Holandski kompozitor i pijanista Jup Beving premijerno je nastupio 26. marta u Srbiji, na sceni foajea Kolarčeve zadužbine u Beogradu u okviru evropske turneje na kojoj promoviše poslednji studijski album “Hermetism”.
Električni klavir je zauzeo mesto na sredini foajea Kolarca, i publika je strpljivo čekala umetnika, a onda se pojavio jedan veoma visok, kurpulentan čovek duge brade i kose, te započeo celovečernji instrumentalni koncert. Bio je to upravo Jup Beving, koji je delovao kao čovek upravo stigao iz neke prirode.
Nakon nekoliko kompozicija, svetski neoklasični autor Jup Beving je osetio potrebu da se obrati publici i detaljno je uputi u sve detalje svog repertoara.
“Dobro veče, drago mi je da sam prvi put u vašoj zemlji i divnom glavnom gradu. Nisam stigao mnogo da vidim Beograd, ali ono što sam malo razgledao, veoma mi se svidja. Više sam direktno došao u ovu ustanovu da se spremam za koncert. Nadam se da ću imati prilike kasnije nakon koncerta da na miru obilazim Beograd, makar noću”, izjavio je Beving, inače senzacija savremenog klasičnog striming sveta, zvezda platforme YouTube.
Beving je predstavio da će set lista koncerta uključiti njegove muzičke komade koje je stvarao poslednih 10 godina. Kako su u pitanju kraće numere, holandski pijanista je zamolio da ne tapšu izmedju, čak i kada napravi pauzu nakon nekoliko celina, ne moraju da aplaudiraju, ali je publika ipak to učinila nakon njegovog nagoveštaja pauze.
Na svakoj od tih pauza Beving se obraćao publici, uvodeći je u nove nivoe istraživanja njegove muzike i posvećenog stvaralaštva.
Na poslednjem albumu umetnik se vraća solo klavirskim korenima, tako da istražuje antičku filozofiju, istovremeno dajući počast gradu svetlosti – Parizu.
Nakon objavljivanja debi albuma 2015. godine, Beving je postao viralna striming senzacija, sa više od 500 miliona pregleda, i niza rasprodatih koncerata širom sveta.
Muzika je bila njegova strast od detinjstva, a prvi bend Beving je osnovao sa samo 14 godina.
Kasnije je otišao na studije muzike na konzervatorijumu, koje je bio primoran da napusti zbog povrede zgloba.
Tada je Holandjanin počeo da se bavi industrijom reklama – advertajzinga, ali kroz muziku, tako što je komponovao muzike za mnoge reklame, kao i za kratke filmove “Hortum” (2010) i “Het cadeau” (2015).
Beving je na muzičku scenu zvanično stupio 2015. godine kada je objavio prvi studijski album “Solipsism”, sa modernim klasičnim ambijentalnim klavirskim komadima koje je publici opisao kao “jednostavnu muziku za kompleksne emocije”.
Muzički umetnik kroz melodije istražuje neke od velikih životnih filozofskih pitanja, te je rezultat – tri izuzetno uspešna albuma – “Solipsism”, “Prehension” i “Henosis”.
Zanimljivo da ga je treći po redu album “Conatus” 2018. godine odveo u pustinju Blejk Rok Siti gde je nastupio pred ubedljivo najvećom publikom do sada.
Projekat je ostvaren u saradnji sa umetničkim duo sastavom “Studio Drift” kao deo umetničkog dela “Franchise Freedom”.
Na koncertu ove noći se dotakao i albuma “Henosis” (2019), kao završno poglavlje u trilogiji izdanja, i takodje kraj jednog puta od pune četiri godine gde je istraživao filozofiju i duhovnost.
Ostao je dosledan minimalizmu i romantičarskom stilu komponovanja uz proučavanje nekog novog zvuka.
Poslednji album “Hermetism” u izdanju svetske nemačke diskogafske kuće “Dojče gramofon”, Beving opisuje kao “tihu pobunu protiv ludila”, jer je nastao tokom “mračnog perioda pandemije korona virusa u vreme straha i polarizacije”.
Inspirisan antičkom filozofijom, Beving traga za univerzalnim idejama, oslanja se na duhovnu filozofiju hermetizam tako da ovaj album predstavlja mešavinu dirljive melanholije i poruka nade. Te kompozicije sa albuma je i svirao – potresni “Last Dance” (Poslednji ples), koji se razvija na principu ritma, a tu su i inspirisani Bliskim istokom “Dervish”, kao i “Nocturnal”.
Beving je stvarajući ovaj album imao na umu i određeno mesto, veličanstveni Pariz, kao metaforu za zapadnu civilizaciju, od uvodne numere inspirisane apsintom “La fée verte” (Zelena vila) do “Paris s’enflamme” (Pariz gori).
Umetnik se nada da će hermetizam imati veliki odjek kod slušalaca.
“U svom tom ludilu poslednjih godina, ovaj album je bila stvar kojoj sam se stalno vraćao. U tom smislu, hermetizam je bio moj sopstveni lek za pandemiju”, naglasio je Beving.
Suština hermetizma predstavlja sedam univerzalnih znakova prirode, koji su prenošeni kroz vekove. Ti idejni koncepti kao princip uzorka, posledica i ritma se odnose na pronalazak ravnoteže u kontinuitetu, u životu i postojanju.
“Ova učenja su tako istinita za mene i nadam se da će inspirati i druge ljude”, smatra Beving.
Holandski umetnik je nastupio u okviru projekta “Artist Lounge”, ciklusa koncerata u Foajeu Kolarca, između stubova, koji je usmeren na savremene muzičke žanrove kao što su neoklasicizam i minimalizam, namenjene ljubiteljima i poznavaocima muzičke umetnosti, redovnoj koncertnoj publici, kao i profesionalnim muzičarima.
Jedan od glavnih ciljeva “Artist Lounge” jeste da se proširenim programskim okvirom ponudi raznolik umetnički sadržaj.
Na kraju koncerta na Kolarcu, Beving se poslednji put obratio auditorijumu.
“Drago mi je da sam gostovao kod vas večeras. Verujem da ću se ponovo uskoro vratiti u Srbiju i Beograd, da imamo još jedno ovako lepo veče”, zaključio je holandski pijanista Jup Beving i za kraj je odsvirao još samo dve kompozicije.
Autor: Ivan Makragić Tanjug
