Povodom aktuelne izložbe „Iberoamerička tipografija” u galeriji Instututa Servantes u Beogradu, koja prikazuje dizajnerska rešenja postera s prepoznatljivim, književnim citatima iz Španije, Portugalije i Južne Amerike, u našem glavnom gradu gostovao je jedan od autora, španski grafički dizajner David Krijado (David Criado), koji je inače član udruženja „Iberoamerika dizajnira”, pod čijem okriljem je i nastao izloženi projekat. Prošle nedelje, došao je iz Madrida, gde trenutno živi i radi kao grafički dizajner, menadžer u kulturi, i kao predavač, kako bi i u Srbiji održao razgovor na temu „Značaj tipografije u grafičkom dizajnu”. Deo njegovog veilkog profesionalnog iskustva u dizajnu, odnosno tipografiji, kao i mali uvid u kulturno bogastvo regije iz koje dolazi, prenosimo vam u intervjuu, koji je nastao uoči njegovog susreta s publikom u Servantesu.
S obzirom na to sa su slova njegov posao, mogli smo i da očekujemo da ćemo se susresti s jednim veoma rečitim i darovitim sagovornikom, koji pasionirano i nesebično deli svoje umetničke uvide i zanatske veštine u upotrebi fontova.
Za ovu priliku, jedan od citata na posteru, koji je Španac dizajnerski uobličio kristeći nekoliko različitih stilova pisma, pripada nikaragvanskom pesniku Rubenu Dariju, i kaže: “Život je bleda zvezda padalica”.
Kako su svoj moderan vizuelni prikaz dobile i misli Migela de Servantesa, Gabrijela Garsije Markesa, Violete Pare, Žozea Saramaga, Gabrijele Mistral… možete da pogledate do kraja godine, i to uz stručna vođenja na srpskom i španskom jeziku koja će biti organizovana 14. decembra, ali i 11. i 25. januara, sa početkom u 12 časova.
O čemu je tačno reč, i šta nam sve govori slovo, saznajte već sada iz prve ruke od Davida Krijada, našeg sagovornika, koji je rodom sa severa Španije, iz Vitorije:
LW: Iberoamerika pokriva značajan deo sveta, i kao takva predstavlja raznoliko kulturno bogatsvo. Šta je čini, u dizajnerskom smislu, prepoznatljivom? Kako se sve to ogleda u fontovima i tipografiji, što je i tema izložbe?
Dakle, naša ideja sa ovom izložbom bila je da pokažemo šta zapravo, u pogledu dizajna Iberoamerika ima da ponudi. To je jedan celi region, koji je prilično raznolik, ali očigledno je da postoji to nešto što ga veže. Kada se govori o dizajnu generalno, mnogo je poznatiji skandinavski dizajn, i to ne samo kada je u pitanju grafički, već i kada govorimo i o dizajnu različitih proizvoda. Može biti da je poznatiji austrijski ili nemački dizajn…
Iberoamerika, kao region, nije toliko bila prepoznatljiva u prošlosti, otud i naša želja da je predstavimo. Pored toga, ideja nam je bila, osim što prikazujemo dizajn i tipografiju, da na neki način predstavimo iberoameričku kulturu, kao kulturu jednog regiona. Tako smo došli na ideju da pronalazimo rezličite tekstove autora iberoameričkog podneblja, da sve te pisce, pesnike, spisateljice uparimo sa različitim dizajnerskim, odnosno grafičkim rešenjima, kako bismo pokazali šta je to što čini kulturu ovog regiona. Za to smo izabrali razne citate, stihove, pesme, neke izjave i slično…
Argentina kao predvodnik u tipografiji i dizajnu i njen maestro Fontana
Ako govorimo o Iberoamerici, prvo bismo morali da pomenemo Argentinu. To zemlja koja je napravila nekoliko važnih pionirskih koraka na području dizajna za naš region.
Pre svega, tu je maestro Fontana koji je bio jedan od najboljih grafičkih dizajnera. On je bio i pionir, koji je na univerzitetu pokrenuo katedru za grafički dizajn, za tipografiju. Mnogo je radio na tome, a to je bilo važno u sistemskom pogledu, jer smo odatle kasnije dobili veoma veliki broj umetnika, koji su se školovali i tako razvijali svoje talente u pravcu dizajna i tipografije. Takođe, tu školu je pohađalo mnogo njih iz Urugvaja i Čilea, kao i iz drugih zemalja Latinske Amerike, pa se tako Argentina nametnula kao predvodnik u tipografiji i dizajnu.
Pažnja usmerena na kaligrafiju, a tu je i zasluga Alehandra Pola
Ono što je možda zanimljivo, a što može da se vidi na ovoj izložbi, jeste da dosta tih zemalja mnogo pažnje polaže u kaligrafiju, ili kako mi kažemo u lep rukopis, koji se vidi u primeni u različitim dizajnima.
Takođe, Alehandro Pol je još jedan od onih koji su zaslužni za potenciju tipografije, koju vidimo danas, jer je razvijao te načine pisanja, usavršavao je kako sebe tako i svoje đake, koj su potom nastavljali tu tradiciju.
Meksiko kao zemlja koja to izuzetno dobro radi
Međutim, ono što je važno jeste da postoje, naravno, i različiti motivi, različite boje koje čine Iberoameriku karakterističnim regionom, i koje se vide u primeni različitih radova. Možda vam je sve to nebitno kada čitate tekst, jer vam je najvažnije da pročitate i da shvatite šta je poruka, ali čak i u samom tom ispisu, bilo da je u pitanju klasičan tekst ili da je primenjen u nekoj reklami ili na nekom proizvodu ili slično, tu vidite različitost. U tom smislu možemo da govorimo o Meksiku, kao zemlji koja to izuzetno dobro radi, i gde možete da nađete elemente Inka u različitim tipografijama, različite tekstile i obrasce koji potiču iz njihove tradicije, i da vidite na koji način to postaje deo njihovog nacionalnog identiteta. Tako da i tipografija, koju smo mi prikazali, predstavlja na neki način deo kluturnog identiteta ovog regiona.
LW: Kako živimo u svetu gde je globalizacija uzela maha, kako da u dizajnu očuvamo tradiciju, i autentničnost, a da opet budemo i kreativni untar tih, nazovimo ih, krativnih granica?
U pravu si kada kažeš da svi živimo u jednom globalizovanom svetu, pa se tako i dizajnu dešava, kao i u svim drugim oblastima – da pokušavate da sledite određene trendove, da pratite pravila i norme, a onda završite tako šta napravite radove koji liče na sve ostale, sve postaje isto.
Mislim da je najbolji savet i najbolja preporuka, izaći iz tih normi. Tradicija je tu zgodna, jer ona, možda, može da nam da neki nove uvide, da otkrijemo nešto novo.
Latino boje su živopisne, a u dizajnu se ocrtava turbulentna svakodnevnica
Latinska Amerika, ili generalno Iberoamerika koja uključuje još i Portugal i Španiju, ima određenih prednosti, jer je to region čija je tradicija zanimljiva, u kojoj boja preovladava, i izuzetno je jaka. Te boje su živopisne. Te tradicije imaju kolorit koji je prepoznatljiv. S druge strane, u njima postoje i različiti formati, i forme, koji mogu da se koriste kako biste napravili nešto drugačije, u odnosu na ono danas, što se nudi sa svih strana.
Takođe je važno reći da sve to što se dešava u našoj kulutri, vidi se i u našem dizajnu. Sve što se događa u našoj svakodnevnoj stvarnosti, takođe, je preslikano u naš dizajn. Latinska Amerika je prilično trubulentan region. Neki će možda reći da su društva koja je čine malo haotičnija, u odnosu na neke druge krajeve sveta, tako da mislim da se sve to čita u našim tipografijama, u našem grafičkom dizajnu. Ako pogledate ono što se radi u Španiji, Argentini, Peruu, Kolumbiji, i u drugim zemljama, videćete da postoji određeni život u tim radovima.
Mi jednom godišnje pravimo i forum za sve zemlje, koje čine udruženje “Iberoamerika dizajnira”, gde onda razgovaramo na koje načine možemo da predstavimo ono što radimo, kao i bogatstvo regiona, koji predstavljamo na što zanimljiviji način.
Kada koristite računar, i kad kliknete na meni sa različitim stilovima, čini vam se da su to samo fontovi, ali zapravo iza svakog tog slova, iza svake te tipografije stoji cela jedna priča i cela jedna kultura.
LW: Verujem da imate svoj omiljeni font? Ili savet u vezi sa tim drugim graičkim dizajnerima?
Siguran sam da svaki grafički dizajner, u jednom momentu, ima neki font koji mu je poput fetiša. Tako je bilo i kod mene, pa sam u nekom trenutku koristio gotham font, pa onda bauhaus. Isključivo sam radio s tim fontovima. Međutim, u jednom trenutku sam shvatio da na taj način sam sebe sputavam, i da ograničavam svoj rad. Zato sam odlučio da prestanem da se vezujem za sve te tipografije, i da počnem da ih koristim na različite načine. Tek tada sam shvatio kolika je njihova moć.
Svaka tipografija ima neku vrstu otiska ili identiteta
Uzmimo za primer reč autobus. Ako je napišete nekim elegantnim, finim fontom, onda kada je pročitate već imate određenu predrasudu, neku vrstu slike o pojmu koji predstavlja. Ako je napišete boldovano, odmah će vam se javiti neka druga vrsta emocije. Zbog toga je važno da budemo svesni da svaki font, svaka tipografija ima neku svoju osobenost, neku vrstu otiska ili identiteta.
Mislim da je važno i to da li koristimo tipografiju za pisani tekst, koji će da se čita u digitalnom formatu, ili je nešto što ćemo da stavimo na proizvod. U zavisnosti od toga, zavisi i koji ćemo font da koristimo. Čak i čuveni comic sans, koji je u jednom trenutku postao najomraženij bez razloga, imao je svoju ulogu. Bio je tu da se koristi za stripove, tako je nastao i u tome je bio veoma dobar.
Birajte tipografiju u skladu s porukom
Svi bi trebalo da se malo opustimo, i da koristimo različite tipografije u skladu sa tim kakvu poruku želimo da prenesemo, jer i na izložbi možete da vidite da se različite tipografije koriste, ako hoćete da istaknete neki naslov, drugi ako želite da istaknete komad teksta koji bi trebalo da se pročita, ili kao što je to slučaj na mom radu s citatom Rubena Darija (plakat na početku teksta). Ako je, na primer, to neki pisani rukopis, to je teško za čitanje… Pa sigurno nećete ispisati ceo tekst njime. Međutim, ako hoćete da napravite nešto malo kreativnije, da istaknete jednu poruku, onda možete da iskoristite tako nešto. Mislim da je za sve nas najvažnije da se vodimo time kako najbolje da prenesemo poruku koju želimo, pa da onda u skladu sa tim i biramo tipografije koje ćemo da koristimo.
LW: Kako onda u tom odabiru i u očuvanju autentičnosti može da se nađe i veštačka inteligencija, odnosno da li za nju tu ima mesta?
Mislim da je to jedna alatka, koja je tu da ostane. Vidim da postoje načini kako je dizajneri koriste, kako je ja koristim, tako da je, u dizajnerskom smislu, to korisna alatka. Ipak, na ne rešava probleme, koje mi zadamo. Mi, ljudi, smo ti koji moramo da rešavamo određene zadatke.
Naravno, ona može da bude korisna u mnogim aspektima našeg posla. Mislim da se s veštačkom inteligencijom desilo nešto što slično kao, recimo, u istoriji umetnosti kada ste imali hiperrealiste slikare, a onda je došla fotografija, koja je to mogla da uradi mnogo preciznije. Baš je to dovelo do toga da u umetnosti imamo različite pravce poput kubizma, dadaizma, kao i mnogih drugih, jer se napravio zaokret. Umetnici su počeli da razmišljaju na nov način.
Fabrikovanje logotipa koji nemaju dušu
Isto tako i sam koristim veštačku inteligenciju. Kada joj zadam određeni prompt, instrukciju, a ona mi ponudi neka rešenja, to mi pomaže da razmišljam o momentima o kojima nisam sam ranije, a ona očigledno jeste. Koristim je u radu da proširim vidike.
Važno je da znamo kako da je koristimo
Isto je kao i s Photoshop-om, i s nekim drugim alatkama, koje su se javile ranije. Kao i s internetom, koji se u nekom trenutku pojavio, pa ste išli da pretražujete misleći da je to što ste našli ono što nam mreža donosi, ali smo vremenom naučili da budemo bolji korisnici. Tako je i s veštačkom inteligencijom. Važno je da znamo kako da je koristimo. Danas, autori je često upotrebljavaju za kreiranje logotipa. Mi u Španiji za takva rešenja kažemo da su iz fabrike gluposti, jer su to logotipi koj nemaju dušu. Tako da možemo da koristimo veštačku inteligenciju, ali da vodimo računa šta je naš autorski rad.
LW: Došli ste u Beograd jer predstavljate vaš zajednički, regionalni dizajnerski rad, vašu kulturu, što je od velikog značaja. Međutim, šta biste voleli da publika u Srbiji, dizajneri i umetnici, na kraju ponesu kao zaključak kako sa aktuelne postavke tako i sa Vašeg razgovora, koji ste održali u Servantesu?
Želja mi je da prenesemo kolika je zapravo važnost, odnosno koliki je značaj različitih tipografija, različitih fontova. Tom značaju već doprinose oni koji rade u nekim sličnim disciplinama, u umetnosti, marketingu i dizajnu. Ipak, većina ljudi iako koristi tipografije na svakodnevnom nivou, obično samo izabere određeni font, kojim će da kuca tekst ne obraćajući mnogo pažnje, ali zapravo iza svakog slova stoji velika priča.
Ono što je s moje profesionalne strane važno, jeste da sam pet godina predavao tipografiju na univerzitetu, i radio sa studentima, kojima je takođe potrebno vreme da shvate koliki je značaj različitih tipografija. Oni za svoje projekte odu na različite stranice, kao što su Myfonts, i skinu određeni font, ali tek kad ga preuzmu, shvate da im taj font ne odgovara, jer ako govorimo o radu na španskom jeziku taj font neće imati sve akcente, ili neće imati čuveno slovo “enje”.
Kad skinete gotov font, shvatite da ničemu ne služi
Tek kad skinete gotov font shvatite da vam to ne služi ničemu. Mogu samo da pretpostavim kako to izgleda kada se radi na srpskom jeziku, gde imate i latinicu i ćirilicu, različita slova. Verovatno svi fontovi i tipografije nisu urađeni i za srpski jezik, da mogu dobro da funkcionišu. Činjenica je da ljudi rade godinama da bi razvijali sve ove fontove, da bi ih razvijali u različitim pravcima, da bi imali sva slova, određene znakove, da bi zabeležili određene foneme, da bi mogli da koriste tu tipografiju u boldu, italiku, različitim veličinama… Tako da ljudi provedu zaista i više godina radeći i razvijajući jednu tipografiju. Iza toga stoji ozbiljan metodološki rad, pa zato mislim da je važno da ljudi shvate koliki je značaj svega toga kada izaberu jedan običan font.
Bitno je i ono što bih poručio i profesionalcima. Razmišljajmo o tome da nije reč samo o estetici, što je sasvim u redu, ali font ne bi trebalo da bude samo estetski, već je to nešto što je i funkcionalno. Na kraju krajeva, koristimo ga u svakodnevnom životu.
