Foto: Novinarka Dragana Daničić sa glumcima Ćinom Darinom i Lorensom Ferom
Poslednjih godina svedoci smo ekspanzije blokbastera čiji su glavni likovi heroji. Međutim, antiheroji i negativci, u raznim oblicima umetnosti, uvek su privlačili više pažnje i pobrali više simpatija. O tome zašto lako osećamo empatiju prema takvim likovima, pričali smo sa glumcima filma „Crni anđeo“ („El Angel“) koji su otvorili 47. FEST, u organizaciji Dexin filma.
Film reditelja Luisa Ortege i producenta Pedra Almodovara rađen je donekle prema motivima istinite priče o argentinskom kriminalcu (Кarlos Eduardo Robledo Puč, danas ima 67 godina) koji je osuđen na doživotnu robiju. Reditelj prikazuje Кarlosa kao adolescenta koji je zbog svog božanskog i nevinog izgleda dobio nadimak Anđeo, njegovu sasvim pristojnu porodicu, normalno detinjstvo i nimalo se ne udubljuje u korene njegovog kriminala. Кarlos veruje da je lopov po rođenju, bez preteranog razloga, ubeđen da čovek treba da živi svoj maksimum slobodno. Prava priča počinje kada Кarlos (Lorenso Fero) snage udružuje sa drugom Ramonom (Ćino Darin).
Ono što karakteriše ovaj, ali i mnoge druge filmove, jeste činjenica da na kraju filma često navijamo da se “posrnuli” lik spasi, koliko god da je loš.
Da li je pogrešno da nas privlači harizma negativca?
Stručnjaci tvrde da je sve u redu dokle god se zadržimo na filmskoj imaginaciji, izbegavajući projektovanje takvih emocija na stvaran život.
Merijam Vebster rečnik objašnjava definiciju antiheroja kao „ljudi koji nisu nužno loši, već samo nisu zainteresovani da se ponašaju kao heroji“.
Ćino Darin kaže da je upravo taj dualizam (anti)heroja u svakom čoveku.
„Moj lik nije zasnovan na čvrstim činjenicama, već sam imao slobodu da izmišljam njegove osobine. Zato sam lik kreirao kao momka koji čini niz loših stvari jureći za slavom. Moje mišljenje je da se psihologija jednog kriminalca ne razlikuje mnogo od psihologije nas normalnih ljudi.” izjavio je Darin. On kaže da je suština ljudi da jure za stvarima koje su im nedostižne, da se takvi likovi igraju sa sopstvenim ograničenjima dozvoljavajući nam da dosegnemo granice i osetimo stvari koje ne bismo mogli u stvarnom životu, te da su nam zato i prividno simpatični.
„Veoma je teško prepoznati loše ljude po izgledu. Ovim filmom hteli smo da prikažemo ličnost koja je istovremeno nežna i mračna. Кarlito deluje nežno, sa plavim uvojcima i anđeoskim likom, a potom ubija ljude. Parafraziraću reditelja koji kaže da, ako đavo postoji, mora da je očaravajuć.“ kaže Lorenso Fero. On ističe da demon prerušen u anđela može prevariti sve.
„To možemo primeniti na mnoge ljude u realnom životu. Pretvaraju se da su anđeli, a zapavo su veoma mračni i lažni iznutra. Što se tiče antiheroja, mislim da su esencijalni za postojanje opšteg društva, jer bez njih nema ni heroja.“ izjavljuje Lorenso.
Psiholozi tvrde da su negativni likovi često prikazani kao realne osobe bliže ljudskim bićima, te da ponekad možemo da se poistovetimo sa njima, jer na taj način možemo da prigrlimo i negativnu stranu sebe.
U šali smo pitali Ćina zašto nije poveo i svoju devojku, izuzetno talentovanu i popularnu glumicu Ursulu Korbero (La casa de papel). Kako kaže, nameravala je da dođe, ali se nove epizode serije snimaju sredom i petkom, pored mnogih drugih obaveza koje ima. Tako da će nekom drugom prilikom Srbiju sigurno posetiti zajedno.
Autor teksta je Dragana Daničić.
Foto: promo, i Dragana Daničić privatna arhiva
