52. FEST omaž devedesetogodišnjacima?
Ovaj FEST kao da je omaž devedesetogodišnjacima. Nakon Polanskog, imamo i film Lilijane Kavani “Dok ne istekne vreme”, sa kojim baš i nije žurila dvadesetak godina. Šalu na stranu, obožavam Italijane, ali me taj njihov “leđere” (lagano) stil izluđuje. Tako ni sa ovim filmom radnja nigde ne žuri. Postepeno se razvija.
Od prve scene nam je jasno da je tema haos. Još samo da vidimo kako će na koga da utiče. Moraću bezobrazno da tvrdim da previše podseća na Đenovezeov “Savršeni stranci” jer ima mnogo sličnih elemenata. Prijatelji koji u vikendici čekaju da vrlo nezgodan asteroid zatre Zemlju, otkrivaju tajne o sebi i drugima, i sebi i drugima.
Osim što je u ovom filmu to jako površno, nedovoljno intrigantno ili katarzično, čak i nemaštovito urađeno. Za razliku od Đenovezeovog filma. Naravno, ne treba ih porediti. Kao da je Lilijana uzela savršenu formulu jedne italijanske drame i napravila dopadljiv i sladak film, bez da se previše potrudi.
Kliše na sve strane – žene koje ne vole muževe, žene koje otkrivaju da vole žene, žene koje otkrivaju da su im muževi gej, tinejdžeri koja ne haju za roditlje, hohštapler koji upravlja berzom… Svašta nešto već viđeno. Čula sam užasne komentare nakon projekcije i u glavnom su ih iznosili muškarci. Oni film nalaze dosadnim i to me je baš zabavilo jer se ženama dopao.
Kad smo kod zabave, nije mi bio naročito duhovit. Baš smo kao publika zašli u stereotip “ženskih” i “muških” filmova. Meni je bio lep. Volim italijanske filmove, lagane priče o prolaznosti vremena, glumce koji igraju…
Traje taman toliko koliko treba da se jedna neepohalna radnja razvije i završi. Da je duži, dosadio bi i meni. Ali ne mogu reći da ga ne gledate i da mi se ne sviđa. Dobra strana priče jeste što te stvarno natera da se zapitaš šta bi uradio da je kraj svega, da više nema vremena. I zašto ljudi tek kada su saterani u ćošak, od istrebljenja koje im preti, skupe hrabrost da žive i budu iskreni prema sebi i celom svetu.
Film pomalo zalazi i u večitu dilemu postoji li Bog i je li nauka jača od teologije kada su nebeske neprilike u pitanju. To se odvija kroz razgovore koje fizičarka Đulija vodi sa monahinjom, čiji lik tumači genijalna Angela Molina!
Fina je ideja, fina zamisao, za da se opustiš na koji sat tokom vikenda. Očekivala sam nešto malo dubokoumnije. Mada valja nekad i odmoriti mozak od toga.
Autor: Dragana Daničić
