Predstava “Šarlota Kasteli”, inspirisana čuvenim Krležinim „Glembajevima“, premijerno će biti izvedena 28. septembra na sceni Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“ Beogradskog dramskog pozorišta, a u režiji nagrađivanog autora, crnogorskog reditelja, dugogodišnjeg profesora glume na FDU Branislava Mićunovića. U ulozi Šarlote je Isidora Simijonović, a ostale uloge, Glembajeve tumače: Andrija Kuzmanović, Marko Gvero, Dunja Stojanović, Amar Ćorović, Daniel Sič, Milan Zarić i Pavle Pekić.
Prva drama od tri iz glembajevskog ciklusa, u koji spadaju i „U agoniji“ i „Leda“, je i „Gospoda Glembajevi“, koja govori o raskolu unutar aristokratske porodice, u periodu neposredno pre početka Prvog svetskog rata. Ovaj put, u fokusu je, kao centralni lik, baronica Šarlota Kasteli, čije ime je i u nazivu predstave.
Da je u pitanju pozorišno delo iz 1929. godine, a koje komunicira sa sadašnjicom, potvrdila je i crnogorska književnica i dramaturškinja Dragana Tripković, koja je za potrebe ove predstava, u njenoj građi koristila, osim drama i Krležine eseje i poeziju. Tako da komad “Šarlota Kasteli”, pored toga što je inspirisana dramom “Gospoda Glembajevi”, u sebi sadrži, takođe i rečenice i replike i iz drugih književnikovih dela. Svaka reč u njoj izgovorena je identično kao i u originalnim delima hrvatskog književnika – od reči do reči, ali je ujedno u pitanju i jedan novi Krleža, objasnila je Dragana.
Miroslav Krleža (1893-1981) je hrvatski književnik, a njegova najvažnija de su: Gospoda Glembajevi, Povratak Filipa Latinovića, U agoniji, Na rubu pameti, Banket u Blitvi, Leda…
“Za sve ono što sam ja morala u ovim posteljama, ja sam bila vrlo slabo plaćena! I ja ne znam: možda povrh nas postoji nešto, ali ja sam, tako mi Bog pomogao, tu svoju glembajevsku transakciju vrlo skupo platila! Krvavo! Strahovito krvavo!”, u predstavi kaže Šarlota Kasteli, čiji lik tumači Isidora Simijonović, glumica koja je u BDP igrala i u predstavama Cement Beograd, Jugojugoslavija i Sumrak bogova.
Baronica Šarlota Kasteli kao persona ukazuje na poziciju žene kako nekad tako i danas i juče, kaže reditelj Branislav Mićunović, dodajući: „Žena koja je obeležena problematičnim moralom je u suštini mnogo moralnija, mnogo poštenija od svog okruženja koje je ravnodušno. Jednako ovom vremenu po ravnodušju po empatiji, po surovosti, po ubistvu, po krvi… svim onim što nas okružuje. Vrlo mi je dragocen taj dramaturški paradoks.“
Šarlota Kasteli iz “Gospode Glembajevih” udala se za Ignjata Glembaja, vlasnika banke i glavu porodice, iz računa, a svoj šarm koristila je da bi zavodila muškarce. Njegova je druga žena.
Zadatak na predstavi je bio taj da se realizuje poput omaža Krleži, da se očuva taj duh i jezik tog vremena, objasnila je glumica Isidora Simijonović , rekavši: „Bilo je potrebno da se izborimo s jedne strane s tim nečim što je forma a s druge strane da svojim bićima budemo prisutni i mi.“
Scenografiju za predstavu radio je naš istaknuti scenograf Aleksandar Denić, član ugledne Akademije umetnosti u Berlinu, kostim Tatjana Radišić a muziku Stefan Ćirić.
Prva repriza je već 29. septembra.
foto: Tijana Janković-Jevrić
