Prijatno muzičko veče održano je u četvrtak, 15. avgusta, u Ustanovi kulture „Gvarnerijus“ u Beogradu, kada je samostalan koncert premijerno imao argentinski pevač i gitarista Federiko Aranda zajedno sa istaknutom muzičarkom – pevačicom Ljubicom Damčević.
Publika istančanog ukusa koja uživa u visoko kvalitetnoj muzici, pred sobom je imala repertoar od 15 pesama iz galerije kolekcije argentinskog tanga i sambe gde se nalaze kompozicije autora Pereire, Floresa, Rosija, Podeste, Pereza, Gardela…
Istina, svežina je u savremenoj sceni umetnićkog života našeg glavnog grada da auditorijum nekada sluša malo i dela onih kompozitora koji nisu kod nas tako poznati niti su česti na set listama raznih programa, jer je to način da se svi upoznamo sa nekim novim meridijanima i kulturama.
Argentinska muzika je tako bila u fokusu ove intimne večeri, a da se ne vraćamo ponovo u univerzum Astora Pjacole, čuvenog argentinskog autora pravca „neu tango“, odnosno „novog tanga“, gde je spajao džez žanr i tango kao ples zavodljivosti i lepote.
Federiko Aranda je argentinski tango pevač i umetnik na akustičnoj gitari, koji se pojavio opušteno pred srpskom publikom u tamno plavoj košulji i crnim pantalonama, vrlo elegantno i šik, pravi gospodin koji poštuje svoju novu publiku i divan prostor „Gvarnerijusa“ u kome se prvi put nalazi.
Aranda je zapravo u karijeri i vokalni pedagog i generalno muzičar sa bogatom i raznolikom karijerom. Njegovo muzičko i umetničko putovanje je počelo u prestižnom Argentinskom nacionalnom dečjem horu, gde je usavršio vokalne veštine i stekao čvrste osnove muzičkog jezika. Onda je naš gost pevačku karijeru nastavio u Narodnoj muzičkoj školi u Avellanedi, gde se specijalizirao za žanr tanga, baš kao nekada Astor Pjacola, eto nam veze.
Od 2018. godine Federiko Aranda je preuzeo ulogu frontmena – glavnog pevača „Orkestra Típica San Osvaldo“, te je gostovao u Buenos Ajresu i širom svoje rodne zemlje.
To je tek uvod da znamo sa kim se susrećemo ove noći, dakle sa iskusnim čovekom koji je imao važne turneje po mnogim zemljama kao što su Peru, Ekvador, Kolumbija, Meksiko, Kuba i Čile.
Ove noći sa plavom košuljom odavao je utisak umetnika kao da je na moru, ili jezerima, okeanima, rekama, jer ta boja je asocirala na leto, uživanje u vodi i vodenim sportovima i imao se dojam kao da vam recituje poeziju na melodiju mnogih argentinskih kompozitora, i to sve čini u nekom otmenom kafiću odmah na obali morskih prostranstava.
Koncert je započet delom „Pan“ (E. Pepejra – K. Florens), da bi na drugoj pesmi „Como abrazado a un rencor“ (R. Rosi – A. Podesta) otkrio nešto o sebi, da mu je to omiljena numera.
Takodje, u kratkoj komunikaciji sa publikom, Aranda je izjavio da mu se izuzetno dopada u Beogradu u kome boravi prvi put, te da su ljudi srdačni, dragi, i da mu prija naša energija.
Samim tim poželeo je da nam se i vrati uskoro.
Nakon otpevanih i odsviranih pesama „Che bandoneon“ (A. Troilo – H. Manzi) i „Carrero cachapecero“ (H. Perez – M. Ramirez), na sceni se argentinskom umetniku pridružila i naša Ljubica Damčević, na neki način i domaćin ovog koncerta.
I ona je bila u prijatnoj haljini – zelenom kompletu sa šarama, koji takodje asocira na vodene površine, leto, bazene, jedan akva hedonizam, tako da su se argentinski kolega i Ljubica fino uklapali prema sličnom koloritu, iako se nisu dogovarali kako će se vizuelno prezentovati.
Damčević je u jednom nizu otpevala tri numere sa svojom divnom bojom vokala, jako strastveno i istovremeno emotivno – „Mariposita“ (A. Ajeta – F. G. Himenez), „Malena“ (L. Demare – H. Manzi) i „Pedacito de cielo“ (E. Francini – H. Stamponi – H. Eksposito).
Ljubica je pre godinu dana na istom mestu takodje priredila veče argentinskog tanga i sambe, kada je pevala ceo koncert sa argentinskim gitaristom Agustinom Lunom.
Sada je ona predstavila novog gitaristu i vokala Arandu, koji je sve vreme uživao u njenom glasu, gotovo kao omadjijan i hipnotisan ju je pratio.
Ljubica je otkrila publici da se tek nedavno upoznala sa Federikom Arandom, na džez festivalu u Kolašinu, i odlučila da ga pozove u prestonicu, i nema boljeg prostora od „Gvarnerijusa“ da se istakne na ovako poseban način u kome dolazi do izražaja njegov talenat.
Nastavio je gitarista i vokal sa kompozicijama – „El cosechero“ (R. Ajala), „Zamba de los mineros“ (H. Davalos), „Volver“ (K. Gardel – A. Le Pjera).
Na oduševljenje prisutnih, Ljubica se vratila u još jednom navratu, te je veoma nadahnuto pevala naslove – „Nada“ (J. Dames – H. Sangvineti), „Niebla del Riachuelo“ (H. K. Kobijan – E. Kadikamo). Ljubica svojom pojavom i vrhunskim glasom deluje kao da je sa nekih drugih prostora, od Španije, preko upravo Argentine ili Italije, do Francuske.
Kada je bolje pogledate, definitivno prema ljubavi kojom se daje do poslednjeg daha u muzici i strasti sa kojom nekada ne ume da se kontroliše u tim pesmama, deluje čak i van ove planete ili dimenzije.
Tako su njih dvoje bili idealan par u potpunosti, koji nas je odveo na daleka putovanja po Argentini i njenoj umetnosti, muzici koja sa kratkim pesmama uspeva da nas razgali i edukuje na prijatan način. Ona je najavila da će Aranda ostati u Beogradu barem još dve nedelje, tako da će gradjani imati prilike još na nekim mestima da ga čuju kako svira, recimo Čumičevo sokače i neki kafić, gde će opušteno muzicirati i oduševljavati prolaznike.
Inače je Argentinac izuzetno „rasprodat“ na više strana: sa virtuoznim gitaristom i producentom Luciom Clarosem osnovao je sastav „Aranda Claros Duo“, sa repertoarom, koji dočarava suštinu argentinskog tanga u najtradicionalnijoj formi.
Oni svojim nastupima oživljavaju tu formu tango dua sa pevanjem i gitarom, i tako podsećaju na prve epohe tanga. Claros i Aranda se tu ne zaustavljaju, jer sviraju u Buenos Airesu u bendu „Maldita Vorágine“, kvartetu sa više gitara i vokalom Arande – kombinacija klasičnog tanga sa modernim akcentima i originalnim kompozicijama.
Na sve navedeno, Aranda stiže da bude aktivni član i trija „El Derrumbe“. Svira nekoliko instrumenata, osim klasične gitare još bas gitaru i klavir, i time dokazuje svoju snažnu svestranost.
Za sam kraj koncerta u Beogradu, Aranda je uz gitaru i vokal izveo još tri kompozicije – „Fueron tres anos“ (H. P. Marin), „Mano a mano“ (K. Gardel – H. Razano), „Por una cabeza“ (K. Gardel – A. Le Pera) i uz jedan kratak bis sa Ljubicom Damčević, zaokružio je muzičko putovanje oko argentinskog sveta za tačno punih sat vremena.
Umetnik Aranda je tokom ove sedmice aktivan na svirkama u Beogradu, tako da je već imao nastupe u manjim prostorima kao što su Galerija „Polet“ (12.08.) i Gastro bar Kaldrma (13.08.), samim tim je počeo već da se odomaćuje na našem terenu.
Mlada umetnica Ljubica Damčević (1991) je iz Beograda gde je završila niže i srednje muzičko obrazovanje u muzičkoj školi „dr Vojislav Vučković“, a master studije na Fakultetu muzičke umetnosti (FMU).
Damčević je nastupala u značajnim salama Beograda: Kolarčeva zadužbina, galerije SANU i Artget, JDP, Ruski dom, „Gvarnerijus“, a sarađivala je sa mnogim violinistima i pedagozima – Stefan Milenković, Dejan Mihailović, Vesna Stanković, Dejan Bogdanović, Gordan Nikolić, Dejvid Takeno i drugi.
Ova dobitnica mnogih nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima, za vreme srednje škole bila je član orkestra „Tango juventud“ sa kojim je ostvarila značajne uspehe na turnejama u Italiji. Dalje interesovanje za tango muziku razvijala je kroz rad u kvintetu „Tanguango“ od 2013, što je dokazala i ove noći, a sa pijanistkinjom Katarinom Ranković, ona komponuje i izvodi autorsku muziku od 2011. godine.
Tako smo dobili jedno izuzetno svestrano, intimno, sveobuhvatno, uspešno veče muzike, te smo sigurni da će Federiko Aranda tek nastaviti da dolazi u naše krajeve, jer je ovaj prvi put i sam bio prepun pozitivnih vibracija, utisaka, doživljaja.
U tandemu sa Ljubicom Damčević, Aranda kao da je bio na sedmom nebu, jer je od nje dobijao svu potrebnu podršku u vidu gostovanja na sceni i van nje, bodrenju iza kulisa, što je učinilo da sam rezultat koncerta bude na jako visokom nivou.
Jedino je nedostajalo da još malo potraje, da set lista bude od početka duža, a ne da se sve završi na (samo) sat vremena.
Bolje je kada publika želi još i nada se produžetcima, nego da je ravnodušna kada će biti taj (konačan) završetak. Možda će u narednim gostovanjima u Srbiji i Beogradu gospodin u plavoj košulji Federiko Aranda biti sve duži i duži, te slobodniji u svojim celovečernjim koncertima.
Ivan Makragić
