Čije sunce greje, koja i zbog čega je to generacija koja je omanula, i na koji način prevazići autocenzuru? Da li se u pričama majora Koste i njegove taksitkinje, nekadašnje izbeglice i prostitutke Marije, tokom zajdničkog putovanja ka Krfu, oslikava i sudbina onih koje sam pisac naziva žrtvama tranzicije, razgovoramo s Majićem nakon njegovog radnog dana, kada je odložio sudijsku kapu a zauzeo svoje sasvim drugačije, ali podjednako udobno, mesto romanopisca:
Joined10/06/2012
Articles723
Tijana Janković-Jevrić studirala je menadžment u umetničkoj produkciji i novinarstvo na “Akademiji lepih umetnosti”, kao i kameru na “Dunav filmu”. Umetnost joj je veoma bliska - u njoj uživa i kao gledalac i kao stvaralac. Uređuje, piše i fotografiše. Voli da istražuje i saznaje, da upoznaje i da zapitkuje, pa joj je intervju najdraži. Piše za sve rubrike.
Imajući u vidu bogatu i višedecenijsku karijeru značajnog, savremenog, italijasnkog filmskog autora, i njegovo predavačko iskustvo, razgovarali smo o kreativnosti, procesu rada na filmu, o ekranizacijama. Pokušali smo da saznamo šta je tajna koju profesor matematike Pjetro šapuće svojoj nekadašnjoj učenici a potom i ljubavnici Terezi u "Poverenju", filmu koji temu iz naslova tretira u različitim međuljudskim relacija na način koji gledaoca drži na tihoj vatri i u sopstvenim strahovima, do samog kraja:
Prošle nedelje, došao je iz Madrida, gde trenutno živi i radi kao grafički dizajner, menadžer u kulturi, i kao predavač, kako bi i u Srbiji održao razgovor na temu „Značaj tipografije u grafičkom dizajnu”. Deo njegovog veilkog profesionalnog iskustva u dizajnu, odnosno tipografiji, kao i mali uvid u kulturno bogastvo regije iz koje dolazi, prenosimo vam u intervjuu, koji je nastao uoči njegovog susreta s publikom u Servantesu.
Možda je snimanje filma zapravo jedini način da se ne pretvorimo u kamen? Ovo je pretpostavka kratkog esejističkog filma “Od statue tražimo samo da stoji mirno”, autorke grčko-italijanskog porekla i francuskog đaka Daphné Hérétakis, koji je prikazan, u okviru slekecije Hrabri Balkan, na ovogodišnjem 30. Festivalu autorskog filma, čije zatvaranje je bilo u petak, 29. novembra. Ovom prilikom, rediteljki je uručeno i posebno priznanje jubilarnog izdanja festivala.
Novi film reditelja Mladena Kovačevića „Mogućnost raja“, koji je snimljen u Indoneziji, a čija svetska premijera je bila u Veneciji, u Srbiji će po prvi put biti prikazan u ponedeljak, 25. novembra u 20:30 časova u sali 6 mts Dvorane, u okviru takmičarskog programa 30. Festivala autorskog filma. Autor svoj dokumentarac opisuje kao nekonvencionalno ostvarenje, koje ima određenu vezu sa Danteovom Božanstvenom komedijom, i čija je centralna tema potraga za ličnim rajem, iza koje se krije potrebe svakog čoveka za samoostvarenjem.
Italijanski fotograf Nicolò Filippo Rosso, čija izložba “Exodus”, nagrađena World Press Photo nagradom (2020), otvara Međunarodni festival fotografije Vizualizator u sredu, 20. novembra u 18 časova u Muzeju primenjene umetnosti, dobitnik je brojnih priznanja u oblasti fotografije, a ovaj put je i beogradski gost.
Kako je filmskim jezikom, spajajući ples i muziku na relaciji Beograd-Berlin opisala život naše reformatorke, teoretičarke umetničke igre, filozofkinje, feministkinje, koreografkinje i prve novinarke lista "Politike" Marije Mage Magazinović (1882-1968), filmska autorka nam objašnjava u razgovoru, za koji je s velikom ljubaznošću i voljom izdvojila vreme u svom veoma gustom festivalskom rasporedu.
Da postporođajna depresija nije umišljeni problem modernog doba, kao što se ponekad komentariše, već stvarnost mnogih majki, potvrđuje nam i doktor medicine i specijalista psihijatrije Aleksandra Damjanović, koja je i sama, nakon rođenja svoje ćerke Sofije, osetila težinu takvih osećanja.
Svoje iskustvo u prvim danima majčinstva, koje je u njenom slučaju značilo čak i zamenu beba u porodilištu na dan, opisala je u kratkoj priči “Postporođajna depresija: moja priča”, koja je objavljena u zbirki grupe autora“Mama sve je u redu, utorak je u sredu” (Vulkan), zajedno s tekstovima još tridesetak mama.
Jubilarna, dvadesta filmska smotra angažovanog, igranog i dokumentarnog film “Slobodna zona” prvi je festival koji će biti otvoren u Plavoj sali Sava Centra, i to 6. novembra projekcijom filmova „Čovjek koji nije mogao šutjeti”, Nebojše Slijepčevića i „Anora”, Šona Bejkera. Ostala ostvarenja ovogodišnje selekcije biće prikazivana, osim u različitim salama u Beogradu i u još tri grada, u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
Kao predstavnik italijanske izdavačke kuće “Sergio Bonelli Editore", ilustrator i strip-crtač Danijele Statela gostovao je na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Kako nam je rekao, njegov strip junak Zagor Beograđane pozdravlja usklikom: „AHHHJAAAAK!”.
Crtež je umnožio, a kopije je poklanjao prisutnim ljubiteljima, uz posvetu i autogram.
Jubilarni, 60. Oktobarski salon, posvećen vizuelnim umetnostima, počinje u nedelju, 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda, i to na desetak različitih lokacija u gradu već od 13 časova, dok će svečano otvaranje biti upriličeno nešto kasnije, od 18 časova u Muzeju afričke umetnosti, uz poseban program u još par prostora. Umetnički sadržaj ovogodišnjeg izdanja Oktobarca čine tri različita kustoska koncepta, koja su nazvana: "Trag", "Estetika susreta" i "Nada je disciplina". Uvod u sve što nam predstoji bio je performans "Obrok", koji je privukao pažnju prolaznika u centru grada, prošlog petka.
Ovogodišnji, četrdeseti po redu, Beogradski džez festival otvoriće dva koncerta 24. oktobra u MTS Dvorani, kada će prvi nastupati Big Band RTS s uvaženim dirigentom, pijanistom i aranžerom Alanom Brodbentom, a zatim i vodeća svetska džez pevačica Sesil Meklorin Salvant. Slavljenički program, kojeg čine kako aktuelni džezeri svetske i domaće scene tako i osvrt na muziku nekadašnjih učesnika, planetarno poznatih džez imena, obeležiće ujedno i još jedan važan jubilej a to je 60. rođendan svog osnivača, Doma omladine Beograda.
Za komad o muško-ženskim odnosima “Muška suza”, koji će premijerno biti izveden u subotu, 12. oktobra u JDP-u, reditelju Aleksandru Popovskom drama “Na glavnom drumu”, Antona Pavloviča Čehova, poslužila je kao osnova. Tu su utkane, takođe, i jednočinke “Medved“ , „Prosidba“, "Tatjana Rjepina", kao i pripovetka „Šala“. Dramaturg je Vesna Radovanović, dok je adaptaciju i dramatizaciju radio David Jakovljević, publici poznat zbog filmova "Usekovanje" i "Jorgovani". U predstavi igraju: Vojin Ćetković, Sanja Marković, Nenad Jezdić, Miodrag Dragičević, Zoran Cvijanović, Milena Živanović, Miloš Samolov, Teodora Dragićević (po prvi put u JDP-u) i Teodor Vinčić.
Beogradska premijera predstave “Ućutkivanje Sokrata”, o poslednjim danima života antičkog filozofa, prema tekstu britanskog autora Hauarda Brentona, a u režiji Nebojše Bradića, biće premijerno izvedena 11. oktobra na sceni Bitef teatra. Svoje prvo igranje doživela je letos u Tivtu, gde je, prema rečima glumaca Bojana Dimitrijevića, koji je u glavnoj ulozi Sokrata, i Jugoslava Krajnova, koji igra Sokratovog antipoda, bila lepo prihvaćena od publike.
Američki kompozitor primenjene muzike Austin Wintory, poznat zbog svojih kompozicija za video-igre, među kojima su i "Journey", "Assassin's Creed Syndicate", i "Abzu", gostovao je u Beogradu prošle nedelje. Povod je bio koncert "Level One Concert" na kom je dirigovao ispred orkestra Fame's Institute iz Makedonije. Dan kasnije, Austin Wintory je pred publikom govorio o svom stvaralaštvu na neposredan i inspirativan način.
Predstava “Šarlota Kasteli”, inspirisana čuvenim Krležinim „Glembajevima“, premijerno će biti izvedena 28. septembra na sceni Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta, a u režiji nagrađivanog autora, crnogorskog reditelja, dugogodišnjeg profesora glume na FDU Branislava Mićunovića. U ulozi Šarlote je Isidora Simijonović, a ostale uloge, Glembajeve tumače: Andrija Kuzmanović, Marko Gvero, Dunja Stojanović, Amar Ćorović, Daniel Sič, Milan Zarić i Pavle Pekić.
Reditelj dokumentarnog filma o prvoj reci na svetu koja je dobila pravni status osobe, živog bića, Petr Lom gostovao je zajedno sa svojom suprugom, producentkinjom Korin van Eherat u Beogradu, u okviru jubilarnog, dvadesetog festivala vrhunskih ostvarenja evropskog dokumentarizma “Sedam veličanstvenih”.
Razgovarala sam sa kustosom-pedagogom Zoranom Tošićem iz Muzeja Jadra, autorom više istorijskih knjiga i izložbe „Podzemni grad Kamena devojka“ u Malom Zvorniku, i tako saznala nešto više o muzejskom eksponatu „jadarit“, mineralu kojeg su američki i srpski geolozi otkrili u Jadarskom basenu 2004. godine, ali i o iskopavanju oko trideset humki u Paulju.
Idući tragom lepote koja (ne)će spasiti svet, što je i slogan ovogodišnjeg izdanja pozorišnog festivala Bitef, koji će biti održan od 25. septembra do 4. oktobra, a na čiji poziv smo se i bili u obilasku Jadra, posetili smo Loznicu, Tršić i Banju Koviljaču.
Dve decenije tradicije revijalnog prikazivanja vrednih selekcija dokumentranih filmova iz celog sveta, Festival “Sedam veličanstvenih” obeležiće još jednim sedmičnim izdanjem od 13. do 19. septembra u MTS dvorani.