U petak, 7. decembar u 20.00 časova, na Maloj sceni Opere i teatra Madlenianum biće održana prva premijera ove godine a u pitanju je romantična komedija Dolce vita.
Tekst Jelene Paligorić Sinkević Dolce vitaje izabran na Konkursu za mlade pozorišne stvaraoce, a zadati žanr je bio romantična komedija. Jelena je pored teksta, okupila i autorski tim (najmlađi u ovom trenutku u beogradskim pozorištima): Jug Đorđević, reditelj, Ivana Jelić, scenograf, Lara Popović, kostimograf, Anka Gaćeša Kostić, koreograf i Andrej Sinkević, kompozitor, napisavši emotivnu priču za sjajnu glumačku ekipu u kojoj su: Snežana Jeremić Nešković, Ljiljana Stjepanović, Anka Gaćeša Kostić, Tamara Aleksić, Branislav Zeremski iMinja Subota, kao dobri duh predstave, a kuriozitet je da se kao Baba Dara pojavljuje Branka Veselinović.
Publika Madlenianuma će premijerno da gleda praizvođenje na Maloj sceni 7. decembra, sa reprizama 10. i 13. decembra od20 časova. Mlada dramska spisateljica stvorila je romantično dramsko tkivo namenjeno svojoj generaciji, ali i generaciji svojih roditelja i njihovih roditelja. Tim predstave Dolce vitapodseća publiku na duh Beograda koji se nezaustavljivo prenosi iz generacije u generaciju i, iako na prvi pogled skrajnut od centalnih gradskih zbivanja, čini da srce Beograda kuca plemenitošću, toplinom, iskrenim zajedništvom i nežnošću. U Madlenianumu se iskristalisalo da u ovom trenutku gledaoce treba nahraniti osećanjima koja donose optimizam i ljubav prema životu.
„Romantičnu komediju sa songovima, Dolce vita, pisala sam kad je moj sin imao devet meseci. Potpuno ubeđena da je moguće napraviti mikrosvet, koji postoji nezavisno od sveta za koga je malo reći da je surov. Živeli smo u Pragu i ja sam hodala Vaclavskim namestima do škole jezika. Kada bih samu sebe pitala šta mi nedostaje odgovor bi bio samo jedan – miris kesten-pirea. Pišući ovaj komad ja sam izmaštala jedno mesto u pozorištu u kome u centar pažnje dolaze likovi koji vode obične živote, ali nisu marginalci. Oni su srećni u svom danu, njihove muke su postojeće iako se prećutkuju. Oni žive iako ih niko ne primećuje“, kaže spisateljica i dodaje „Verujem da je jedini način za čuvanje zdravog razuma izgradnja sopstvenog mikrosveta. Isto tako, gradeći nešto svoje, kako u životu, tako i u pozorištu, mi činimo ovaj svet boljim mestom. Moj izbor je bio da dam glas ljudima pored kojih svaki dan prolazimo, kojima se smejemo, ali koji nemaju dovoljno prostora. Dolce vitaje priča o opstanku u svetu koji sistematski ne priznaje bilo kakvu nežnost.“
Dolce vita je komad:
O srećnoj prošlosti,
O stvarima koje nestaju i dolaze,
O porodičnim tajnama,
O receptu koji nedostaje,
O samoći,
O new agegeneraciji,
O ljubavi prema Beogradu,
O avanturama na koje nismo spremni,
O zaljubljenosti koja ne poznaje vreme,
O tortama, slatkišima i kolačima…
Kažu da je recept za sladak život poput recepta za savršen kolač! Ako je to i istina, i ako pronađemo taj savšreni recept za sladak život, šta se dešava onog trenutka kada se taj recept izgubi?! Komad Dolce vitau bukvalnom smislu pokušava da odgonetne i pronikne u gore postavljeno pitanje. Naime, u jednoj beogradskoj poslastičarnici, sa ogromnom tradicijom, zatičemo dve generacije žena, vlasnica te poslastičarnice, kako se bore da budu i ostanu u korak sa sadašnjim trenutkom. Jedna poseta neočekivane gošće „preti” da spase poslastičarnicu. Ali ni ta posetiteljka ne dolazi praznih ruku. Ona sa sobom nosi jednu veliku porodičnu misteriju u obliku recepta za savršen život.
Da li će naše junakinje uspeti da odgonetnu tu misteriju i spasu svoje nasleđe od zaborava?
Ova romantična komedija posvećena je ženskim prijateljstvima. Četiri žene, koje su u fokusu ove priče, napravile su bajku od svakodnevnice. Ljubavna priča dešava se između najstarijih aktera naše priče, onih koji su već u trećem dobu. U svetu terora mladosti i godina, u brzini svakodnevice Jelena Paligorić Sinkević je napravila priču o prijateljstvu i ljubavi. Važan aspekt ove priče je muzika. „Ona je citat na šlagere, na vreme kada se muzika slušala, a ne gledala“, kako kaže Jelena. Predstava Dolce vitanije romantizacija prošlih vremena već pokušaj da iz svega što je prošlo uzmemo najbolje i živimo u sadašnjosti.
