Beogradski koncert izraelskog kompozitora, multi-instrumentaliste i filmskog stvaraoca, Kutimana biće održan 31. maja na sceni BitefArtCafe-a, u okviru tradicionalnog serijala koncerata „Musicology Sessions“, a u saradnji sa Ambasadom Izraela.
Njegova muzička raznolikost, kao i kombinacija tradicionalnog i modernog zvuka, prava su slika srži izraelskog multikulturalnog društva, rekli su organizatori. Šta muzičar, kaže o sebi, svojoj muzici, video stvaralaštvu, i o zemljama koje su ga, mimo domovine, inspirisale i oblikovale – Jamajka i Japan, sledi u razgovoru:
Muzički ste obrazovani, ali svoju muziku bazirate na amaterskoj. Kako ste došli na tu ideju? Šta Vam takav pristup daje zauzvrat?
Gledao sam dosta predavanja na YouTube-u kako bih unapredio sopstevno muziciranje, da bih u jednom trenutku došao na ideju da to što gledam ubacim u montažu (kao šo sam uradio na Jamajci) i da stvaram muziku pomoću videa sa YouTuba-a. Takav pristup vas obogaćuje, jer samom pretragom i pronalaženjem odgovarajućeg uzorka ujedno i upoznajete najrazličitije ljude koji snimaju svoju muziku u svojim sobama. Mnogo je to interesantno, i kao takvo navelo me je da razmišljam dosta o ljudskoj vrsti.
U jednoj takvoj pretrazi, otkrili ste i pevačicu Princess Shaw aka Samantha Montgomery, i to u vreme kada su njeni video zapisi imali samo 83 pregleda. Ubrzo zatim ste od nje napravili popularnu YouTube zvezdu, s milion pratilaca. Vaš doku-film o njoj je takođe bio uspešan, osvojio je i nagrade. Zašto ste na prvom mestu izabrali baš Princess Shaw?
Kada sam radio na numeri “Give it up”, počeo sam od muzike tako što sam pronašao devojku koja svira klavir, a potom i bas i bubnjeve i napravio matricu. Onda sam došao na ideju da bi bilo dobro da nađem i vokal za tu podlogu. Nisam mogao da verujem svojim ušima kada sam čuo Samanthu kako peva. Bukvalno kao da je napisala tu pesmu slušajući moj instrumental. Savršeno se uklopila.
U tom smislu, da li ste otvoreni i za saradnju sa srpskim umetnicima? Da li je ovo sada dobra prilika da Vas kontaktiraju i predlože svoje ideje?
Da budem iskren, ne poznajem srpsku muzičku scenu, ali sam siguran da imate vredne umetnike. Kada su vokalni izvođači u pitanju, obično je to sve slično kao što se desilo i sa Princess Shaw. Prvo napravim muziku, pa onda tražim onoga ko se dobro uklapa i ko će da napiše pesmu. Bilo bi sjajno da mi preporčite srpskog vokalnog solistu koji će se uklopiti dobro u moju muziku.
U Izraelu ste poznata ličnost, da li je to razlog zbog kojeg ste se odlučili da živite na selu?
Nisam prava zvezda u mojoj zemlji, i hvala Bogu na tome. Poznat sam u određenim, manjim krugovima. (osmeh) Razlog zbog kog sam otišao na selo jeste da bih se odmorio od užurbanog gradskog života. Međutim, evo sada, nakon decenije seoskog života, došli smo ponovo u centar grada, i mogu vam odmah reći da ćemo se sigurno vratiti nazad.
Upravo je i Vaš šesti i najnoviji album “Open” posvećen Vašem povratku u grad? Da li možete još nešto o njemu da nam kažete?
Da, posvećen je mom povratku gradskom životu i pokušaju da budem otvoren ka nekim novim mogućnostima. Malo je lakši za slušanje od moji prethodnih. Polovina albuma je nastala u saradnji sa mojim dugogodišnjim prijateljem Dekelom, s kojim sam s zadovoljstvom sarađivao i ovom prilikom. On će nastupati zajedno sa mnom i u Srbiji.
Kada već govorimo o selidbama, ne može a da Vas ne pitamo i za Jamajku i njen uticaj na Vaše stvaralaštvo?
Bio sam tamo veoma mlad, možda sam imao oko 22 godine. To je bio prvi put da sam tako dugo i tako daleko odvojen od kuće, a to je bila ujedno i moja najveća muzička škola. Bio sam u okruženju u kom se sve vrtelo oko muzike i plesa. Nismo imali instrumente, samo “Lepton”, a želeli smo da neprekidno stvaramo muziku, tako da smo reciklirali uzorke koje smo imali (to je bilo mnog pre Albetona i današnjeg ludila od VST insturmenata – virtuelnih snimaka). Za mene je to bila stara škola semplovanja muzike.
Inače, svirate brojne instrumente. Koji Vam je omiljen, a koji instrument je nacionalni u Izraelu?
Nemam omiljeni instrument, što je možda i razlog što ih stalno menjam. Nemamo neki određeni nacionalni instrument u Izraelu, već je odlika našeg muzičkog podneblja ta da je prisutna prava žanrovska i kulturološka mešavina najrazličitijeg.
Ono što je važno da napomenemo kada je Vaš rad u pitanju, jesu muzički spotovi inspirisani različitim krajevima sveta, na primer Tokijo. Koje mesto na planeti Vam je omiljeno, da li možete da izdvojite?
Teško je odabrati jedno, jer svako mesto ima svoje dobre i loše strane. Međutim ako bih baš morao da biram, onda bi to bio Tokijo. Taj grad je nešto potpuno posebno i drugačije za nekog sa mojih prostora. Jednostavno sam se zaljubio u njega i jedva čekam da se ponovo tamo vratim.
Uskoro će te upoznati i Beograd i Beograđani će upoznati Vas. Kao biste im se predstavili?
Loš sam prodavac. Tako da bih ih jedino pozvao da čuju moju muziku prvo na internetu, da vide da li im prija tako nešto. Sviraćemo muziku sa različitih albuma. Moj bend je fanki i uglavnom se odlično provedemo zajedno sa publikom.
