Izložba “Prolećni vrt tajni”, čiji autor je Nikola Džafo, biće otvorena u četvrtak, 21. jun u 19h, Drina galerija, Andrićev venac br. Kustos izložbe je Aleksandra Lazar.
Izložba “Prolećni vrt tajni” je kondenzovana retrospektiva Džafinog umetničkog opusa, gde je umetnik u karakterističnoj slojevitoj gradnji crteža posetio i predstavio sve značajne cikluse svog stvaralašva. Od slikarsko-postekspresionističke faze 1980-tih, preko umetnosti akcije 90-tih (LED ART, Rekonstrukcija zločina, Kunstlager), ciklusa o Zecu (Art Vrt, Zec koji je pojeo muzej, U kom grmu leži zec?), rada sa Art Klinikom (a posle 2013. sa Šok Zadrugom), od Odlaska u belo i povratka iz beline, od ciklusa kolektivnog crtanja sa umetnicima i neumetnicima živim i neživim (od istorijskih ličnosti do učenika škole za osobe sa posebnim potrebama “Milan Petrović” u Novom Sadu), aproprijacija “tudjih” radova i uzajamnog stvaranja radova više autora gde je Džafo “prvi među jednakima”, pa sve do ovog trenutka u kome dolazak proleća stvara u sinergiji sa umetnikom, brišući tragove prethodnih akcija i donoseći nešto novo.
Sve se završava tamo gde je i počelo, u vrtu Vesne i Nikole Džafe, u koje stiže proleće koje nezaustavljivo obnavlja, prekriva tragove zločina i stvaralaštva, donoseći bujajuću rizosferu hranljivih i toksičnih prepleta biljaka sa materijalima i motivima iz umetnosti i života. Kao što je zec magični posrednik između svetova, tako i Džafo posreduje između paralelnih svetova umetnosti i stvarnosti. Zec-zabavljač, kao Til Ojlenšpigel, postavlja zagonetke i ostavlja tragove u snegu slikarskog platna, iz kog možemo naučiti neke nežne i strašne životne istine.
Džafov crtački metod se zasniva na izgradnji i razgradnji motiva, tako da scene fiktivnog zločina (rekonstruisanog na terenu njegove kuće) ustupaju mesto kadrovima na kojima zatičemo zeca viđenog kroz rakurs klasičnog slikarstva, kroz pogled raznih autora koji su zeca (vrlo retko živog) koristili kao simbol ili motiv na svojim slikama. U vizuelnom razgovoru sa autorima iz istorije umetnosti Džafo vraća dostojanstvo mitskom zecu i postavlja ga u centralni deo slike, ali se priča ni ovde ne zaustavlja. Sa margina dopiru alarmantne, zavodljive poruke, maštarije i satirične vizije: vatrogasna kola u plamenu, žar ptica, scene preuzete sa slika Georga Grosa za koje znamo da predstavljaju najvišu tačku vrenja korumpirane elite. Poređani kao hor iz antičke grčke drame, oni preispituju odnose između umetnosti i odgovornosti, umetnosti i žudnje, umetnosti i razočarenja, umetnosti i prirode.
Ciklus “Prolećni vrt tajni” nosi neskrivenu aluziju na pseudoreligijsku vizuelnu operu Hijeronimusa Boša, “Vrt zemaljskih uživanja”, čiji se svet budi na upozorenje i poimanje zla, ali ostaje nemoćan da izbegne nezaustavljivu ljudsku maštu. Oba ova vrta karakteriše velika radoznalost za neiscrpne forme prirode čija esencija možda donosi izlečenje koje umetnost možda samo obećava. Smena godišnjih doba je uvek ujedno praznik i predskazanje.
Izložba se otvara na prvi dan leta, u mesecu u kom umetnik slavi ulazak u sedmu deceniju života, koju je rešio da obeleži ciklusom od 7 x 7 kapitalnih radova, od kojih je sedam predstavljeno ovom izložbom. Radovi u nestajanju i nastajanju pojavljivaće se kako i kada umetnika budu vodila druga godišnja doba, dokumentovani dnevnicima koji sadrže razmišljanja i materijale iz kojih su nastajala neka od njihovih polazišta.” (iz kataloškog teksta kustoskinje Aleksandre Lazar)
Izložbu možete pogledati do 4. avgusta 2018. godine.
