Period u kome slikar Goran Rakić stasava kao mladi autor, obeležila je pojava nove slike
Uvek se osećao najkomotnije slikajući na velikim formatima. Tako i na aktuelnoj izložbi, nazvanoj „Slike“, slikar Goran Rakić predstavlja svoje najnovije radove velikih dimenzija i prepoznatljivo upečatljivog kolorita, u galerij KvART, u Beogradu.
Kragujevčanin Rakić je slikar koji pripada generaciji umetnika koja stupa na scenu krajem osamdesetih godina prošlog veka, predstavljajući se samostalnim izlaganjem. Do danas, imao je preko četrdeset samostalnih izložbi, a na tekućoj, u Beogradu, izlaže 14 slika, o kojima kaže:
Izlažete još od 80-ih godina. Izlagali ste i u Parizu i u Americi i bivšoj Jugoslaviji. Osim prve izložbe, koja je verovatno posebno važna, koja vam je bila najdragocenija?
GORAN: Tako je, izlažem gotovo 35 godina i zaista sam srećna što sam imao priliku da svoje radove pokažem van naše zemlje, pa čak i u Americi. Prva samostalna izložba je bila u Novom Sadu 1988. godine. Ovo je bila moja prva profesionalna izložba po završetku akademije. Pre toga sam imao nekoliko samostalnih izložbi, pre i toku studija.
Ipak, izložba koje se uvek rado sećam je izložba u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, 1991. godine, kao moja magistarska izložba u klasi profesora Živojina Turinskog, našeg čuvenog slikara. Na to sam posebno ponosan.
Sledeće dve izložbe koje su mi posebno značajne su bile u Narodnom muzeju u Kragujevcu, 2006. godine i 2021. godine koje je priredila i postavila muzejska savetnica Tatjana Milosavljević, s kojom sam imao izvanrednu saradnju.
Koja bi Vam onda bila po redu samostalna izložba koja je trenutno aktuelna u galeriji KvArt, i kako se ona izdvaja u odnosu na prethodne?
GORAN: Ova izložba slika u galeriji KvART je moja 45. samostalna izložba, i rekao bih predstavlja svojevrsno obeležje je mog ukupnog stvaralaštva.
Ono što mi je posebno drago za ovu izložbu je činjenica da je organizovana na način koji je više praksa u Evropi i u svetu. Visoko profesionalno. Organizatori vode računa ne samo o slikaru, već i o publici koja dolazi, što je pokazalo i izuzetno posećeno veče otvaranja. Energija koja se tu desi, umetniku mnogo znači.
U vezi s tim, upravo mnogi od posetilaca, koje smo sreli na otvaranju i u narednim danima, kažu da odavno nisu videli izložbu koja toliko zrači optimizmom? Da li se slažete s tom konstatacijom?
GORAN: Apsolutno. Optimizam proizilazi iz mog životnog iskustva, sećanja i kreativnih promena. Svaka promena i nova saznanja, kroz jedan veliki rad otvaraju nova vrata percepcije. Od jednih vrata do drugih je veliki rad u kontinuitetu i kroz ekspresiju stvara kreativne promene i nova iskustva.
Sudeći po Vašim izloženim slikama, Vama veliki format najviše prija?
Svakako. Na velikom formatu najbolje iskazujem svoja osećanja. Veliki prostor mi pruža mogućnosti da se razmahnem, jer to je deo mog karaktera, mogućnosti da se u potpunosti izrazim. To je moja priroda na koju se oslanjam i razvijam svoju kreativnu moć. Radio sam i na manjim formatima u svom životu, ali veliki format je moj format.
Ružičasti oblak, Bujica i možda baš Sahara… samo su neki od zanimljivih naziva slika, koji nam ujedno zaista pomažu i da ih razumemo. Koja je spona između naziva i naslikanog, tu ima i simbolike, zar ne?
GORAN: Nazivi slika su produkt mojih razmišljanja bez namere da odredim unapred smišljene nazive. Oni nastaju iz samog kreativnog pristupa.
“Ružičasti oblak” je nastao iz želje za zamišljenim putovanjem u nepoznato.
“Bujica” je nastala iz mog iskustva posmatranja prirode i njene iznenadne sile koje se oslobađaju i fasciniraju svojom divljinom i lepotom.
“Sahara” u kojoj nikad nisam bio je stvorena zahvaljujući vrelini ulica kojima hodamo kad osetite kao da vam glava lebdi od tolike toplote i u tom momentu pomislite na Saharu.
Kada govorimo o povezanosti, rekli bismo da prikazanih 14 slika, na velikom platnu u kombinovanoj tehnici, povezuje crtež? Ili?
GORAN: Pre svega, mislim da su radovi izuzetno dobro postavljeni u tom velikom prostoru.
Što se tiče same povezanosti između slika, njih povezuju svi likovni elementi koji stvaraju celinu svake slike – to jsu boja, crtež, oblik, ekspresija osećajnosti, a povezuje ih i prepoznatljiv rukopis koji je samo moj i po tome specifičan.
Kako birate boje, budući da ova izložba ima ceo spektar boja?
GORAN: Boje ne biram unapred već one nastaju kao moj kreativni naboj u toku stvaranja slike. Svaka slika je po tome specifična i određuje stanje duha i emotivnost u toku slikanja i tu je izražena subjektivnost.
Zanimljivo je da otkrijemo ko su bili umetnici koji su bili Vaši uzori na početku?
GORAN: Kao mladom stvaraocu uzori su mi bili Sutin, Bejkon, Pikaso, Gabrijel Stupica, Živojin Turinski, Cuca Sokić, Ćelić…
Mogao bih da nabrojim još mnoge slikare koje sam poštovao i voleo njihova dela i koji su na početku moje karijere imali pre svega duhovne uticaje na moj rad.
Kad smo kod uticaja, morali bismo da se osvrnemo i na to da, pored toga što ste posvećeni svom umetničkom stvaralaštvu, Vi ste i profesor. Vaši studenti kažu da ste izvanredan pedagog. Koliko Vam je značajan taj deo karijere kao umetniku?
GORAN: Drago mi je ako je tako. Rad sa studentima je zahtevan i zanimljiv, jer tu se srećete s različitim ličnostima, koji će postati budući stvaraoci.
Uvek sam imao jednak pristup u radu prema talentovanim i manje talentovanim studentima. Svi moji studenti su imali različita interesovanja za slikarske pravce i slikare.
S obzirom na to da je nastava individualna, pružala mi je velike mogućnosti u radu.
Na kraju krajeva, ja sam bio tu zbog studenata, a ne oni zbog mene.
Galerija Kvart se nalazi se na adresi Bulevar Vudroa Vilsona 12 (TC Galerija), a izložba Gorana Rakića traje do 30. juna.
Razgovor vodila Barbara Garčević; tekst uredila Tijana Janković-Jevrić
foto: Dalibor Danilović
