Autor predstavio dokumentarac “Mogućnost raja”, koji će biti premijerno prikazan na 30. FAF-u
Novi film reditelja Mladena Kovačevića „Mogućnost raja“, koji je snimljen u Indoneziji, a čija svetska premijera je bila u Veneciji, u Srbiji će po prvi put biti prikazan u ponedeljak, 25. novembra u 20:30 časova u sali 6 mts Dvorane, u okviru takmičarskog programa 30. Festivala autorskog filma. Autor svoj dokumentarac opisuje kao nekonvencionalno ostvarenje, koje ima određenu vezu sa Danteovom Božanstvenom komedijom, i čija je centralna tema potraga za ličnim rajem, iza koje se krije potrebe svakog čoveka za samoostvarenjem.
„Mogućnost raja“ je sniman tako da sama indonežanska lokacija nije lako prepoznatljiva, već više upućuje gledaoca na to da se radnja događa u nekom neimenovanom ostrvu, objasnio je reditelj Kovačević na konferenciji za novinare, održanoj juče u Maršalovom salu u Mts Dvorani, podovom jubilarnog 30. FAF-a, koji će biti akutelan od 22. do 29. novembra u Beogradu, ali i širom Srbije.
„Uvek, kada sam razmišljao o Božanstvenoj komediji, za mene je to bilo delo o nekoj životnoj krizi, o potrazi za samoostvarenjem. Ta inspiracija je ustvari vrlo suptilna, inicijalna, i dala je neki formalni oblik, u smislu izbora lokacije, u kontekstu strukture filma. Dante je smestio Čistilište na ostrvo, na drugoj strani sveta, u sred okeana. Ovaj film se događa na jednom takvom rajskom ostrvu,“ rekao je autor dodajući da i ovaj film ima sedam priča i prolog, koji se događa na vrhu ostrva, poput Danteovih sedam krugova i zemaljskog raja na vrhu.
„U prologu posmatramo lokalnu decu, devojčice koje idu u školu i žive jedan sasvim običan svakodnevni život, bez obzira što su okružene palmama, tropskom vegetacijom i tim rajskim prizorima. One u tome ne vide ideju raja, na način ka koji mi to vidimo. To je i centralna ideja, da raj nije pitanje okruženja, već način na koji mi percipiramo to okruženje,“ kaže Mladen, koji je svoj prethodni, nagrađivani film „Srećna Nova, Jivu“, takođe snimao na udaljenoj lokaciji, u Kini, u gradu u kojem se nalazi 600 fabrika novogodišnjih ukrasa. Plan mu je, ako mu to okolnosti dozvole, da sledeći filmski pohod ostvari u Severnoj Koreji.
Da ovakvim filmovima, pored umetničke vizije, same okolnosti diktiraju šta će na kraju biti prikazano, potvrđuje autor, uz objašnjenje da uživa u ovakvoj formi, pa čak i u ograničenom vremenu za snimanje, jer to zahteva neke precizne postupke koji dovode do realizacije.
„To jeste dokumentarna forma, ali puno toga nastaje kao posledica indikacija, intervencija… Iniciram situacije, koje guraju priču napred. U igri su najčešće likovi kojima je jasan takav filmski postupak, pa i oni sami doprinose narativu, svojim predlozima,“ rekao je Kovačević, koji ima već iskustva u radu s ljudima čiji jezik tokom snimanja ne razume.
„Intenzivno sam razgovarao s tim likovima. Interesovale mu me njihove pozadinske priče, planovi za budućnost… Najviše me je zanimalo šta im se, trenutno, bitno događa u životu, što nisu nužno neki dramatični momenti. Tako da sam unapred znao šta će biti tema, pa sam onda pratio emocije tih likova. Vi osećate ritam tih emocija, a bitno je da budete strpljivi, da vidite šta će se dogoditi. Pustim ih da to traje, pa u montaži odlučujemo koje delove dijaloga ćemo da zadržimo,“ zaključio je Mladen, koji poptisuje i scenario i produkciju, ističući značaj montažerke Jelene Maksimović, s kojom je radio pet dugometražnih filmova, i u nastanku „Mogućeg raja“. Ekipu čine još i: snimatelj Marko Milovanović, kompozitorka Rebeka Karijord, dizajner zvuka Jakov Munižaba… uz producentkinju Ivu Plemić Divjak, i koproducentkinju Elin Lileman Erikson.
