Kulturni četvrtak u DKSG

U četvrtak 12. januara u Domu kulture „Studentski grad“ publiku očekuje veoma bogat program.

U Maloj sali (19h) biće prikazan film „Mogu li da uđem“ vizuelne umetnice Koštane Banović, u Klubu-knjižari Magistrala (19h) izdavačka kuća Bernar (Nikola Drobnjaković i Boško Milosavljević) predstaviće izabrana dela Gilberta Kita Čestertona, dok će u Velikoj sali (20h) gost DKSG biti Beogradsko dramsko pozorište sa predstavom „Moje dete“.

G.K. Česterton (29.5.1874 – 14.6.1936, London), engleski književnik, čiji raznoliki opus uključuje novinarstvo, poeziju, biografiju, religiozna dela, fantaziju i detektivsku fikciju, rođen je u Kensingtonu. Pohađao časove ilustracije i književnosti. Od 1896. radio u izdavaštvu, a 1902. počeo da se bavi novinarstvom i književnom kritikom. Imao je nedeljnu kolumnu u Daily News-u, a zatim u The Illustrated London News-u, koju će raditi narednih 30 godina. Pisao je i za svoje novine, G. K.’s Weekly. Kao mlad zainteresovao se za okultno, a kasnije se okrenuo ortodoksnim hrišćanskim uverenjima. U svakom smislu neobična pojava, gotovo dva metra visok, veoma krupan, nosio je ogrtač i zgužvani šešir, štap u ruci i cigaru u ustima. Vodio je debate sa Šoom, H. G. Velsom, Bertrandom Raselom… Predložen za Nobelovu nagradu ‘35, napisao je 80 knjiga, nekoliko stotina pesama, 200 priča, 4000 eseja i nekoliko scenarija. Književni i društveni kritičar, istoričar, scenarista, teolog, autor članaka za Enciklopediju Britaniku, čiji najpoznatiji lik je detektiv-sveštenik, a najpoznatiji roman Čovek koji je bio četvrtak. Ostala dela: Napoleon sa Noting Hila, Obris zdravog razuma, Varvarizam Berlina, Zločini Engleske, Kugla i krst, Klub uvrnutih zanata, Pravoverje…

moje dete 6 v — Iz predstave “Moje dete”

Komad Moje dete Stojana Srdića, nagrađen godišnjom nagradom Udruženja dramskih pisaca Srbije Branislav Nušić za 2014. godinu, uvodi u pozorišnu produkciju nekoliko ključnih, ali najčešće prećutkivanih socijalno-angažovanih tema: položaj i uslove života Roma u urbanom okruženju, nasilje u porodici, seksualno zlostavljanje dece, pubertetsku trudnoću… Ova veristički ispraćena socijalna tragedija, priča je u prvom planu o Romima, ali poseduje i univerzalne premise o posledicama neobrazovanja i siromaštva na raspad porodice, moralnih vrednosti, ljudskosti uopšte. Komad daje gotovo dokumentaristički brutalnu sliku načina – ne može se reći – života, već opstajanja u začaranom krugu marginalizovane i izopštene grupe, koju je teško razbiti.