Da li možete da zamislite svet u kojem je sve moguće, i sve ostvarivo? Izgleda da tako nešto zaista postoji, i to tu pred nama. Potrebno je samo da sagledamo život iz druge perspektive. Likovna umetnica, mr Slavica Mijović je to i učinila, zavirila je u životinjsko carstvo, pogledala je oko sebe očima ptica, i taj svež doživljaj podelila i sa nama na svojim monumentalnim crtežima.
Oko 30 Slavičinih crteža, velikog formata, objedinjeno je pod nazivom „San o letenju“, govori o smislu života, o slobodi, i izloženo je u Srećnoj galeriji SKC-a.
„Ova izložba je moj ponovni povratak na likovnu scenu, nakon što sam po drugi put postala majka. Posebno me raduje da je to moja prva izložba u Beogradu. Dugo sam priželjkivala da se predstavim svojim eminentnim kolegama i kritičarima, kao i svim ljubiteljima likovne umetnosti koji već neko vreme prate moj rad preko društvenih mreža,“ o svojoj, osmoj po redu, samostalnoj izložbi kaže likovna umetnica mr Slavica Mijović.
Rodom Kragujevčanka, Slavica (1981) živi i radi u Podgorici, a sa nama razgovara o svom kreativnom procesu, o svojoj prvoj izložbi u Beogradu, kao i o tome koje značenje za nju ima san o letenju.
Vas predstavljaju kao srpsku i crnogorsku slikarku. Međutim, šta Vas kao umetnika zapravo određuje, ako tako možemo da kažemo?
Slavica: Ja sam Kragujevčanka koja sada živi u Podgorici. Osećam da sam još uvek više srpska nego crnogorska umetnica, iako su me i u Crnoj Gori upoznale i kolege i javnost. Sve više izlažem tamo, i gradim karijeru u obe države paralelno. Mada, mislim da su umetnici uvek samo svoji i da ne pripadaju mnogo mestu u kome stvaraju. Poetika koju gradimo bi trebalo da bude univerzalna ljudska priča i da se u njoj mogu prepoznati ljudi sa svih kontinenata. Tek tada je umetničko delo uspešno.
Ipak, gradovi Kragujevac, Niš, Priština, Podgorica, Vas su na neki način odredili. Kako su ta različita okruženja uticala na Vas da budete to što jeste danas?
Slavica: Svi gradovi u kojima sam živela od srednje Umetničke škole “Đorđe Krstić” u Nišu, zatim fakultet na Kosovu, i sada život u Crnoj Gori su mi dali određena nova iskustva, mnoštvo poznanstava i prijateljstava, najrazličitije uvide i na svemu sam beskrajno zahvalna. Verujem da čovek svuda i uvek ima priliku za duhovni rast i da nas raznolikost samo obogaćuje. Zahvalna sam na svemu što sam do sada dobila, a verujem da život tek sprema mnoga putovanja za moju porodicu i mene kao stvaraoca i tome se beskrajno radujem. Verujem da što čovek više menja okruženje time intenzivnije i bogatije živi i stvara.
Vaše stvaralaštvo možemo da pogledamo na aktuelnoj izložbi u SKC-u. Izloženi radovi nastali su u poslednje četiri godine, a po temi veoma su aktuelni. Predstavljaju Vaše istraživanja o slobodi. Šta je po Vama sloboda?
Slavica: Sloboda je večna težnja svakog bića, u ovom trenutku tako aktuelna i neuhvatljiva. Zato moja izložba i nosi naziv “San o letenju” kao vapaj za slobodom, za raširenim krilima i uzletom u život oslobođen svih stega i uslovljavanja. Ako slobodu izgubimo ne ostaje nam ništa što bi davalo smisao našem postojanju.
Let je život. Kroz let ptica ljudi, od praistorije do danas, tumače poruke koje nam ti nebeski glasnici donose i prema njima svoj život organizuju. To osluškivanje najtananijih glasova prirode se ne sme prekinuti.
Pored ptica, koje ste pomenuli na Vašim crtežima su i insekti, morska bića. Šta sve još za Vas životinjski svet znači u smislu motiva u crtežima?
Slavica: Životinje su za mene jaki duhovni i likovni simboli, zato su moja inspiracija, neiscrpna. Od praistorije do danas veza između ljudi i životinja je neraskidiva. Danas se mnogi udaljavaju od prirode, pa gube svaki kontakt sa porukama koje nam ona šalje. Ja pokušavam taj razgovor da ostvarim s feniksima, zmajevima, ribama i da primim poruke koje mi one nose. Kroz crtanje kao ritual meditacije i povezivanja sa prirodom nastaju ovi duhovni autoportreti. Oduvek su me privlačili mitovi i totemi kao simboli jednog višeg načina komunikacije, pa svojim crtežima pokušavam da im se na neki način približim i proniknem u snagu i mističnost koju sobom nose. Želim kroz svoj rad da slavim snagu i moć prirode i vezu koju nam ptice donose kao glasnici između Neba i Zemlje.
Šta znači “San o letenju”, šta nam on poručuje?
Slavica: Izložba “San o letenju” govori o duhovnom putovanju na koje sam krenula inspirisana iranskim spevom “Govor ptica”, Šejha Attara filozofa i velikog mislioca, gde se poistovećujem sa pticama koje su krenule u potragu za inicijacijom, smislom, Bogom. Na tom putu ima straha od izazova, mnoštvo opasnosti vreba i dolina želja, zanosa i iluzija koje treba preći. Na kraju samo trideset ptica stiže, uz pomoć duhovnog vođe, oličenog u jednoj od ptica, do spoznaje – Simurga kao krajnjeg otkrovenja i svoje suštine gde u odrazu vidi sebe i shvata da je sve u njoj i da bez nje i van nje ništa ne postoji. Ta predivna slika gde je 30 ptica spojeno u jedno biće – Simurga je moja inspiracija da se likovno bavim ovom možda i najvažnijom temom – smislom života i putovanjem na kome smo svi. Simurg je naša suština, skrivena u najvećim dubinama nas samih…
Likovni kritičar i novinar Maja Živanović za Vašu umetnost kaže da: „..predstavlja atipični svet našeg najbližeg okruženja, ali i futurističkog viđenja pojedinih bića..“ Na koji način to, odnosno šta je to atipično a šta futurističko što nam prikazujete?
Slavica: Atipičan i futuristički je način na koji oblikujem svoje crteže i vidim sve životinje koje me inspirišu na stvaranje nekog svog sveta u kome sa njima razgovaram, plivam, letim… Mnogi po prvi put vide na mojim crtežima te divne morske zmajeve, životinje i biljke istovremeno, hibridne ptice i ribe koje svojim poetskim izrazom donosim u naš svet vidljivog. One su materijalizovane misli i poruke kroz svoja fluidna tela suptilna i snažna istovremeno.
Služite se tehnikom grafita, sepije, laviranog tuša i akvarela na papiru. Koliko Vam je to prijalo u radu, i zašto ste baš to izabrali za ovu seriju radova?
Slavica: Grafit, sepija i lavirani tuš kao moj izbor materijala za ovu seriju crteža je prirodan i logičan s obzirom na to da sam želela da se prvo ogledam u crtežu i predstavim se kao poznavalac istog, a crtež je nepogrešiv pokazatelj senzibiliteta, veštine, majstorstva i istrajnosti autora i osnov svakog likovnog dela. Za moje crteže kritičari kažu da su izuzetno senzibilni i suptilni, a istovremeno vrlo snažni i sugestivni. Oni su damari mog srca i moji nervni inpulsi. Nakon ove izložbe crteža nastavljam sa daljim istraživanjem u ostalim likovim tehnikama.
Šta je bio najveći izazov kod postavke izložbe “San o letenju”? Kako sve to organizacijiski teče u ovim novim uslovima, i kako Vi kao umetnik pronalazite svoj mir a ujedno i produktivnost u vreme pandemije?
Slavica: Jedini izazov prilikom realizacije ove izložbe bila je neizvesnost da li će biti otvorena kada je i planirano zbog odluka kriznog štaba oko primene epidemioloških mera koje su se bas dan uoči izložbe i donosile ali na kraju je sve bilo kako sam i priželjkivala. Tako da se i u ovakvim okolnostima može intenzivno stvarati, izlagati, deliti radost i pozitivne misli i duhovno rasti.
Zašto je važno da umetnici stvaraju, da izložbe budu otvorene, da umetnost bude vidljiva, dostupna, i što je izuzetno važno da u tom procesu, dođe do svojih novih vlasnika?
Slavica: Mislim da je ulaganje u kupovinu umetničkih dela izuzetno značajno, i vrlo sam zahvalna svim ljubiteljima umetnosti i kolekcionarima koji se odlučuju sve više da ulažu u mlađe umetnike. I kada bi država počela da odvaja veće količine novca za ulaganje u umetnost, možda bi i ova država bila mnogo podsticajnije mesto za život umetnika.
foto: Privatna arhiva
