Hrvatski muzički umetnik Darko Rundek, frontmen nekadašnje novotalasne rok grupe „Haustor“, održao je sa svojim sastavom „Rundek & Ekipa“ veoma uspešnu seriju jesenjih – zimskih koncerata u Domu omladine Beograda i po Srbiji.
Koncerti su realizovani u organizaciji promoterske i diskografske kuće Long Play, na čelu sa nekadašnjim muzičarem pop rok grupe „U škripcu“ – Zoranom Vulovićem Vuletom.
Rundek je svoj raspored kreirao tako da ima 10 intimnih koncerata u četiri grada, tako da su već prošli – Niš (Dom vojske, 25, 26. novembar), Pančevo (Kulturni centar, 28.11.), Novi Sad (Pozorište mladih, 30. novembar, 1. decembar) i onda Beograd – 5 nastupa u Domu omladine (Velika sala) – 12, 13, 15, 17, i večeras poslednji u nizu – 18. decembar.
Potpisnik ovih redova je prisustvovao čaroliji jednog od beogradskih koncerata gde je sam početak već u potpunosti obećavao.
Darko Rundek sa svojim članovima benda izašao na pozornicu, ali koncert ipak nije počeo. Oni su zauzeli svoja mesta, i tako stajali u mrklom mraku i tišini.
Rundek je sa svojim kolegama podigao ruke i pružio otvorene šake sa ispruženim razdvojenim prstima. Onda se čuo zvuk jednog, drugog, trećeg zvona, dok je Rundek posle pet puta krenuo da spušta svoje prste. Simultano sa odzvanjanjem, muzičar je spuštao prste.
Imao se osećaj komemorativne atmosfere, i bilo je jasno šta sve ovo znači.
Čulo se ukupno 15 zvona i onda je sve utihnulo.
Kako je skupio prste, Darko ih je ponovo raširio i pružio šake uvis.
„To su bila 15 zvona za 15 strašnih i iznenadno izgubljenih života u Novom Sadu“, poetski, emotivno teško, turobno, nežno, voljeno, saosećajno, kroz breme empatije, Rundek je započeo svoj program. Suze u sali, teskoba, muka, muk, patnja … sve je pomešano.
Naravno, usledio je ogroman i divan aplauz, uz povike oduševljenja, što je muzičar uz srpski narod, kako drugačije…
Nezamisliva tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu svakako je toliko odjeknula da se umetnici iz našeg regiona osećaju pozvanim da nam nešto poruče, podele sa nama tugu, misli, razmišljanja, stavove, da nam malo bude lakše.
Komemorativni prizvuk imao je prvi segment koncerta, kada je svojim tihim svedenim vokalom Rundek publici pružio jedan simboličan „Znak“.
Multiinstrumentalisti u grupi su disali kao jedno, umeli su da se veoma kreativno smenjuju na instrumentima (saksofon, truba, perkusije, bas gitara, bubnjevi) – što je proizvelo zaista izvanredan efekat – Ana Kovačić, Igor Pavlica, Silvio Bočić, Roko Crnić, Miro Manojlović.
Darko je naravno svirao akustičnu gitaru, ali povremeno i usnu harmoniku, kao zanimljiv bonus na pojedinim pesmama.
Osim što nam daje neki poseban „Znak“, Rundek shvata da je potrebno da nam pruži svoje i njihove „Ruke“, i kako je nazvao – „ovo je pjesma utehe u radosti“.
„I ne boj se buke, to što svira, to su ruke“, peva nam i kazuje pesnik, pravi poeta među muzičarima.
Iako Rundek i Ekipa sviraju sve pesme na dosta drugačiji način, usporenijim tempom, pomalo razvučeno, u sasvim novim aranžmanima za koncert, to nimalo nije smetalo srećnim gledaocima, koji su svi redom bili oduševljeni i uz puno ljubavi pevali sve stihove.
Rundek je svaki svoj koncert uvek koncipirao da obuhvata naizmenično kompozicije iz benda „Haustor“ i svoje solo karijere. Odnosno, period posle „Haustora“ čini osnivanje njegovih drugih sastava kao – „Cargo bend“, „Cargo Trio“, a neko vreme nam se predstavlja kao „Rundek & Ekipa“.
„Grane smo na vjetru“, poručuje nam Rundek iz vremena „Haustora“, te je i krenuo da teatralno glumi granu, ali i vetar, tako da su mu ruke sve vreme lelujale kao prohujale sa vihorom, u stilu naziva pesme.
Pesmu „Sadimo lan“ autor je definisao da mu liči na „pustinjski bluz“, i onda ocenio da „ima i od pustinje pustijeg“, a to je pravi – „Brisani prostor“, delo sa istoimenog albuma objavljenog u doba pandemije korona virusa (2020).
„Ovu pjesmu posvećujemo studentskoj pobuni“, Darko je istakao, misleći na srpske studente koji su blokirali već skoro 50 fakulteta na svim univerzitetima i time učinili presedan kod nas.
Rundek je imao svoje specifične govore, gde je iznosio stavove o ekologiji, jer je on odavno borac za zaštitu životne sredine, ali je priča otišla mnogo šire i obuhvatila globalizam, geopolitiku, gde je on primetio da „svi hodamo kao bunt protiv izumiranja“, i da smo kao „malo živo pleme iz budućnosti“.
Rundek je predstavio i hitove bivšeg rok benda “Haustor” i kolekciju svoje bogate solo karijere, i naravno uvek su hitovi ovog sastava više omiljeni publici.
Žanrovski nije jednostavno približiti i definisati njegovo stvaralaštvo, koje je na granici regea, bluza, roka, sa nekim etno motivima, psihodelije, negde sličnog senzibiliteta sa svetskim imenima kao što su Sting ili David Byrne.
I navedeni svetski umetnici su imali svoje slavne bendove – Sting „The Police“ i David Byrne – „Talking Heads“, te su nastavili dalje uspešne karijere, što je postigao i Rundek: nakon „Haustora“ kao solo autor izgradio je instituciju od sebe.
Set lista je obuhvatila i poetične naslove i poruke kao “Revolucija počinje na tanjuru”, a repertorar ove serije koncerata se menjao, tako da je uključivao “Sanjala si da si sretna”, „Meksikanska”, „Kuba“, i odveo nas je Darko u svoj i njihov „Tajni grad“.
Koncert je započet mirnijim i tišim pesmama, da bi se dalje odvijao u znatno dinamičnijem i eksplozivnijem maniru, te je ta muzička dramaturgija imala svoju gradaciju, klimaks, vrhunac koji se vremenom pripremao i najavljivao.
Kada se slušaju i čitaju, stihovi numera Darka Rundeka i solo i u „Haustora“ idu u pravcu epskih pesama, monumentalne, kolosalne i gigantske.
Epika, dramatika, ali i poema, to su dela u tekstovima kreativnosti i stvaralaštva bogatog opusa Rundeka. Uvek je dobro biti kompletan autor – kompozitor, tekstopisac, producent, pevač, gitarista, što Rundek jeste.
Osvrnuo se Rundek na realnost života – „otkaz, skupoća, samoća, jad, očaj, nemaština“.
A koncerti su na neki način eskapizam, odnosno trenutni beg od realnosti.
„Ima ih“, uzvikuje Rundek i upozorava nas da dolaze „Sejmeni“, i pita nas „zar je vreme za to“, pruža publici veoma upozoravajući “Apokalipso“, kao i obradu čuvene kompozicije “Aj, Karmela” (jedna od najpopularnijih pesama Republikanaca tokom Španskog građanskog rata 1936. – 1939. godine), sada sa pomenom fašizma, nikada aktuelnija.
Naravno, epski hit „Ula ulala“ i u izmenjenoj verziji uvek izaziva oduševljenje svih prisutnih u sali, koji pevaju u duetu sa bendom.
Rundek voli da pušta obožavaoce da sa njim horski zapevaju i samim tim uživa da deli energiju pozitivnih vibracija.
ULA ULALA
„Reci kak se zoveš ti
I otkud ti snaga
Da me možeš povesti
Gore s moga dna
Oči su ti crvene
Ruka ti je blaga
Kao da su stvorene
Da ih ljubim ja
Al pred vratima škvadra ponovo rola
Ula-ula-la-le, ula-ula
Ula-ula-la-le, ula-ula-ule
Dok vani glazba svira
Pitat ćeš me tiho, znaš li gdje si
Ne mogu do glasa, ti mi reci
Pokaži mi usne, budi tko si
Ono što nas plaši
To su đavli od papira
Tvoja me ruka dira
Ali da otkrijemo sjaj što dodir nosi
Morat ćemo sresti dan kad bude više mira
Jer na vratima stoji škvadra i urla
Ula-ula-la-le, ula-ula
Ula-ula-la-le, ula-ula-ule
Ula-ula-la-le, ula-ula
Ula-ula-la-le, ula-ula-ule
Pođimo na selo (na selo)
Pođimo na selo
Tamo još ima mira (na selu)
U peći je žar, na prozoru rosa
Pustimo da svjetlo da postane vosak
U peći je žar, na čelima znoj
A po poljima juri vjetar i urla“.
Poeta Rundek stvara svoje poeme koje izvodi uživo, tako da mu je kompletna diskografija na nivou jednog Leonarda Koena ili Boba Dilana, jer se uzdižu na nivo proze, dramske priče, lirike u stilu Šekspirovih soneta, odlaze u neke nepregledne meridijane i zanimljive varijante.
Muzičar priznaje „Sanjam“, jer „sedim sam u zagrljaju sile“ i kako nam dođu „Sejmeni“, stižu i „Crni dusi“, „Kurdistan“.
„Pjesmu po pjesmu i bližimo se kraju“, otkrio je Rundek i podelio jednu priču.
„Ova pjesma je nastala dok sam stvarao album „Bolero“. Tokom pisanja, zaspao sam ispod klavira na podu“, najavio je numeru „Senor“, i zaveo publiku i stihovima.
Kako smo napomenuli, a da ponovimo, fanovi ipak i dalje najviše vole da čuju bivšu Jugoslaviju, dakle hitove “Haustora” koji nije dugo trajao (1979-1990), ali je iznedrio neprolazne stihove koji su se čuli i ove noći – posebno uvek dinamičan i vulkanski explozivan “Šejn“, emotivna i divna numera za izvođenje uživo “Šal od svile” (otpevana i odsvirana tako tiho, drago, emotivno, setno, samim tim drugačije, ali moćno), ili “Bi mog’o da mogu”, a euforija redovno nastaje kad se čuju prvi taktovi od pravog dela remek – “Uzalud pitaš”.
Dok je išla pesma „Šejn“ o čuvenom revolverašu, Rundek je glumio da jaše konja, njiše se dok vijori na zamišljenom vetru, uživa dok to interpretira.
Efektno završava pesmu „Šejn“ i sa šapatom poslednje stihove izgovara.
Na sceni Darko i jeste pomalo kao u nekom zamišljenom poetskom razbarušenom transu, ritualu, u ulozi nekog vrača ili mistika umetnosti, što je i logično, budući da Rundek ima diplomu pozorišne i radio režije u Zagrebu.
UZALUD PITAŠ
„Uvijek su bile tako nevine
Te tvoje crne oči
‘ko da nikad neće proći
Ljubavne igre one ne vide
I nikad neće moći
Sve dok samo strah ne ostane
Zar si stvarno mislila
Da je sve to igra
Što sam ja zbog tebe sam
A što ćeš sada
Kad si stigla do zida
A doma nema goluba da te miluje
Uvijek su bile tako nevine
Te tvoje crne oči
‘ko da nikad neće proći
Ljubavne igre one ne vide
I nikad neće moći
Sve dok samo strah ne ostane
Teške se kiše spremaju
Kroz tvoj se prozor
Samo jablani vide
Nad gradom munje sijevaju“.
Pozorišni reditelj, povremeno glumac, kompozitor primenjene muzike za film, tetar, televiziju, dobrano je odmakao sa koncertom koji je prelazio puna dva sata trajanja.
Umeo je da zamoli publiku da upali svoje upaljače kada usledi kompozicija koja to traži, zahteva, vapi, da se oseti emocija, ljubav, nežnost, bliskost.
„Možete i mobitele upaliti, ali njih baš ne bih, jer su im baterije od litijuma“, oduševio je ponovo osvešćeni Rundek, borac protiv kapitalizma i nepravde u svetu, i tako se nadovezao na ceo naš problem sa kompanijom Rio Tinto i isklopavanjem litijuma u Srbiji.
Taj aplauz je veoma dugo trajao, gotovo da nije mogao da se zaustavi.
Rundek je nabrajao mnoge saradnike i prijatelje koji su pomogli ovu seriju koncerata, ali posebna zahvalnost je otišla u pravcu Zorana Vulovića Vuleta, kada je Darko rekao – „sve je ovo pripremio i zaokružio Vule“.
„Hvala vam puno što ste bili sa nama ove večeri“, kratko se obratio i oprostio od publike Rundek uz duboki naklon, poklon, mahanje i široki osmeh.
Darko Rundek je veoma čest gost Srbije, gotovo se odomaćio na različitim prostorima koje je relativno jednostavno i od srca osvajao: Arsenal festu u Kragujevcu više puta (2017, 2022), Exit u Novom Sadu, Beer fest, Pozorište na Terazijama, Studentski kulturni centar, Dom kulture “Studentski grad”, Sava centar, stadion Tašmajdan, Ustanova kulture “Vuk Karadžić”.
Prošlih godina – 2022. i 2023. imao je po tri rasprodata (ukupno šest) koncerta na sceni Botaničke bašte „Jevremovac“ u Beogradu, i time dokazao da i ovaj otvoreni prostor nije bastion za njega i ekipu, jer je tada nekoliko hiljada fanova upijalo svaku reč, stih i misao velikog umetnika.
Tada su fanovi konzumirali piće u specijalnim čašama ekološke osnove, što je rok umetnik uveo kao koncept prvi put na seriji od svojih pet koncerata u Domu omladine Beograda u proleće 2019. godine.
