku, bila je zastupljena na samom početku sa „Rock the Night“ (1986), a vratiće se opet na samom kraju. Zanimljiva set lista je sadržala i „Paranoid“ (1970) od hard rok ili metal sastava „Black Sabbath“, na čelu sa proslavljenim frontmenom Ozijem Ozbornom.
Pravi je doživljaj kada gledate „Symphonika on the Rock“, jer spaja simfoniju klasične muzike sa rokenrol repertoarom, mada ruku na srce, sve smo to već videli u našem projektu „Rock Opera“, koja je pravi hit u Srbiji i regionu od 2018. godine.
Italijanski spektakl je realizovan u tom ključu i senzibilitetu, na šta je naša publika već navikla i dopada im se da sluša uživo hitove svojih omiljenih bendova.
Čak je set lista „Rock Opere“ i Italijana veoma slična, mada to nije smetalo auditorijumu koji se prepustio svojim favoritima i Mts Dvorana se pretvorila u pravu pozornicu za ples.
Koncert nije isti bez antologije zvane „Pink Floyd“, te je utisnut „Comfortably Numb“ (1979), kao podsetnik za ovaj simfonijski progresivni i psihodelični rok bastion, šteta da se nije nastavilo u tom pravcu da se upustimo u remek dela „Wish You Were Here“ ili „Another Brick in the Wall“.
Zanimljivo da je set lista ovog ansambla na turnejama po svetu ipak duža, jer tamo sviraju i jedan set „Led Zeppelina“ („Whola Lotta Love“ i „Immigration Song“), ali su se ovom briljantnom brendu od hard rok benda posvetili pri kraju koncerta.
Tada su ove rok heroje iz Velike Britanije predstavili kroz veličanstvenu višeslojnu kompoziciju „Stairway to Heaven“ (1971), koja se smatra za jednu od najboljih i najmoćnijih pesama svih vremena, što je oduševilo skoro prepunu Mts Dvoranu, odnosno bivši Dom sindikata.
Isto tako, na set listama drugih zemalja je stvoren triptih britanske metal i hard rok grupe AC/DC – „Thunderstruck“, „Back in Black“, „You Shock“, publika Beograda je za taj čin ostala uskraćena.
Iako američki rok i hevi metal bend „Metallica“ ima toliko zanimljivih i mejnstrim hitova („Unforgiven“, „One“, „Some Kind of Monster“, „Master of Puppets“, „Enter Sandman“, „I Dissapear“), uglavnom se svi odlučuju na ovakvim dogadjajima da sviraju čuvenu rok baladu „Nothing Else Matters“ (1991).
Onda su se posvetili pošteno američkoj hard rok atrakciji „Guns ‘N’ Roses“ tako što su na scenu doveli goste – italijanske muzičare koji su u potpunosti imitirali pevača Aksela Rouza i izvrsnog gitaristu Sleša, sa sve perikama, pokretima, glumom, kao da zaista pred sobom imate originalne zvezde. Dva muzičara su priredili šou sa hitovima GNR – „Sweet Child of Mine“, „Don’t Cry“, „Paradise City“, kao i obradom „Live and Let Die“ (original – Pol MekKartni i bend „Wings“ za film „Živi i pusti druge da umru“ (1973) iz serijala o agentu 007 Džejmsu Bondu).
Koncertni projekat je već obišao mnoge evropske gradove, i njihovi nastupi su uvek ili barem često bili rasprodati. U Zagrebu su u februaru održali dva rasprodata koncerta u jednom danu, a zbog velikog interesovanja zakazan je još jedan koncert u maju.
I u Sloveniji su svi koncerti unapred bili rasprodati, što dovoljno govori kakvu popularnost imaju na našim prostorima.
Bez „The Rolling Stones“ ne može proći rok odiseja od dva sata, tako da su zapevali „(I Can’t Get No) Satisfaction“,da bi se iznenada prebacili na opus britanske progresiv rok grupe „Queen“ sa bezvremenskim kompozicijama koje su prodrmale celu dvoranu – „The Show Must Go On“, „We Will Rock You“, „One Vision“, „We Are The Champions“.
Stigli smo tako i do samog kraja, te se ansambl vratio na rokerske Švedjane – „Europe“ i oduševili su masu sa njihovim najvećim hitom „The Final Countdown“ (1986) i u završnici su se pojavili opet „dvojnici“ Sleša i Aksela Rouza na pesmi „Knockin’ on Heaven’s Door“ (1991), mada je i ovo u pitanju obrada velikog bluz rok maestra i majstora Boba Dilana za vestern film „Pet Geret i Bili Kid“ (1973) Sema Pekinpoa.
Italijani su bili oduševljeni srpskom publikom i obećali su svečano da će se sigurno vraćati u Beograd na koncerte, tako da ih možemo očekivati ili do kraja ove kalendarske godine, ili sledeće, dakle dogodine.
Istina, kako je navedeno, taj koncept koji ima i naš brend „Rock Opera“, već se odomaćio u narodu, odnosno na našim prostorima.
Mnogi sastavi ili ansambli neguju tu vrstu spajanja rok, metal ili hard rok hitova sa klasikom, simfonijskim orkestrom, tako da pevaju operski solisti ili umetnici sa instrumentalima.
Tako smo gledali operski trio „Il Divo“ četiri puta u Beogradskoj Areni, skoro nam je prvi put gostovao italijanski kvartet gitarista „40 Fingers“, taj stil ima i multinacionalni sastav „Barcelona Gipsy Balkan Orchestra“, „2Cellos“, ili solo Stjepan Hauser i Luka Šulić – violončelisti, „Disco Opera“, ali i finski virtuozi na violončelima„Apocalyptica“.
Taj sistem obrada u novom ruhu očigledno se dopada publici, tako da sve te varijante svetskih hitova u novim aranžmanima očigledno uvek funkcionišu na više različitih načina.
Dokle god postoji potreba fanova za ovim i sličnim sadržajima, onda auditorijumu i neće smetati što su repertoari tih grupa dosta slični, ako ne i skroz identični, samim tim rokenrol u spajanju sa simfonijskim orkestrom je i dalje mega uspešan recept za muzičku industriju.
