U petak 16. septembra u 20h u Narodnom muzeju Pančevo svečano će biti otvorena izložba slika velikog formata umetnika Miroslava Lazovića pod nazivom „Od figuracije do apstrakcije“. O umetniku i njegovom stvarlaštvu govoriće profesor Dušan Rusalić.
„Još pre desetak godina on je u svojim figuralnim kompozicijama, u nekim slikama, najavio sadašnje slike kojima preovlađuju ljudske glave. Često u tim slikama one su predstavljene postupkom bliskim akumulaciji, delimično i repeticiji, ali su tretirane više kao apstraktni pojmovi glave, više kao metafora ljudske svesti (kolektivne), nego individualnih subjekata sa prepoznatljivim ličnim izražajno karakternim crtama.
Miroslav Lazović svojim slikarskim opusom ne obavezuje posmatrača, niti ima nameru da ograniči i strogo usmeri vidokrug njegovog razmišljanja, jer duh slika ima visok stepen više asocijalnosti i nije mu usko zatvoren, ni sadržajani, ni formalni sloj. Ali navedni naslov je dosta rečit, osmišljeno pronađen jer može uspešno da korespondira sa višeznačajnim, otvorenim sadržajem slika.
Ne bi trebalo zaboraviti da je Lazović često radio ogromne murale i da je velika površina gotovo njegovo „prirodno okruženje“. I dok su se brojni umetnici pogubili na tolikim fomatima, on tada tek prodiše od lakoće i zadovoljstva. Kao što se retko nešto slučajno događa u životu, a naoričito u slikarstvu, Lazović ne radi slučajno slike izuzetno velikih dimenzija. Kako bi mogao drugačije dati oduška svom temperamentu, koji traži da se u svim pravcima optimalno razmahne?!“ – objašnjava likovni kritičar i teoretičar umetnosti mr Balša Rajčević.
Miroslav Lazović rođen je u Prokuplju, 1959. godine. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu i magistarske studije iz oblasti zidnog slikarstva u klasi profesora Miodraga Vučaića Mirskog. Od 1993. godine radi na Fakultetu primenjenih umetnosti na odseku Pirmenjeno slikarstvo. Član ULUS-a je od 1992. godine. Dobitnik je Ordena Svetog Save II stepena Srpske pravoslavne crkve i nagrade za trajno kulturno dobro grada Beograda „Zlatni Beočug“.