Uz pitanje da li umetnost može da promeni svet i da li je to dovoljno?
Jubilarna, dvadesta filmska smotra angažovanog, igranog i dokumentarnog film “Slobodna zona” prvi je festival koji će biti otvoren u Plavoj sali Sava Centra, i to 6. novembra projekcijom filmova nagrađenih Zlatnom palmom „Čovjek koji nije mogao šutjeti”, Nebojše Slijepčevića i „Anora”, Šona Bejkera. Ostala ostvarenja ovogodišnje selekcije biće prikazivana, osim u različitim salama u Beogradu i u još tri grada, u Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
Takođe, jedna od opcija za praćenje progama je i platforma KinoKauch, na kojoj će svež program biti aktivan od 12. novembra. Filmovi su raspoređeni u tri selekcije, i prikazuju teme kao što su porodica, sloboda, ali i veštačka inteligencija. Pored filmova, tokom manifestacije biće održana i posebna celina Kompas, koja je rezervisana za razgovor.
Program festivala čine 77 naslova, od kojih je oko četiri iz naše zemlje, a ostala ostvarenja su iz 37 drugih zemalja. Jedan od njih „Uvek postoji sutra”, Slobodna zona je poklonila svojoj publici tako što je omogućila besplatnu projekciju, za koju karata više nema, ali će naslov biti ponovo prikazan i to na svečanom zatvaranju festivala 11. novembra u 20 sati u Domu omladine Beograda.
“Trudili smo se da dođemo do Zlatne palme, filma „Anora” Šona Bejkera, a onda smo spletom okolnosti došli i do ovogodišnje Zlatne palme i filma „Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića, čoveka koji je sve svoje filmove prikazao na Slobodnoj zoni”, rekao je direktor i jedan od selektora Slobodne Zone Rajko Petrović na konferenciji za novinare juče u DKC-u, prostoru o kojem on, dalje, kaže: “Našli smo se u ovoj sali, koja nam je naročtio važna, jer je jedina u kojoj 20 godina u kontinuitetu prikazujemo filmove. Bez obzira na proširenje festivala tokom godina, ovu kuću doživljavamo kao svoj dom. Za ovaj prostor nas vezuje i Nebojša Popović, nekadašnji novinar i filmski urednik DKC, koji je dao ime našem festivalu.”
Dominacija ženskih likova
U Međunarodnoj selekciji festivala dominiraju ženski likovi, one su i čuvarke sećanja i graditeljke budućnosti – odvažno se suprotstavljaju zabranama, nametnutim ulogama, one su samosvesne i nezaustavljive, jer osećaju da njihova borba seže mnogo dalje od trenutne političke ili ekonomske situacije, društvenih tabua ili interesa elite”, kaže selektorka Branka Pavlović, čiji film Maga 1909. će biti prikazan takođe na festivalu. Reč je o eksperimentalnom dokumentranom filmu, u kom su učestvovali amateri i profesionalni igrači iz Beograda i Berlina.
Osim njenog filma, na festivalu će biti prikazana još dva srpska filma kratkometražna filma „Rujna zora”, Ivana Đurovića, o mladiću čije predrasude o ženama pretvaraju jedan, naizgled, romantični izlet u borbu za život i smrt i „U tihoj dolini” o Cveti, Slovenki u Vojvodini, Vladimira Šojata. Takođe i jedan slovenačko-srpski dokumentarni dugometražni film „Sto godina”, Maje Doroteje Prelog, bojno polje nezaceljenih rana i bolno preispitivanje rediteljke šta, zapravo, znači „biti zajedno”.
Filmove koje je selektorka izdvojila su: „Uspomene tela u plamenu” Antonele Sudasasi i „Tehačapi” Ži-Era. O njima je rekla:
„Uspomene tela u plamenu” prati tri žene u godinama koje pričaju o svom ličnom i seksualnom oslobađanju u jednom patrijarhalnom sistemu. Iako je film smešten u Čile, i generacije žena na našim prostorima će se prepoznati.
Autor dokumentarca „Tehačapi”, fotograf i grafiti umetnik Žan Rene (Ži-Er), snimao je u strogom istoimenom zatvoru u Kaliforniji, gde je imao priliku da radi sa osuđenicima na kreiranju umetničkog dela. Film postavlja pitanje kojim se i Slobodna zona bavi već 20 godina – da li umetnost može da promeni svet i da li je to dovoljno. Iako ne daje definitivni odgovor, film se bavi temom zatvora, izolacije i pružanja druge šanse.”
Balkanska porodica
O selekciji Horizonti Balkana, selektor Ivan Bakrač kaže da porodica kao tematsko središte često otkriva slojeve ljudskih odnosa, intime i društvenih tenzija, a ovogodišnja regionalna selekcija donosi mogućnosti narativa koji kroz različite pristupe istražuju tu univerzalnu temu.
Među odabranim filmovima su i: „Tri kilometra do kraja sveta”, i „Bez vetra”, „Šume šume”, „Naša djeca”, „Sveta nedelja” i „Jedan od onih dana kada Heme umre”.
“Jedan od najvećih hitova ove selekcije je dokumentarac „Naša djeca” Silvestra Kolbasa, veoma intimni portret njegove porodice koji se bavi odnosom prema deci, supružniku i profesiji, kao i tome koliko kao umetnik i autor imate prava da život najbližih predstavite svima”, istakao je Bakrač, dodajući da je „Jedan od onih dana kada Heme umre”, Murata Firatoglua, film koji bi svi trebalo da gledamo, bilo da razmišljamo o tome šta je patrijarhalno nasleđe ili kako da se nosimo u situacijama kada smo pred pucanjem.
Ispitivanje granica u savremenom filmskom svetu
Sve brži razvoj alata za veštačku inteligenciju pokreće mnoga pitanja koja, hteli mi to ili ne, utiču na razvoj savremenih vizuelnih medija.
Zbog toga će gosti Sonara biti različiti kreativni ljudi iz sveta filma i fotografije, koji će pokušati da započnu dijalog o trenutnoj primeni AI-ja ali i svemu onome što može uslediti, otvarajući pandorinu kutiju od koje često zaziremo. Od pisanja scenarija do izrade filma i video efekata, koliko se možemo (i da li treba) pouzdati u veštačku inteligenciju?
“Ideja nam nije da zauzimamo stav, već da obradimo aktuelne svetske teme poput štrajka scenarista i glumaca u Holivudu, pisanje scenarija, lažne vesti, deep fake, vizuelnih efekata i drugih vrsta generisanja sadržaja putem VI, kojih ima i u dokumentarnim filmovima, rekla je jedna od urednica Sonara Lena Trifunović.
Govorni segment Slobodne zone, Kompas, biće održan nakon projekcije filma „Veni vidi vici” Danijela Hesla i Julije Niman, u produkciji Ulriha Zajdla.
Više informacija o celokupnom programu i satnicama nalazi se na zvaničnom sajtu festivala.
