Natalija Obrenović – Priča jedne kraljice, predavanje u okviru Tribine ljubitelja istorije Beograda, biće održano u ponedeljak, 3. juna u 18h u Konaku kneginje Ljubice.
Predavač: dr Ljubinka Trgovčević, istoričar, Fakultet političkih nauka u Beogradu.
Natalija Obrenović (1859-1941), kneginja i prva novovekovna srpska kraljica, bila je žena visokog porekla. Vrlo mlada, udajom za kneza, a potom kralja Milana Obrenovića, sa samo 16 godina postala je vladarka Kneževine Srbije. Živela je drugačije nego što su živele druge žene toga doba.
Iako je njen život uglavnom bio vezan za brak i porodicu, kraljica Natalija imala je važnu ulogu u društvenom životu Srbije, posebno u emancipaciji žena, organizaciji pomoći za siromašne i negovanju ranjenika, naročito tokom srpsko-bugarskog rata.
Rodila se u Firenci, a kao dete je ostala siroče. U braku punom nesporazuma, sa kraljem Milanom, bila je 13 godina. Majka je kralja Aleksandra Obrenovića, kome je, tokom njegove vladavine, pokušala da bude glavni savetnik. U njenom društvu se kao dvorska dama nalazila i Draga Mašin, čije je venčanje sa Aleksandrom bilo za Nataliju veliko razočarenje. Posle majskog prevrata 1903. godine sva imovina porodice Obrenović pripala je Nataliji. Od tog trenutka, ona je postala veliki dobrotvor, pre svega Beogradskog univerziteta. Nakon atentata na njenog sina, kralja Aleksandra, nije se vraćala u Srbiju. Utehu je našla u veri – prešla je u katoličku veru i zamonašila se.
U Srbiji je, sa prekidima, živela svega oko 15 godina, a tokom svog dugog života bila je svedok pet ratova (dva srpsko-turska, srpsko-bugarski, Prvi i Drugi svetski rat).
Umrla je sama i zaboravljena, u manastiru u Parizu.
