Premijera predstave Bolest mladosti, prema komadu nemačkog književnika Ferdinanda Bruknera iz 1929. godine, a u režiji i adaptaciji rediteljke mlađe generacije, dobitnice nagrade Bojan Stupica za režiju, Jovane Tomić, biće održana u subotu, 16. septembra od 20 časova na na Sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Ljubav, socijalna i društvena pitanja, kao i borba sa samim sobom u poznom pubertetu, prema rečima glumca Miodraga Dragićevića, čine ovu predstavu svojevrsnim kompasom za mlade ljude današnjice.
O univerzalnosti mladalačih dilema, odnosno o tome kako jedan nemački tekst iz 1929. godine može da bude prepoznatljiv u ovdašnjoj omladini, rediteljka Jovana Tomić, objašnjava:
“Haos dolazi iz infrastrukture u kojoj se mladi ljudi nalaze. Osnovna okolnost ovog teksta, odnosna Beča 1926. godine i Beograda danas je upravo sistemski haos u kome se mladi ljudi nalaze. Mi imamo likove koji su, kao najperspektiniji, studenti medicine. Međutim, oni apsolutno ne vide svoju budućnost kao svetlu.
Takođe, svet u kojem smo odrasli podrazumeva odsustvo emocija. Mi smo učeni da mladost predstavlja neiskustvo i slabost, a zrelost nedodirljivost i odsustvo emocija, kao da si neka perfekta mašina, koja samo ispunjava zadatke. Nadalje to stvara maske kod nas kao i kod ovih likova. A, onda, kada želimo ljubav i empatiju, te maske padnu, i tad smo nezaštićeni.”
Rediteljka Jovana Tomić na konferenciji za novinare u JDP-u: “Mi smo učeni da mladost predstavlja neiskustvo i slabost, a zrelost nedodirljivost i odsustvo emocija…”
Reč dramaturga Dimitrija Kokanova povodom predstave pobliže nam opisuje umetnički doživljaj klasičnog komada nemačkog ekspresionizma i evropske moderne, i onog zanatskog u njemu : “Poligon za kreativnost u okviru Bruknerovog teksta su upravo likovi. Glumački senzibilitet je u ovom domenu neprocenjliv, jer karakteristike likova vučemo iz sopstevnih primera, iskustava, da bi bili istiniti. Ako smo hrabri, sadržaj koji nudimo u predstavi deo je naše intime, na kraju dana, iskrenost jedina “prebacuje rampu” do publike.”
U ulozi Fredera, mladog obrazovanog ali razuzdanog i usamljenog čoveka je Petar Benčina, koji o izboru baš ovog nemačkog komada, kaže: “U ovom pozorištu uprava ima taj lucidni smisao za rizik… da uzme takav komad… da okupi baš takvu ekipu ljudi… i da po pretpostavci, koja nije mejnstrim, dođe do nečeg što je moderno, emotivno i pametno.”
Na glumčevu izjavu o komadu, nadovezao se kolega Miodrag Dragićević (Petrel), objašnjavajući više o tome o kojoj mladosti je reč preporučujući predstavu mladima kao jedan vid životnog kompasa:
“Dobili smo ovakav komad koji obrađuje neke stvari koje mi kao mlađi nismo bili u stanju da procesuiramo. Moj doživlja svega ovoga je kao da je u pitanju neki kasni srednji pubertet, kada čovek nije svestan šta mu se dešava, niti ima alat da prodre u to. Rekao bih, jedan grafički prikaz osobe u pubertetu.
Pozorište, kao institucija, ima za zadatak da uči društvo. Mislim da je sad krucijalni trenutak da mladi iz ove predstave dobiju neki kompas, i koordinate, da čuju od naših likova, da vide koje su sve to zamke… Ovo je kao putokaz mladima. Jedna dobra predstava za mlade.” (Dragićević je već sarađivao sa rediteljkom Jovanom na predstavi “Natan Mudri”, koja se igra na sceni Studio JDP.)
Dok je Jovana Belović (Dezire), koja je ponela titulu najbolje glumice Subotičkog pozorišta u sezoni 2016-17, o mladosti likova, u novoj predstavi na sceni JDP-a, govorila poentirajući:
“To što je svima nama u predstavi slično jeste to da imamo mladost. Ono što mladost, po definiciji, čini jesu surovost i grubost. Ovaj komad žestko opominje sve nas, koji jesmo mladi, ili koji smo bili to nekad, da brižnije i nežnije obratimo pažnju na sve što je mlado, da bismo dočekali lepu starost, poštenu i iskrenu.”
U predstavi igraju još i Sanja Marković, Milica Sužnjević, Natalija Stepanović i Đorđe Mišina.
Imajući u vidu da je tekst pisao dramski pisac i direktor pozorišta Teodora Tagera Ferdinand Brukner, u prošlom veku, na nemačkom jeziku, glumica Milica Sužnjević (Irena) proces nastajanja predstave opisuje kao zahtevan upravo zbog jezika koji je, kako kaže, nama dalek i mentalitetom i ritmikom, prirodom… S druge strane, glumica Natalija Stepanović (Lusi) je izazov videla u tome što su glumci bili u situaciji da se suočavaju i sami sa sobom. Da do sada nije imala priliku da igra konkretno ovakav lik devojke, izjavila je glumica Sanja Marković, u predstavi Mari.
“Pozorište je čarobno baš zbog toga što je kolektivna borba a ne individualna, i smatram da ovako jedno izazovno delo koje smo mi radili, ovde da pokaže nešto što je životno stvarno, nešto što je generacijski, a što će svakom i individulano poslati neku poruku, a to je da je jedino što može da nas ujedini ljubav. Mi u ovoj predstavi pokušavamo to i da prikažemo, da jedino ona može da traje”, zaključio je glumac Đorđe Mišina (Alt).
Reprize predstave u septembru su 17, 19. i 30.
Dve predstave Jovane Tomić (Natan Mudri i Moj muž) već nekoliko sezona se sa velikim uspehom igraju na sceni Studio JDP.
Foto: Miss Stills Photography // Tijana Janković-Jevrić i Nebojša Babić
