Tradicionalne balkanske numere, ali u džez maniru, čine prvi autorski album „Svet“, kantautorke i pijanistkinje Mare Dupont, publici od ranije poznate kao Majka Mara i autorka singlova „Diši duboko“ i „Nisi tu“.
Mlada srpska umetnica, rodom iz Užica, koja sada živi i radi u Francuskoj, ovih dana je ponovo u Beogradu. Povod za to je promotivni koncert, koji će da održi 14. maja od 20 časova u KST-u, i to u okviru proslave 70 godina postojanja ovog kultnog gradskog kluba. Već naredno veče, u sredu, 15. maja, nastupaće u Kulturnom centru Zlatibor, a u četvrtak, 16. maja u Požegi.
O našoj muzici u svetu, francuskim planinama i o uspomenama na izlaske u studentskim danima, razgovaramo sa Marom ispred Kluba studenta tehnike, koji je osnovan pre tačno pola veka. Vreme koje smo imali s muzičarkom, upotpunili smo foto-šetnjom i u drugim delovima Zgrade Tehničkih fakulteta.
LW: Kakav je to svet koji nam dolazi u KST 14. maja?
Moj prvi album se zove “Svet”, a to je jedan raznovrstan spoj muzike Balkana s džezom. Publika će imati prilike da čuje neke pesme koje već poznaje, ali ovaj put u novom maniru i novom stilu.
Marin prvenac je snimljen u studiju Dušana Novakova u Beču, a pored nje, kao vokalne solistkinje i aranžera pesama, tu su još i: Miloš Čolović (kontrabas), Nikola Stanošević i Urs Hager (klavir), Jasmin Sultanić (bubnjevi) i Rastko Obradović (saksofon).
LW: Upravo je to novo, što nam donosite, posledica autentičnosti, koju dvojako ispoljavate. Našu staru muziku osvežavate džezom, a čitavom svetu na taj način prezentujete nešto sveže, što potiče s naših prostora, zar ne?
Baš tako! To je super objašnjenje cele ove moje zamisli da u Srbiju donesem možda neki dašak Evrope i sveta, u pesmama koje ljudi već znaju, a da svet čuje našu muziku na jedan drugačiji način, koji nije tipičan zvuk koji inače dolazi s Balkana – trube ili harmonika, što je prelepo, međutim, ovo je ipak malo drugačije.
LW: Koliko je bitno da negujemo autentičnost u eri globalizacije?
Autentičnost je nešto što je, mislim, prirodno i ona dođe sama. U suštini, muzika, kojoj se lično okrećem, puna je autentičnosti, čak i u najnovijim i najmodernijim vrstama muzike. Tu su neki izvođači koji imaju talent, kao da nisu sa ove planete. Možda i sama crpim neku svoju autentičnost od njih. Ne znam… (osmeh)
LW: Koji su to autori?
Prva asocijacija mi je na mladog Britanca, kompozitora i dirigenta, multi-instrumentalistu Džejkoba Kolijera, na primer.
LW: Kada smo ovde već u KST, a koji slavi svoj 70. rođendan, bilo bi lepo da se osvrnemo i na neke lične uspomene iz izlazaka – studirali ste u Beogradu, kao i da možda napravimo poređenje s nekim sličnim klubom u Francuskoj, ako ga ima, i ako ste ga posetili?
Moje iskustvo u KST-u jeste raznoliko. Izlazila sam ovde vikendom, jer sam živela u komšiluku, tako da nam je ovo bio kao lokalni klub.
Međutim, najviše se sećam novogodišnjih maskenbala i tih maskiranja, te kreativnosti… Tada sam se bojila raznim nekim bojama, a to ću uvek pamtiti. Što se tiče Francuske, ne postoji ovakav klub, da znam, ili barem ne u mestu u kom živim. Nisam u velikom gradu, već je to više u prirodi.
Nakon završenog klavirskog odseka Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, Mara Dupont je radila sa baletskim plesačima u Narodnom pozorištu, kao i u muzičkim školama u Beogradu i svom rodnom Užicu. Poslednjih nekoliko godina radi i kao muzički supervizor za kruzer kompaniju AIDA iz Nemačke.
LW: Da li biste nam nešto više rekli o toj francuskoj prirodi u kojoj živite?
Ne bih da otkrivam previše, osim da je to u planinama gde imam pogled na fenomenalne glečere. Mislim da mi je ta kombinacija Beograda, kao velikog grada, i tog planinskog okruženja nešto što mi daje taj balans između divlje brzine urbanog i tog mira i divljine šume Francuske. To je ta moja savršena ravnoteža.
LW: Šta je to francusko što nam donosite u Srbiju, a šta je to srpsko što nosite u Francusku?
Ono što je meni Francuska donela jeste inspiracija da sinim ovaj album, jer je njihova okrenutost ka svetskoj muzičkoj sceni, odnosno world music-u izuzetno velika. To me je inspirisalo da se i sama otisnem u tom pravcu.
Šta donosim iz Srbije u Francusku? Sebe! Ne znam kako bih to drugačije rekla. Mislim da je sve to nešto što nosim sa sobom opet to neko mešanje kultura. Imala sam priliku da puštam moju muziku nekim ljudima iz Francuske, i pokazalo se da su njima veoma interesantni ti neki naši ritmovi, naši neparni taktovi – malo su im i nejasni, ali im se to veoma sviđa.
LW: Žena za klavirom i džez… Kada sam Vas slušala, neke od prvih asocijacija su mi bile Nina Simon i Ališja Kiz. Da li sam pogodila?
To su moje velike inspiracije. Evo, ako bi trebalo nešto da otkrijem sada, onda je to da će jedna od numera Nine Simon biti čak i na ovom koncertu. Vi ste prvi koji to ekskluzivno saznajete. (osmeh)
Mnogo volim Ninu Simon. Ališja Kiz mi je takođe veoma bitna, zato što sam se prvi put predstavila široj publici u jednom šou, pre iks godina, s njenom pesmom. Tako da su obe veoma bitne u mom autorstvu i sazrevanju.
Foto: Tijana Janković-Jevrić // Miss Stills Photography
